Heil Kunst

,

Pa ipak, Umetnost je spasena. Preživela je i pobedila. Zato je ova izložba posvećena svim onim umetnicima koji su stradali u vreme nacizma

U Galeriji Narodnog muzeja u Vranju u toku je vanserijska izložba pod nazivom „Heil Kunst“ („Živela Umetnost“). Već sama izložba, kao artefakt, po sebi predstavlja prvorazredni kulturni događaj, ali je njen backgrund ništa manje uzbudljiviji.

Otvarajući izložbu u Vranju, Zvonimir Kostić Palanski, doktor teologije, član ULUS-a, UKS-a, vajar čija je izložba bila postavljena i u Vranju, izneo je zapanjujuće podatke o nastanku ove izložbe.

Naime, gotovo 1.500 slika, među kojima su i ostvarenja Pabla Pikasa, Anrija Matisa i Marka Šagala, koje su Jevrejima bile konfiskovane za vreme Drugog svetskog rata, nađene su slučajno u jednom stanu u Minhenu.

– Prelomni trenutak – istakao je Palanski na otvaranju izložbe – u kulturnom životu Nemačke, dogodio se 13. marta 1933. godine, kada je na čelo Ministarstva za propagandu došao Jozef Gebels. Zahvaljujući njemu i njegovoj propagandi, uskoro je potpuno ugašena moderna umetnost u Nemačkoj, čime je naneta velika šteta i svetskoj umetnosti. Umetničkim delima koja su pripadala ekspresionizmu, dadaizmu, novoj objektivnosti, nadrealizmu, kubizmu, fovizmu, nacisti su objavili rat. Iz nemačkih muzeja i privatnih zbirki zaplenili su oko 16.000 predmeta, jer su uh smatrali izopačenim (entartet), jevrejskim i boljševičkim. Umetnici, čija dela nisu odgovarala nacističkim idealima, koji su uz to bili Jevreji i komunisti, bili su proganjani, zatvarani, ubijani.

Podaci koje je izneo Palanski, izazivaju jezu kod ljubitelja umetnosti. Kao „izopačeni“ obeleženo je od strane nacista na desetine vrhunskih umetnika, među kojima su, recimo, Maks Ernst, Paul Kle, Oskar Kokoška i još sijaset imena stvaralaca, koji su istavili neizbrisiv trag u istoriji umetnosti.

– Da stvar bude još ciničnija – nastavlja Palanski – na inicijativu Jozefa Gebelsa, Hitlerovog ministra za narodnu prosvetu i propagandu, 1937. godine u Minhenu su nacisti pod nazivom „Entartete Kunst“ („Izopačena umetnost“) organizovali izložbu 650 dela upravo ovih, ali i drugih umetnika, koja je obišla više nemačkih gradova. Bili su tu i radovi psihičkih bolesnika i fotografije obogaljenih osoba, da bi se kod posetilaca izazvalo gađenje i gnušanje.

I još ciničnije – posle izložbe, nacisti su veliki deo zaplenjenih dela prodali u inostranstvu, a ono što je preostalo uništeno je 1939. godine – preko hiljadu slika u ulju i blizu četiri hiljade grafika.

– Pa ipak – poentira Palanski – Umetnost je spasena. Preživela je i pobedila. Zato je ova izložba posvećena svim onim umetnicima koji su stradali u vreme nacizma.

– I kao suprotnost nacističkom pozdravu „Heil Hitler“ („Živeo Hitler“), mi smo ovu izložbu nazvali „Heil Kunst“ („Živela Umetnost“).

Na izložbi su postavljena 144 rada likovnih umetnika iz celog sveta, kao izraz dubokog pijeteta prema mučenicima, koji su zarad svog talenta i umeća stradali od nacističke ruke.

IZLOŽBE

Otkud tvoje oči na mom licu?

Galerija Narodnog univerziteta Vranje; Stanko Ljubić: „Slike“

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju, otvorena je izložba slika Stanka Ljubića, likovnog stvaraoca iz Vranja. Izložba je tematski homogena, i u tehnici ulje na platnu bavi se motivima iz žitija Isusa Hrista, od njegovog rođenja, preko stradanja, do vaskrsenja. Nadahnut apsolutom, Ljubić bogatim koloritom, sa elementima enformela, dočarava konzumentu ne samo Hristovu ljudsku lepotu, već i univerzalnu duhovnu poruku koju „sin čovečji“ već dve hiljade godina upućuje čovečanstvu.

Izložbu je otvorila diplomirani slikar Vesna Marinković Stanković, voditeljka Likovne radionice Narodnog univerziteta, na početku navodeći da slika nije samo ono što vidimo, već i ono što osetimo, prihvatimo, i trajno zadržimo u sebi, te da čovek gradeći sliku podsvesno unosi svoja stanja.

-Stanko Ljubić je umetnik najšireg senzibiliteta. Saznanje da je čovek centar kosmosa navelo je slikara da potraži sebe u sebi i došao do značajnog iskustva a ono je u povezivanju i saznavanju svih suština prošlosti. I ma koliko da se svaka umetnost hranila i napajala i utiscima iz spoljnog sveta, ona je u osnovi veliki put ka sebi samoj.

Vesna Marinković Stanković dalje navodi da Ljubić dopire do najsuštinskijeg dela sebe. Izuzetan poznavalac i ljubitelj klasičnog slikarstva, i ovoga puta ostaje dosledan sebi i svom slikarskom izazovu i umeću. Ovim delima on spaja Vizantiju i renesansu, način viđenja i rada, tragajući za suštinom.

-Želeći da došra na najbolji način – kaže Vesna Marinković Stanković – ono što želi i oseća, Ljubić povezuje te dve umetnosti, ne bi li nam što bolje približio i dočarao ono što želi da nam poruči kroz osećanja koja nam daruje. Ovoga puta, prateći hristov život od rođenja, stradanja i vaskrsenja, Ljubić prodire u samu suštinu života. On budi Hrista u sebi i nama samima, terajući nas da se zamislimo, preispitamo i osvestimo; da shvatimo svu suštinu vere, snage i ljubavi koja nam je potrebna da ostanemo dosledni i čisti na ovom putu. Putu ka nama samima i večnosti koja je u svima nama.

-Dela Stanka Ljubića – nastavlja Vesna Marinković Stanković – uvek imaju dubok smisao i duboku poruku. Ona nas teraju da iz sebe izvučemo nejbolji deo nas samih pred Bogom i pred ljudima. Ljubić stvara veliku fresku u čijim dubinama vidimo svog dvojnika. Skoro da gledalac uzvikne Popine stihove:

„Otkud tvoje oči na mom licu“?!