Kao orao

,

Putujem da bih uživao, a ne samo da bih stigao negde. Na motoru si deo prirode, u kolima samo nemi posmatrač

Kraj avgusta, sunčan dan, kombinacija vetra u kosi i dobar krivudavi put od Vranja, preko Končulja, Gnjilana, Uroševca, Brezovice i prevoja Preslapa na Šari, do manastira Sveti Arhangel i Prizrena, i dalje preko Albanije do crnogorskog primorja, su garancija lepog putovanja na dva točka.

Putujem da bih uživao, a ne samo da bih stigao negde. Na motoru si deo prirode, u kolima samo nemi posmatrač.

KROZ PRIZREN

Prva pauza na prevoju Preslap, na Šari kod Brezovice. Razgovor sa meštanima uz osveženje, fotografisanje i preko Sijarinske župe, stižem u manastir Sveti Arhangel. Sa monahom uz grožđe razgovaram o svemu, te nastavljam ka Prizrenu. Prijatno sam iznenađen lepim, čistim i uređenim Prizrenom, bez gužve u saobraćaju. Posle ručka putem ka Dragašu i Brodu uživam u prelepom krajoliku. Obilazim i Brod, obronke Šar planine prepune čiste, planinske vode. Noćim u šatoru. Ujutru, posle odličnog dragaškog bureka, krećem ka Albaniji.

Zemlja orlova kod većine nas je asocijacija na siromaštvo, sivilo, betonske bunkere, loše puteve, izolaciju i nesigurnu destinaciju za putovanje. Ali, na mnogim dosadašnjim putovanjima, uverio sam se nebrojeno puta kako mnogo naših ljudi, na osnovu predrasuda imaju pogrešno mišljenje o mnogim zemljama i njihovim stanovnicima.

Odličan novi put, od prvog albanskog grada Kukesa ka Skadru i Tirani, provučen između planina, sa odlično urađenim putnim, planinskim prevojima i tunelom nešto kraćim od sedam kilometara, privlače svakog istinskog zaljubljenika u prirodu, slobodu, putovanje i motocikle. Stvarnost zna ponekad biti drugačija od mašte i priče. Kilometri se nižu, motor lepo i zadovoljno prede. Vrmenom smo se prilagodili jedan drugom i sad smo nerazdvojni prijatelji, s puno poverenja jedan u drugog – Manasija i bembara. Toliko smo toga zajedno prošli, pa više ne razmišljam o motoru kao o komadu tehnike. Uprkos mojim i njegovim manama, postali smo „svoji“.

Paštrik i Koritnik su iza nas. Pejzaži se menjaju jedni za drugim. Turistička sezona, iako je druga polovina avgusta, polako jenjava, te gužve nema. Tridesetak kilometra pre Skadra, novi autoput skreće ka Tirani, a ja nastavljam desno, starim ali dobrim putem. Nadomak Dušanove prestonice, sa mosta na čuvenoj Bojani, a ispod zidina starog utvrđenja, na brdu, vidi se napisano – SHIPTARIJA – što u prevodu znači zemlja orlova. Doduše nigde nisam video orlove, osim onog na zastavi Albanije, gde je našao svoje sigurno mesto. Obilazim Skadar, i u centru upoznajem crnogorca Muzafera, koji odlično govori srpski. Pričamo osvemu. Kaže da je u vreme Envera Hodže i diktature, svako morao da ima albansko ime i prezime, bez obzira na poreklo, veru i nacionalnost. Sada u cenru Skadra, jedna pored druge stoje tri bogomolje – pravoslavna i katolička crkva i džamija.

Pronalazim odličan i jeftin smeštaj, pa počašćen iskrenim gostoprimstvom Muzafera, obilazim grad. Povečerje dočekujem na obali Skadarskoj jezera i reke Bojane, sa Poljakinjama koje putuju autostopom.

Sutradan krećem ka Baru. Dobrim, novim i krivudavim putem, kroz šarolika sela, sa tablama na dva jezika, približavam se granici sa Crnom Gorom.

Bez obzira na prošlu samoizolaciju i anarhiju, sukob sa istokom i zapadom i druge probleme, oseća se da kriza u Abaniji jenjava, a ljudi se okreću Evropi i streme boljitku.

MADjARICA NA MOTORU

Nakon rutinske kontrole carinske kontrole i fotografisanja, nastavljam ka Baru i dalje ka Boki Kotorskoj. Fjordovske konfiguracije, okružena visokim planinama i Lovćenom kao čuvarom, uvukla se duboko u kopno. Ostrva kao biseri Boke, mnoštvo crkvica pored obale, zaštitnice ribara i pomoraca. Na tesnom ulazu trajektno pristanište, ali ako ne obiđete zaliv, ne možete ga ni upoznati. Nastavljam preko Baošića i Meljina ka Herceg Novom. Sutradan nevoljno krećem nazad. Obilazim Sveti Stefan, ali samo pogledom, jer je u zakupu bogataša. Zatim Budva. Serpentinama iz Budve, penjem se ka Cetinju, stalno zastajući radi uživanja u pogledu sa visina ka moru. Osećam se orlovski. Na Cetinju obilazim Vlašku crkvu, Njegoševu Biljardu (rezidencija i sedište), Cetinjski manastir, muzej i drugo.

Vraćam se u Bar. Sutrašnji dan provodim na plaži i u vodi. Srećem mladi bračni par Mađara iz Subotice. Čudim se kako devojka sa svojih 150 kg težine, putuje na motoru. Ali, to je volja i upornost. I Mađarici, svaka joj čast.

Nazad, ponovo kroz Albanske gudure, ali novim putevima naših Solunaca, dolazim kući. S uverenjem da sam bar malo doprineo u razbijanju predrasuda, a kao ambasador motorista, zadovoljan, uz pomoć unuke Nine, pišem ovaj skromni tekst.

Preporučujem svima, putovanje preko Albanije do crnogorskog primorja.