Ne zbog besa, zbog zuluma

Kako da se raspravi?  I dati i ne dati, – zlo je i jedno i drugo. Mi sa našim spahijama i čifluksajbijama lako i brzo raščistismo, što je u nas vrlo malo čifluksajbija bilo, a spahijska je sveza prekinuta sa dankom, ili tributom, koji smo Porti davali

Svim su putem pa i pored same moravske obale, zasađena orahova drveta. Oraha ima toliko da bi nekoliko olajničkih vodenica imale posla cedeći ulje od oraha, ali se to ovde ne čini, nego se uz post troši zejtin koji sa strane dolazi. – Od časa na čas višaju se kućice i s leve i desne strane Morave po najvišim visovima. Na ovolikom prostranstvu klisure ove mora biti da ima vrlo malo sela s obe strane bregova moravskih, jer vrlo malo ili nimalo ne videsmo po tim stranama da ima sveta koji što radi. Ni stoke, bilo krupne bilo sitne, ne videsmo. Kako je planinsko mesto i kako ima dosta paše, a i vodama je ispresecano, trebalo bi da je nejveće obilje u svakovrsnoj stoci. Mogla bi biti prava švajcarska zemlja, u kojoj je najbolja rogata marva i gde se pravi sir celom svetu poznat. Dosadašnja nesigurnost i nepoštovanje sopstvenosti u turskoj carevini načinila je krasnu ovu zemlju i predeo pravom pustinjom.

Kao što sam i napred kazao, duž celog druma, od časa na čas prolazi se pored hanova, kojih na nekom mestu ima i dva-tri. Kod jednog od tih hanova siđe s kola moj drug u putovanju g. Jovanović da kupi voća, koje stajaše pred mehanom u jednoj kotarici. Čujem da mehandžija dobro zbori srpski. G. Jovanović zapita ga odakle je rodom. On reče da je rodom odavde, no pre 19 godina prebegao je u Srbiju, a posle rata došao je ovamo i sad mehaniše. Došao je, veli, najviše zbog toga da traži svoju baštinu. Ovaj odgovor mehandžije dade mi povoda i prilike da pomislim i na naše negdašnje slike i prilike i zakon o povraćaju zemalja koje su iste prilike izazvale. Pomislih i na to kakav će se pravac u zakonodavstvu uzeti za sve ove i ovakve prilike u ovdašnjim krajevima. Ovaj čovek pre devetnaest godina ostavio je svoju baštinu, ne od besa, nego zbog zuluma turskog; drugi je zauzeo, ili mu je vlast dala, i sad je traži natrag. Kako da se raspravi?  I dati i ne dati, – zlo je i jedno i drugo. Mi sa našim spahijama i čifluksajbijama lako i brzo raščistismo, što je u nas vrlo malo čifluksajbija bilo, a spahijska je sveza prekinuta sa dankom, ili tributom, koji smo Porti davali, no šta će ovaj ovamo narod raditi, kome su se čiflukdžije sve više množili, čim smo mi Turke iz naših zemalja poziskivali i prinuđivali ih bili da se iseljavaju.

Svim putem dovde često bi se zadržali, – iako ne besmo žedni –  da se napijemo kao kristal bistre vode sa česama pored puta, a najviše sa bregova padajuće na ižljebljenim od drveta olucima.

Kad se putnici udruže da zajedno putuju, spočetka imaju jedan drugim mnogo što da kažu i pripovedaju. I kad s tim budu gotovi, onda nastane i s jedne i druge strane ćutanje, a na dužem putovanju i dremanje. Kao i svi ljudi, tako i ja i g. Jovanović činismo. No mi smo imali sad drugog posla, a to je: da svaki čas izvirujemo iz pokrivenih kola i da gledamo čas na jedni čas na drugu stranu, da se divimo i čudimo ovoj divnoj i veličanstvenoj klisuri i meni izgleda, gudura i visova. Sva ova klisura nije odveć tesna, niti su joj brda otsečno u Moravu spuštena, nego su vrlo razvrnuta, da bi s jednog venca brega do drugog trebalo dva i tri sahata da se pređe, i to kad bi sama ravanj bila; u dolji pak moravskoj negde ne bi trebalo ni po sahata hoda da se s jednog kraja dođe na drugi.