Ne rušimo socijaliste

Svih ovih godina mi nikada prvi nikoga nismo napadali. Šta će biti u budućnosti, videćemo. Mislim da ćemo uskoro imati republičke izbore, i mi se kao URS orijentišemo ka tome. Zna se šta smo sve mi obezbedili, od Gimnazije preko Pozorišta do Slobodne zone, i voleli bismo da vidimo kako će sadašnja vlast da prati taj tempo bez naših ministara u Vladi

Uroš Trajković (1969) svakako je jedna od ključnih političkkih figura u Vranju. On se nalazi na čelu vranjskog odbora Ujedinjenih regiona Srbije (URS) nešto manje od deset godina, i skoro isto toliko vremena na razne načine participira u vlasti. Od 2008. godine Trajković je na čelu Zdravstvenog centra (ZC) u Vranju, ključne zdravstvene institucije na jugu Srbije, koja zapošljava najviše ljudi od svih neprivrednih firmi ovde. Kao takav, Trajković je veoma pozvan da odgovara na pitanja vezana za aktuelnu političku situaciju u gradu, koja se neminovno reflektuje i na sve ostale oblasti društvenog života.

VRANjSKE: Da li je gradski odbor URS-a doneo odluku povodom zahteva SNS za smenom Bojane Veličkov, zamenice gradonačelnika iz redova te stranke?

TRAJKOVIĆ: Za nas tu nema ničeg spornog. Dobili smo pismo od poslanika SNS Dragana Nikolića da je njihov gradski odbor odlučio da smeni Veličkovu. Na sastanku URS-a svi odbornici su potpisali podršku inicijativi  i GrO SNS-a i odborničke grupe te stranke. Onda je stigao dopis i od Dejana Tričkovića, u kome on kaže da će Izvršni odbor SNS da radi procenu učinka stranačkih kadrova i da do tada nije uputno bilo koga menjati. Ne razumem suštinu, jer mi kao odbonička grupa URS ne pokrećemo nikakvu inicijativu, mi se samo držimo koalicionog sporazuma. Dakle, podržaćemo inicijativu odborničke grupe SNS, posle odluke njihovog odbora.

OSTAJEM DIREKTOR
Šta će biti sa vašim mestom direktora kada više ne bude ZC-a?
– Zakon kaže da će ZC postojati sve dok se osnovne jedinice, Bolnica i domovi zdravlja u Vranju i Trgovištu ne odvoje u pravnom smislu, pa i nešto duže od toga. Kadrovsku politiku vodi Ministarstvo, i od njih sve zavisi.  Ali, ovo nije završena priča, jer postoje problemi  u Trgovištu sa osnovnom infrastrukturom da bi bili samostalni Dom zdravlja.

Ali, Tričković je predsednik odbora?

– Pa oni su na odboru bili jednoglasni. Ali, nas se to ne tiče. Mi pratimo situaciju na samoj skupštini. Ukoliko šef odorničke grupe SNS  zatraži tu smenu, za nas tu nema nikakve dileme.

Ima li sada većine od 33 odbornika koja će smeniti Veličkovu?

– Ne znam, to je briga SNS-a, a ne URS-a. Prema mojim informacijama, biće većine i SPS će da glasa za to.

Nema li iza te inicijative nekih skrivenih motiva? Ili, da li je Veličkova jedina meta, ili ih u pozadini ima još?

– Ne. Mi ćemo poštovati koalicioni sporazum i prema SNS-u i prema SPS-u, i to isto očekujemo i od njih prema nama.

Koliko se moglo razumeti, između URS-a i SNS-a vođeni su ozbiljni razgovori oko bliske saradnje u Vranju, i sada i ubuduće?

– Jeste, razgovarali smo, ali nikakav dogovor nije konkretizovan. Najiskrenije, ostalo je da SNS reši svoje unutrašnje probleme, pa da se onda razgovori nastave.

Srpskim rečima, ne radi se ni o kakvom antisocijalističkom bloku?

– Ne, naši razgovori ni na koji način nisu bili upereni protiv SPS-a. Reč je o boljoj saradnji naše dve stranke.

Ali, javnost se nada, ili strepi, da bi u Vranju moglo da dođe do nove vladajuće koalicije, sastavljene od SNS, URS i DS?

– Ne, uopšte nismo razgovarali u tom pravcu. Ako razgovaramo sa SNS, to ne znači automatski da smo protiv nekog trećeg. Svih ovih godina mi nikada prvi nikoga nismo napadali. Šta će biti u budućnosti, videćemo. Mislim da ćemo uskoro imati republičke izbore, i mi se kao URS orijentišemo ka tome. Zna se šta smo sve mi obezbedili, od Gimnazije preko Pozorišta do Slobodne zone, i voleli bismo da vidimo kako će sadašnja vlast da prati taj tempo bez naših ministara u Vladi.  Odavde iz lokala vidi se da novi ministri bitno usporavaju rad na svemu što je privredi i Srbiji neophodno.

ODVAJANjE BOLNICE I DOMA ZDRAVLjA
Da li je u ovom času spremno odvajanje Doma zdravlja i Bolnice?
– ZC je taj posao završio 10. aprila. Imali smo sastanke paritetne Komisije, i svi članovi iz zdravstva su potpisali deobni bilans. Dan preseka je bio 31. 12. 2012. godine, ali će se i finanijski pokazatelji iz ove godine po određenim kriterijumima podeliti. Ovaj dokument  je poslat na sve relevantne adrese, sa rešenim apsolutno svim pitanjima. Kada dođe do odvajanja, neće biti ni trenutka zastoja. Uvažili smo sve primedbe lokalne vlasti.
Pa gde je došlo do zastoja?
– Lokalna samouprava je počela da sastanči, i bila je formirana komisija gde sam i ja bio član. Suština je da ti ljudi vrlo malo poznaju proces rada u zdravstvu, pa su im se i problemi činili nepremostivim. Ja sam pokušavao da im sve objasnim, i Skupština će o tome raspravljati u poslednjem zakonskom roku, 6. decembra. Uostalom, lokalna samouprava nije morala da prihvati osnivačka prava Doma zdravlja. Sigurno ćemo ući u novu godinu, ali to će ostati samo tehnički deo da se odradi.
Šta je sama suština ovog odvajanja?
– Suština je da će lokalna samouprava preuzeti osnivačka prava nad Domom zdravlja, i imati stepenik više za kreiranje ambijenta u zdravstvu. Ali, iskustva pokazuju da se sve svodi na kadrovsku politiku. Da bi građani imali bolju zdravstvenu zaštitu, mora da postoji snažna saradnja Ministarstva i grada. Ukoliko grad odvoji značajnija sredstva za zdravstvo, vezano i za prostor i za novu opremu, mogu se očekivati i značajni pomaci.
U ovaj problem spada i formiranje Doma zdravlja u Vranjskoj Banji?
– Banja ispunjava sve uslove, i da je opština i da ima više od 10.000 stanovnika. Formiranje toga bilo bi rešenje za neugovorene radnike, i mi kao URS smo pokrenuli tu priču. Ako bi svi politički i društveni činioci ovo prihvatili, posao bi mogao da bude obavljen u 2014. godini.

Na šta konkretno mislite?

– Eto, taj tender za nivelaciju terena u Bunuševcu, za šta smo mi obezbedili 100 miliona dinara, strašno kasni. To je nedopustivo. Plan je bio da se to okonča u julu, a još ništa nije počelo. Zna se ko je bio odgovoran, grad je morao da sprovodi procedure, i mislim da odgovorni moraju da budu kažnjeni.

U vreme dok je Dinkić bio ministar Simpo nije imao probleme koje sada ima. Da li ste vi ranije bili povezani sa ovom pričom?

– Zna to rukovodstvo Simpa, a znaju i radnici, da je u mnogo navrata bilo sluha za njihove probleme. Mislim da je Dinkić znao kakva je ovde situacija na terenu i koliko Simpo znači za Vranje, i onda su nalažena rešenja da to dalje funkcioniše, kao fabrika u Radovnici. Opet, jedanput je moralo da se dođe do naplate poreza, i sada je to problem. Ali, dok je Dinkić vodio taj resor, sve je imalo svoj tempo, dok sada sve to traje suviše dugo i pravi nove probleme u stvarnosti.

Rezultat URS-a na izborima 2012. godine u Vranju sve je iznenadio. Može li da vaša stranka opstane na tom kursu uspeha?

– Imamo ne samo biračko telo, nego i ekipu koja radi izbore, i to su bitni činioci. Ali, ljudi vide šta smo uradili, vide rezultate. U jednom delu čak i nije loše što nismo u republičkoj vladi, da vidimo koliko će ovi drugi da urade, šta će Vranje sada dobiti od Vlade preko lobiranja  odbora SNS-a i SPS-a. Pa da ljudi mogu da uporede.

Vi ste jedini napravili bolje rezultate na lokalu nego što su ljudi podržali URS za republičke izbore. Da li ste spremni da to kapitalizujete u nekom narednom periodu?

– Da, i moje lične ambicije su vezane za Vranje. Smatrali smo da   smo i do sada morali da imamo značajnije pozicije nego što ih imamo. Ispalo je kako je ispalo, ali mi se i sa sadašnjih pozicija trudimo da uradimo što više stvari, koje bi mogle biti od koristi ljudima ovde.

Bilo je reči da će u ZC-u, na čijem ste vi čelu, doći do poremećaja u isplati plata, ne bi li se vratili dugovi?

– Do toga na sreću nije došlo, i mi se nadamo da do kraja godine neće ni doći. Ali, problemi postoje. I ne samo u Vranju, to je opštesrpski problem – neugovoreni radnici. Suština je da su oni neophodni u zdravstvenom sistemu, a da su za Ministarstvo i Fond zdravstvene zaštite nevidljivi. Do danas, niko mi nije dao konkretan odgovor – šta sa lekarima na specijalizaciji, ko njih menja? To je ogroman problem. Naravno da ima i zlonamernih tumačenja, da je najveći broj neugovorenih ustvari nemedicinski kadar, ali se to može prebrojati, živi su to ljudi. Tvrdim, najveći broj tih ljudi su medicinari.

O kojoj cifri dugova se radi?

– Pored dugova, mi moramo da obezbedimo normalno funkcionisanje zdravstva. Pare su bitne, ali su životi bitniji. Uprošćeno – da nemamo probleme u finansijama, imali bi ih u zdravstvenoj zaštiti. Na godišnjem nivou, reč je od oko 100 miliona dinara.

Ali, čuje se da u Domu zdravlja nema ni najosnovnieg materijala, da pacijenti sami kupuju sve, od igle i gaze do injekcija?

– To nema veze sa ovim, to je druga priča. I do sada su rađene odvojene javne nabavke  za Dom zdravlja i za Bolnicu. Fond za zdravstvo je jednostavno opredelio manje od potrebnog novca za sanitetski materijal Doma zdravlja. Mi na to opominjemo godinama. Broj pacijenata je mnogo veći nego što Fond priznaje. Krajem oktobra potrošen je sav predviđeni novac. To nema veze sa plaćanjem, i po toj logici sada bi trebalo da zatvorimo Dom zdravlja?! Novac je nerealno mali za potrebe Doma zdravlja. Sada je rešen jer je materijal donet iz Bolnice, ali to je privremeno rešenje.

Kada će biti završen nov hirurški blok?

– Radi se o 5.000 kvadrata, i za njihov završetak je potrebno oko 3,3 miliona evra. Ali, imamo tendenciju pada izvajanja sredstava. Tražili smo da se te pare obezbede, jer je ovo značajan regionalni centar. Opet, stigao nam je dopis da u 2014. godini ne računamo na taj novac. Uzdamo se u Ministarstvo regionalnog razvoja. ali, sve zavisi od priliva novca.

U kojoj meri je onda zdravlje ljudi uslovljeno aktuelnim političkim odnosima?

– Mislim da politika ne utiče na to. Kada pacijent dođe, njega zanima samo da li je usluga koju dobija kvalitetna. Posao rukovodstva, iako dolazi politički, je da organizuje rad, da napravi sistem rada i nabavi potrebnu opremu. Realno, mi u dijagnostičkom pogledu imamo kvalitetnu i novu opremu, dostojnu ranga regionale bolnice. Rak rana nam je Hirurgija, i u odnosu na prostor u kome se nalazi, ali i u odnosu pojedinih lekara prema pacijentima.

Da li je moguće, kod nekoliko smrtnih slučajeva pacijenata, da niko nikada zbog toga nije krivično odgovarao?

– Postoji određen mehanizam kad se neka stvar istražuje u slučaju nekog neželjenog događaja. Ono što znam je da postoje dva ili tri ozbiljna sudska spora, ali se zbog dužine trajanja čini da se tu ništa ne dešava. Zna se kojim se putem ide, procedure su ispunjene, ali rad pravosuđa je nešto što nije u našoj nadležnosti. Ne može se reći da nema posledica ni za koga od stručnjaka. Poslednjih godina se to dosta promenilo, i zbog medija, ali i zbog načina istrage nekog događaja.