Rusi ne dolaze

, ,

Menadžment Simpa, odnosno Tomić, sada bi da nekom Rusu prodaju kompaniju za 20 miliona evra, a ne žele da je, putem konverzije, državi prodaju po dva i po puta većoj ceni, za 60 miliona evra koliko joj duguju! Pa gde je tu logika? Nema je. Sve ovo nam govori da iza ove priče o bogatom Rusu nisu čista posla i da je na delu nova ujdurma Dragomira Tomića – kaže za Vranjske sagovornik iz Ministarstva, koji zbog prirode svog posla želi da ostane anoniman

Ono što su Vranjske najavile pre dve nedelje, ovih dana omiljena je tema prestoničkih medija. Anonimni ruski investitor spreman je, navodno, da za 20 miliona evra kupi Simpo, ali samo pod uslovom da kompanija bude očišćena od dugova. A koliko tačno i kome sve duguje Simpo ne zna niko živ, što u izjavama potvrđuje i Saša Radulović, ministar privrede.

– Bilansi Simpa nisu tačni i nema pozitivnu ocenu revizora – izjavio je Radulović.

PRETI STEČAJ

Novi ministar privrede, očito, za razliku od svih svojih prethodnika u protekle bar dve decenije, ne gaji nikakav sentiment prema predsedniku Dragomiru Tomiću i samoj Kompaniji, što je za Vranjske potvrđeno i u samom Ministarstvu. Iako iz kompanije najavljuju da uveliko rade novu procenu i bilanse, Radulović kaže da postoji mogućnost da Poreska uprava, ukoliko menadžment ne završi procenu vrednosti kompanije u što kraćem roku (spominje se 30. novembar), ponovo blokira račune Simpa radi naplate onih sedam milijardi dinara poreskog duga (u Ministarstvu kažu da je Simpo, sa svojim zavisnim preduzećima, državi dužan 60 miliona evra). Ali, to je samo jedno od rešenja problema, a između redova ministrove izjave jasno se može naslutiti njegovo mišljenje o rukovodstvu kompanije, ali i rešenjima o kojima razmišlja:

– Možda rukovodstvo nije u stanju da reši problem. Možda će to uraditi stečaj. Stečajni postupak ne znači gašenje preduzeća. To znači: sklanjanje neodgovornog menadžmenta, utvrđivanje stvarnog stanja i obaveza i restrukturiranje Simpa. U tom slučju svi vlasnici gube u potpunosti svoj kapital, a država ne gubi svoje potraživanje, nego će se sa ostalim poveriocima naplaćivati – objašnjava ministar.

Stečaj je, po definiciji, postupak koji se može sprovesti kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim dužnikom koji je, poput Simpa, nesposoban za plaćanje. Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a kroz reorganizaciju na način i pod uslovima predviđenim planom reorganizacije. Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika – u konkretnom slučaju mogu da ga predlože Simpo ili država, kao poverilac.

Vratimo se na dugovanja, oko kojih se vrti čitava priča. Na dug prema državi treba dodati i ostala dugovanja – prema poslovnim bankama, radnicima, dobavljačima, Fondu za razvoj, lokalnim i državnim javnim preduzećima (struja, komunalije…), a koliko sve to tačno iznosi znaju možda samo Tomić i neki njemu bliski ljudi. Prema našim izvorima iz kompanije, dugovanja Simpa kreću se između 250 i 300 miliona evra, u momentu dok kompanija na Beogradskoj berzi vredi oko 800.000. Nije teško izračunati da su dugovanja Simpa oko 350 puta veća od njegove vrednosti!

U takvoj situaciji pojavljuje se misteriozni ruski investitor, koji bi da sa 20 miliona evra reši situaciju. Potencijalni kupac ili „kupac“ je, prema rečima sagovornika upućenog u kompanijska dešavanja, izvesni Sergej Nikolajevič Šostakov. Naime, tako je predstavljen menadžmentu Simpa, ali Vranjske ni uz pomoć svemoćnih internet pretraživača nisu uspele ne samo da saznaju nešto više o njemu, nego ni da pronađu čoveka sa ovakvim imenom u Rusiji koji se bavi nekim poslom:

– Taj čovek ne postoji, on je jedna od Tomićevih fikcija za zamajavanje zaposlenih i Ministarstva. Ukoliko neko zaista hoće da kupi Simpo, u pitanju su ljudi na razne načine povezani sa Tomićem – kaže sagovornik blizak kompaniji.

NISMO NAIVNI

 Međutim, ni u Ministarstvu privrede više nisu naivni i kažu da je Radulović istrajan u nameri da u ime države od Simpa naplati potraživanja, dok o daljem upumpavanju para u kompaniju više nema ni govora:

– Menadžment Simpa, odnosno Tomić, sada bi da nekom Rusu prodaju kompaniju za 20 miliona evra, a ne žele da je, putem konverzije, državi prodaju po dva i po puta većoj ceni, za 60 miliona evra koliko joj duguju! Pa gde je tu logika? Nema je. Sve ovo nam govori da iza ove priče o bogatom Rusu nisu čista posla i da je na delu nova ujdurma Dragomira Tomića – kaže za Vranjske sagovornik iz Ministarstva, koji zbog prirode svog posla želi da ostane anoniman.

SLADjAN DISIĆ
STIŽEMO NA VREME
– Krenuli smo u procenu kapitala, uveliko radimo i nadamo se da će biti završena u traženom roku – izjavio je za Novosti generalni direktor Simpa.
Prema njegovim rečima, nova procena sprovodi se u saradnji sa sudskim veštacima, onako kako je zatražilo Ministarstvo, i sa Simpovim komisijama koje popisuju zalihe repromaterijala, gotove robe, nedovršene proizvodnje, mašina i opreme. I fer procena građevinskih objekata radi se, takođe, sa sudskim veštacima u saradnji sa našim ekipama.

Pre nekoliko nedelja pisali smo o Tomićevom pokušaju da emituje akcije u vrednosti 6,97 milijardi dinara, u visini, dakle, poreskog duga, po nominalnoj ceni od 5,670 dinara za akciju. Ova osujećena transakcija imala je za cilj da fiktivno uveća vrednost Simpa i na taj način eliminiše dug prema državi, fora koja  je odmah u Ministarstvu pročitana. Naš sagovornik iz Ministarstva navodi da će insistirati na preuzimanju celokupnog kapitala Simpa, a ne 65 ili 70 odsto što bi hteli u Kompaniji, i objašnjava kako to izgleda u kontekstu „kupca iz Rusije“:

– Od države se traži da konvertuje 60 miliona evra, a razmišljaju da prodaju celu kompaniju investitoru za 20 miliona. Znači, 100 odsto kapitala vredi 20 miliona evra, a država treba svojih 60 miliona da konvertuje u 65 odsto vlasništva

Prema njegovim rečima, ubacivanje Rusa u priču plan je veoma naivan i providan:

– Sad se u Simpu nadaju da će država odustati od svojih potraživanja, da će Simpu oprostiti dugove, samo da bi se kompanija prodala i da skine bedu sa vrata. Ali, u toj računici su se prevarili. Mi nećemo odustati od svojih potraživanja i Simpo će na osnovu njih preći u stoprocentno vlasništvo države – kategoričan je sagovornik.

Samo, napominje sagovornik iz Ministarstva, konverzija mora da se obavi po tržišnim principima; to, zapravo, znači da Simpo mora da uradi ispravne bilanse iz kojih će se videti koliko duguje, koliko potražuje i kolika mu je stvarna vrednost:

– Država je preuzela obavezu da konvertuje potraživanje od oko 60 miliona evra u kapital, potpisani sporazum mora da se poštuje. Konverzija mora da se sprovede po fer tržišnim uslovima a kapital da se realno proceni jer da bi se izvršila konverzija mora da se proceni vrednost kapitala. Postojeći bilansi „Simpa“ nisu tačni, niti ima pozitivnu ocenu revizora.

PROŠLO VREME

Naš sagovornik potvrđuje da u samom rukovodstvu Simpa postoje veliki otpori prema namrama Ministarstva:

– Otpori su veliki, postoji nekoliko grupa i razlike unutar samog „Simpa“ su velike. Direktor (Slađan Disić), na primer, sarađuje, neki drugi organi ne sarađuju kaže sagovornik iz Ministarstva privrede.

Za postavljanje Simpa na zdrave noge, dodaje on, princip je isti kao kod preduzeća u restrukturiranju: dugovi mora da se smanje na nivo imovine, da dođe do promene vlasništva, uradi socijalni program i da se traži kupac, isto kao i za ostala preduzeća u restrukturiranju.

– Vlada ulazak države u vlasništvo ne može odobriti dok se ne utvrdi fer vrednost kompanije – kaže sagovornik.

Konačno, prema njegovim rečima, Tomić se i dalje nada iznenadnoj političkoj podršci. Da sve ostane po starom: on na čelu kompanije od juga Srbije pravi Švajcarsku, da pare i dalje dolaze a razdragani trudbenici primaju nezarađene plate i da tako svi budu srećni i zadovoljni.

– Samo, od toga nema ništa. Ministar Radulović rešen je da sredi stanje ne samo u Simpu i za to ima punu političku podršku.