Svako ko je u ponedeljak uživo pratio rođendansku žurku naprednjaka u beogradskoj Areni, mogao je, pored patosa u govoru predsednika države, da primeti zaklinjanje Prvog Potpredsednika u evropski put i reformu društva. Prvi čovek naprednjaka kasnije je, u specijalnoj emisiji na javnom servisu, ponovio da neće odustati od bolnih poteza, pošto se samokrtitikovao pričajući o periodu pre svoje i stranačke evolucije.
Ako se malo vratimo unazad, setićemo se čuvene rekonstrukcije vlade, koju mnogi ministar nije preživeo, pa su zglajznule i neke stranačke perjanice. Ipak, opstao je jedan za koga se verovalo da će prvi pasti sa rinngišpila – ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, koji se od prošlog leta zanosi spajanjem Dunava i Egeja!
Njegovo dalje bivstvovanje u Nemanjinoj 11 samo bi neupućeni mogli da protumače kao Alekov previd. Bačević je, za neupućene, što bi se reklo prijatelj sa predsednikom države i bivšim šefom naprednjaka – Tomin sin oženio je Milanovu ćerku.
Sad, nagradno pitanje: da li Vučić zaista misli da Bačević dobro radi svoj posao ili je na odluku da ga ne dira presudno uticala familijarna povezanost njegovog političkog oca i ministra?
Istog dana kada su naprednjaci slavili peti rođendan, negde na polovini Drugog dnevnika RTS, pojavio se Bačević da gledaocima objasni kako su Kinezi, koji valjda procenjuju isplativost i izvodljivost ove megalomanske ideje, rekli da posao može da počne koliko sutra! Još da se slože Grci i Makedonci, reče Baćević, dodavši da projekat građane neće da košta ni pare. Misli li najmoćniji čovek u državi da će Tomekov prikan zaista prokopati kanal dolinom Morave do Soluna?
U redu, svako od nas ima neku fiksaciju, neku pasiju. Ima ljudi koji veruju u život u svemiru, u reinkarnaciju, teoriju belosvetske zavere protiv našeg napaćenog naroda, u postojanje duhova i nečastivih sila… Ima, naravno i onih, poput Ace Vulina, koji veruju da je Kosovo i dalje u sastavu Srbije, ali je zaista teško zamisliti da neko ozbiljan u ovoj zemlji veruje kako je u narednih nekoliko godina moguće povezati Dunav i Solun, ne računajući već postojeću trasu preko Crnog mora, Dardanela i Bosfora. Osim ministra Bačevića. Ne veruje u to ni Vučić, budite sigurni. Džabe vranjski naprednjaci već kupuju čamce!
Ministar Bačević podseća zato na zastavnika JNA u penziji koga su zbog nekih zasluga ostavili da se još malo zanima u kasarni. Da zaliva muškatle, održava akvarijum sa ribicama ili pravi Ajfelov toranj od šibica, na primer, ili neki tako besmisleno grandiozan projekat.
Zato i ono nagradno pitanje. Negde je pisalo da je Bačević umetnička duša; voli da peva ruske pesme dok se prati na gitari, a znamo da su umetnici, po definiciji pomalo tako, znate već, zaneseni. U ovoj zemlji problem je, međutim, to što ministar svoju Ajfelovu kulu pravi kao državni službenik. Verujemo da niko ne bi imao ništa protiv kada bi kanal projektovao kod svoje kuće, ili o tome raspredao uz kazan rakije sa svojim prikanom. Ili, da preformulišemo ono nagradno pitanje: da li ste bliži verovanju u zagrobni život ili da Vranje dobije (konačno) more? Ili mu to dođe jedno te isto?
Ne bi bilo loše da i Vučić ovo ima u vidu (pu, pu, taman posla da mi savetujemo Prvog Potpredsednika) ako ne želi da Kanal postane metafora njegove vizije Srbije kroz nekoliko godina. E, zato je Ministar problem svih nas.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.