Finita la Commedia

Eko Taxi Vranje

Jel’ smo trebali da vam crtamo ono što ste i sami decenijama gledali, pa niste smeli da zinete javno, nego odete kući narajcani, zakoljete kuče, i bijete ženu i decu zato što se osećate bednim i poniženim od onoga koji je nebrojeno puta pobeter od vas? Ma, dabeter! Takvi ste si, a on je to znao da ovaploti



 

Car je go, i tu više nema zbora ni govora. Doduše, „carevi zatočnici“, ponovo će naše novine optužiti da smo „katili“, da „nemamo empatiju“ prema zaposlenima u Simpu i njihovim porodicama, te da smo sve učinili da isti ostanu bez parčeta hleba. Stvar je, naravno, sasvim obrnuta – Novine Vranjske od prvog broja (8. decembar 1994.) iz petnih žila se upiru da Simpo spasu od njegove skoro pa poluvekovne hidre sedmoglave, koja je i ovom preduzeću, ovome gradu, regionu, pa i državi Srbiji, pokušala da isisa i poslednju kap krvi, e da bi „Zibevče“ firalo. To je u poslednjem trenutku sprečeno, a ostaje pitanje da li je već kasno da se poluvekovna šteta nekako ispravi.

Reč je, naravno, o Dragomiru Draganu Tomiću, koji je po izboru redakcije Vranjskih dobio status gubitnika u Anno Domini 2013. A lepo smo opominjali ljude, samo nije imao ko da čuje, još manje da reaguje. Čitaoca Vranjskih upućujem na tekst moje malenkosti „Sumrak vranjskoga paše“ u broju Vranjskih 193 od 5. aprila 2001. godine. Ne bez sujete, mogu da kažem da se samo mučim oko ovog teksta koji je pred vama, a da je još pre 13 godina sve rečeno. Istorija se ponavlja, ali kao farsa.

Nešto ću da ponovim: „Opštinska SPS tevabija je, ipak, samo sredstvo transmisije moći i vlasti u nas. Žiža, spiritus movens svih političkih, privrednih i ostalih kretanja ovde, i posle oktobarskih promena, na žalost ostaje ličnost Dragomira Dragana Tomića, predsednika HK Simpo, i u njegovom neutralisanju iz javnog života ove sredine leži formula po kojoj ona može krenuti napred.“

„Politički voluntarist, sa izuzetnom razvijenim insinktom za vlašću, on je neumitno uspevao da ostane u dobitnoj kombinaciji, i to u samom vrhu. Naravno, za to je trebalo nešto i žrtvovati, a žrtva su bili Simpo i Vranje.“

„Za uzvrat, sve što je obećao narodu, Tomić je dao sebi. S druge strane, radništvo Simpa bilo je korumpirano visokim platama (iz kojih izvora, već će se utvrditi), što je uslovilo razvijanje njihovog nagona za sebičnošću, nedostatkom solidarnosti sa ostatkom pečalnog vranjskog lumpenproletarijata, te zatvaranjem očiju pred činjenicama. Plodove takve nezainteresovanosti i robovanja socijalnom miru, imaju tek da osete“.

„Jer, ako se sve promeni, a Dragan Tomić ostane gubernator juga Srbije, ovaj region može slobodno smatrati da do nikakvih promena nije ni došlo. Neutralisanje Dragana Tomića iz javnog života ovog podneblja, kao i stvaranje institucionalnih mehanizama koji će i u budućnosti sprečiti da se modeli sarmatskih despotija ovde zapate, postavlja se kao nejneodložniji zadatak“.

Ljudi, ne krivite novinare što „don Korleone“ još uvek hara! Mi smo sve što je do nas bilo učinili, kolega Zoran Radulović je dobio prestižnu međunarodnu novinarsku nagradu za feljton „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“. Jel’ smo trebali da vam crtamo ono što ste i sami decenijama gledali, pa niste smeli da zinete javno, nego odete kući narajcani, zakoljete kuče, i bijete ženu i decu zato što se osećate bednim i poniženim od onoga koji je nebrojeno puta pobeter od vas? Ma, dabeter! Takvi ste si, a on je to znao da ovaploti.

I, kako sada stoji stvar? Država, koja je Tomića podržavala decenijama, sada mu uzima Simpo! Koji je on „stvorio“, kako reče jedan Borin književni junak – „ja sam te stvorio, ja će te rastvorim“! Po raznim osnovama, Simpo je dužan cirka 300 miliona evra. Ko će to da plati? Ono, kad bi mu stvarno, a ne samo deklarativno stalo do Simpa, vratio bi to „tate“ iz svog džepa, ovako; preostalo bi mu za još jedno sedam kolena Zibevčiki.

Gospode savaote, zašto svi nismo takvi gubitnici?



  • Ostavi komentar