Jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju je i restitucija, povraćaj imovine oduzete od „kulaka i narodnih neprijatelja“ pravim vlasnicima ili njihovim naslednicima. Agencija za restituciju dala je rok do marta naredne godine za prijavu imovine, a prema rečima nadležnih u narednih nekoliko godina čitav proces trebalo bi da bude završen. U skladu sa Zakonom o restituciji, sva dokumenta i neophodne overe kod državnih organa su besplatni, i to je notorna činjenica koje bi svi trebalo da se pridržavaju, a oni koji izdaju i overavaju papire, da to i znaju. Međutim, budući da živimo u zemlji paradoksa, ovo često nije slučaj. Pa ako imamo Dom zdravlja u kome nema lekova, gaza i zavoja, zašto bi onda ljudi koji rade u sudu bili dužni da poznaju zakon. Ako se običnim šalterskim radnicima i može progledati kroz prste ako nisu upućeni u svaku tačku nekog zakona, šta onda reći za njihove pretpostavljene u sudovima. Zato je priča koja sledi paradigmatična, ali i podjednako uznemirujuća i tužna, zbog koje bi u normalnim društvima neko sasvim sigurno odgovarao, a ne kao ovde gde svi čekaju da dođe Vučić i reši stvar.
Prošle nedelje javila nam se uznemirena čitateljka iz Bujanovca. Otišla žena u tamošnji sud, koji je zapravo Sudska jedinica Osnovnog suda u Vranju, na šalter gde se overavaju kopije dokumenata. Dobar dan, dobar dan, da li se ovde overava dokumentacija za restituciju, da, ovde, to košta 320 dinara po papiru.
Kako, pa zar to nije besplatno po zakonu, pitala je zaprepašćena čitateljka, pošto je izračunala da joj je za ovo potrebno oko 50 evra. Ne, nije, odgovoriše joj pre nego je pozvala ovu redakciju.
I mi, šta nego se bacimo na istraživačko novinarstvo,pa pozovemo Srboljuba Milosavljevića, predsednika Osnovnog suda, koji reče da je najbolje da se direktno obratimo Milici Mihajlović, gospođi koja vodi Jedinicu u Bujanovcu. Dobar dan, dobar dan, otpozdravi sudinica, ali kad joj objasnismo problem reče da, eto, nije upoznata sa temom, pa da pozovemo za desetak minuta. Tako i bi.
Umesto očekivanog „da, u pravu ste, evo pogledala sam Zakon o restituciji“, dobismo nemušto objašnjenje da ona, eto, do sada nije u praksi imala ništa slično, da eto ona ne zna baš sve detalje Zakona i da, opet eto, ne može da nam pomogne!!!
Dobro, ali ko treba da poznaje zakon i da ga sprovodi? Možda je trebalo da se obratimo MMF-u, Ujedinjenim nacijama, obližnjoj poslastičarnici… Ako Milica Mihajlović, ej, šefica Sudske jedinice, ne zna zakon, možda oni znaju? Zna li resorni ministar kakvi mu ljudi vode pravosuđe ovde? Šta M.M. radi? Na osnovu čega prima platu od 1.000 evra, možda i koji cent više? Ej, šefica suda ne poznaje zakon a kako smo shvatili razlog tome je što niko pre naše čitateljke nije došao u sud sa sličnim zahtevom! Da se naježiš! I ko zna koliko ovakvih sudija ima po Srbiji. Na kraju smo zvali direktora Agencije za restituciju, koji je obećao da će rešiti stvar, pa sad svi čekamo ishod. Ali, ma kakav on bio, M. Mihajlović će svakako ostati tu gde jeste pa ovo hladno vreme, toplo joj preporučujemo, neka iskoristi da obnovi gradivo.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.