Ma, još samo daska, koja život znači

,

U pitanju nisu neki mistični razlozi, već sasvim prozaični – poput onoga da li ovome gradu sa više od veka pozorišne tradicije sada uopšte treba teatar, ili ko će da se „ugradi“ u njegovo uskrsnuće

Evo nam se približava Dan Grada, 31. januar, sveti Atanasije Veliki, a zgrade pozorišta nema pa nema. Da li je to svetac nešto ljut na nas (doduše, crkva i pozorište nešto nikada nisu bili u prevelikoj ljubavi, jer je pozorište jedan vid posvećenosti, pa predstavlja svojevrsnu konkurenciju crkvi), ili u pitanju nisu neki mistični razlozi, već sasvim prozaični – poput onoga da li ovome gradu sa više od veka pozorišne tradicije sada uopšte treba teatar, ili ko će da se „ugradi“ u njegovo uskrsnuće; pare u igri su velike, a samim tim proporcionalno raste i iskušenije. Koliki je moj deo?

NIJE DUNDjER

Naime, postoje svi uslovi da se makar počne sa obnovom pozorišta, da stavimo kuću pod krov, pa posle, što rekao onomad gradonačelnik „što nam bog da i sreća junačka“. Na namenskom računu za obnovu pozorišta trenutno je preko 60 miliona dinara, usvojen je glavni projekat, obezbeđene sve dozvole, odabran je izvođač radova (Građevinsko privredno društvo „Banković“ iz Crne Trave), navodno postoji jaka politička volja da se ovaj kapitalni projekat ovaploti, ali on ne da se privodi kraju, nego se ni ne počinje sa njegovom rekonstrukcijom! Zašto, aman?

-Grad Vranje je završio sve procese što se tiče rekonstrukcije pozorišta. Projekat, javne nabavke, izbor izvođača radova; procenjena vrednost prve faze rekonstrukcije pozorišta je bila na 44 miliona dinara, ali da je ta vrednost nakon izbora izvođača radova smanjena na oko 31 milion dinara. Sva sredstva za jednu novu, lepu zgradu pozorišta su obezbeđena, ona stoje u budžetu grada za 2014. godinu, i biće valorizovana nakon usvajanja plana i programa ove javne ustanove, tako da se nadam da će do polovine naredne godine Vranje dobiti novu zgradu pozorišta.

Svi rokovi, ranije optimistički (čitaj: demagoški) probijeni su. Vranjsko pozorište predstave na velikoj sceni izvodi u Domu Vojske, dečije predstave u Omladinskom kulturnom centru. Na pitanje o konačnom roku izgradnje novog pozorišta, Zoran Antić se ogradio, činjenicom da on nije građevinac, te da će od struke zavisiti rokovi izgradnje.

OPSTATI I USPETI
– Opstati u ovakvim uslovima – kaže Radmila Djorđević – u vrhu umetničkog sveta, gde je pozorište „Bora Stanković“ uvek bilo i gde pripada, podvig su naši rezultati: nakon požara imali smo pet premijera, učestvovali na sedam festivala, od kojih su tri međunarodna, sa kojih smo se vraćali sa vrednim nagradama. Ne treba zaboraviti ni referentni pozorišni festival „Borini pozorišni dani“ koji nije izgubio na umetničkom kvalitetu bez obzira na tragične okolnosti. Ono što je sigurno, svi u pozorištu smo jedinstveni u nastojanju – da umetnost u Vranju ne zaćuti!

DUŠE MUČENE

Šta, pak, kažu pozorištnici, duše mučene koje po tuđim kućama zbiraju goste, herojski održavajući položaj pozorišta u vranjskom društvu?

-Najviše vremena u procesu obnove – kaže Radmila Djorđević, direktor pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju – izgubljeno je u rešavanju pitanja papirologije i administracije. Prvi posao je bio pravno uređenje lokacije na kojoj se pozorište nalazi, zatim raspisivanje tendera za idejno rešenje, usvajanje istog, izrada audio i svetlosnog projekta, usvajanje glavnog projekta, izdavanje dozvole za izgradnju, raspisivanje tendera za izvođača radova, i sve je to iziskivalo mnogo vremena i čekanja, jer je svaki korak propisan zakonima o izgradnji, javnim nabavkama, rokovima za žalbe… Konačno, ovih dana se očekuje potpisivanje ugovora sa izvođačem radova i obnova može da počne. Para na računu za obnovu pozorišta ima dovoljno za realizaciju prve faze rekonstrukcije, da se pozorište stavi pod krov. Odmah zatim kreće se u drugu fazu, koja podrazumeva unutrašnje opremanje zgrade po najnovijim standardima.

Hajde da pokušamo da verujemo i Zoranu Antiću i Radmili Djorđević, ne sumnjajući u njihove dobre namere, ali prisetimo se bioskopa, kojih je svojevremeno u Vranju bilo četiri, a sada nema ni jednoga, ne bilo primenjeno. Pomeri se, čoveče! I ne gledajte u svetog Atanasija, ima on preča posla od nas, nego pravite pozorište!