Brod stiže na Vlasinu

,

Uredbom Vlade Srbije iz 2006. godine, područje Vlasine je zaštićeno kao Predeo izuzetnih odlika i kategorisano kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku kao što su Fruška gora, Tara, Djerdap ili Mokra gora

Malo je poznato da „Predelom izuzetnih odlika Vlasina“ (PIO Vlasina), gazduje Direkcija za građevinsko zemljište i puteve iz Surdulice, na čijem je čelu diplomirani građevinski inženjer Saša Petrović, gost ovog broja „Vranjskih“. Tom nepoznanicom započinjemo razgovor sa Petrovićem o Vlasini koju mnogi sve češće nazivaju turističkim i razvojnim brendom juga Srbije.

-U pravu ste, Direkcija za građevinsko zemljište i puteve iz Surdulice, gazduje PIO Vlasina, jednim od 28 prirodnih dobara u Srbiji.

Rekoste 28 prirodnih dobara?

-Da. U Srbiji je zakonom zaštićeno pet nacionalnih parkova, 13 parkova prirode, 78 spomenika prirode i 28 predela izuzetnih odlika.

Kako zakon definiše „predeo izuzetnih odlika“?

-Predeo izuzetnih odlika je prepoznatljiva prirodna celina posebnih biološko-ekoloških i kulturno-istorijskih vrednosti koje su nastale tokom vremena kao rezultat zajedničkog delovanja prirode i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva.

…ili jednostavnije?

-Jednostavnije, to je područje gde tradicionalni način života lokalnog stanovništva nije bitnije narušio prirodu i njene zakonitosti.

VLASINA JE BREND

Službenim jezikom se kaže da je Vlasina prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju?

-Uredbom Vlade Srbije iz 2006. godine, područje Vlasine je zaštićeno kao Predeo izuzetnih odlika i kategorisano kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku kao što su Fruška gora, Tara, Djerdap ili Mokra gora.

Priroda je na Vlasini bila izuzetno izdašna?

-Znate, ta ogromna visoravan od 16 km kvadratnih oivičena planinskim masivima Čemernika i Vardenika, sa jezerom na nadmorskoj visini od 1.213 metra, 841 biljnom vrstom, 125 vrsta životinja, plus 21 vrsta ribe, plovećim tresetnim ostrvima, rečicama i vodopadima, kojima je čovek darivao jedan manastir i četiri crkve…to je pravo bogatstvo.

Nisu retki oni koji kažu da je Vlasina turistički i ekonomski brend Surdulice i juga Srbije?

-Proglašenjem Predela izuzetbih odlika i donošenjem Prostornog plana područja posebne namene, Republika Srbija je nad ovim zaštićenim dobrom proglasila javni interes. Tim činom Vlasina je postala turistički i razvojni brend našeg kraja.

Za početak, to blago prirode moramo najpre zaštititi od – čoveka?

-Na žalost, vi ste u pravu. Mi za sada u okviru Direkcije imamo Službu kojoj je to posao. Zahvaljujući velikom razumevanju lokalne samouprave, podršci i pomoći Republike, donatora i prijatelja iz Evrope, mi uspevamo u toj misiji koja nam je poverena.

Potencijale Vlasine prepoznala je i Kancelarija UN u Beogradu?

-Moramo znati da je Vlasina sa svojiom potencijalima isuviše veliki zalogaj za opštinu. Zato je blaga vredno to što su UNDP i Coca-Cola sistem, pre dve godine započeli projekt pod nazivom „Promocija eko-turizma i zaštite životne sredine Vlasinskog jezera“.

BOGATSTVO U FUNKCIJI DOHOTKA

Šta je do sada uradjeno na tom projektu?

-Urađeni su marketinška strategija, vizuelni identitet jezera i promotivni materijal, zatim osnovna turistička infrastruktura, odmorište sa parkinzima, infobilbordi, igrališta za decu, platforma za posmatranje ptica i obeleženo oko 100 kilometara pešačkih i biciklističkih staza.

U toj funkciji je i onaj vrlo sadržajan sajt www.vlasina.rs koji su “skrivili” pre svih UNDP, Coca Cola Helenik i Ministarstvo životne sredine?

-Naravno, i kada smo već tu da kažem da se ni jednog trenutka ne sme Zaboraviti da je ovom velikom rezultatu promocije Vlasine ogroman doprinos dala Turistička organizacija opštine Surdulica

To ogromno bogatstvo sada treba staviti u funkciju dohotka?

-Da, ali i to treba da bude posao profesionalaca. Za potencijale Vlasine, to nije tajna, mi nemamo adekvatne kadrove, sa čime se slaže i predsdednik opštine, gospodin Tončev. Moramo hitno početi da jačamo službu stručnjacima koji umeju od ovoga da naprave turističke, ekološke, zabavne, omladinske, sportske i svake druge sadržaje. O tome smo saglasnost postigli

Ovoga leta na Vlasini je bilo nekoliko novih i vrlo zanimljivih  manifestacija?

-Jeste, ali i to je nedovoljno. Mi danas imamo desetak-dvanaest manifestacija koje se događaju u letnjim mesecima. Vlasina i njeni potencijali moraju biti na dohvat ruke zainteresovanima svih 365 dana u godini. Sasvim je realno očekivati da na tom prostranstvu godišnje uskoro bude od 20 do 30 stalnih manifestacija.

Ove godine na Vlasini je bilo posetilaca više nego obično?

-Da. Prvo, jer smo imali nekoliko novih manifestacija, a drugo, Vlasina postaje sve zanimljivija turistička destinacija za sve, a posebno za naše susede Bugare.

NA JEZERO STIŽE BROD

Direktore, čujemo da se na Vlasini pripremaju neki novi sadržaji? Biće i nekih iznenađenja?

-Evo, otkriću čitaocima “Vranjskih” da je u toku javna nabavka broda “katamaran” kapaciteta 40 mesta. On treba značajno da upotpuni turističku ponudu i da nam donose značajne prihode.

Planirana je i nabavka pedalina, kajaka, bicikli…?

-Naravno, opet u svrhu kompletiranja turističke ponude i stvaranja novog dohotka. I ne samo to: vrlo skoro ćemo kupiti i postaviti “pontonsku plažu” koja će takođe biti svojevrsna atrakcija.

Više turista, više obaveza, više posla. Šta trenutno još radite?

-Mnogo je toga. Uskoro ćamo sagraditi jednu modernu pijacu, a u Omladinskom naselju jedan objek fazno rekonstruišemo najpre za smeštaj Rendžerske službe, a u drugoj fazi i za smeštaj turista.

Gospodine Petroviću sve što se na Vlasini radi biće uzaludno ukoliko se što pre ne izgradi toliko puta najavljivan kanalizacioni psten?

-Apsolutno ste u pravu. Po starom srpskom dobrom običaju, taj veliki projekt je bio zapao u administrativne zavrzlame. U najskorije vreme to pitanje će biti efikasno rešeno, jer je kompletan projekt Vlasine direkto zavistan od tog pitanja.

Od brzine rešenja tog pitanja zavisi dotok pozamašnih sredstava iz evropskih fondova?

-Znate, nema tu više igranja. Kanalizacioni prsten je za Vlasinu pitanje svih pitanja. Kada se udje u taj posao Direkciji, Surdulici, pa rekao bi i jugu Srbije, širom će biti otvorena vrata mnogih domaćih, ali pre svega prekograničnih fondova i fondova Evropske unije. Samo tako će Vlasina sutra postati naš veliki razvojni potencijal.

Sve u svemu, direktore, Vlasina je vruć krompir u rukama Direkcije?

-Ne samo Direkcije, već opštine Surdulice i juga Srbije. Zamislite, kada za nekoliko godina na Vlasini budemo imali hotel kapaciteta 200 ležaja, otvorene i zatvorene terene, bazen. Pitam vas koliko će zaposlenih biti na usluzi turistima, koliko će gradjana Surdulice i Okruga proizvoditi za njih i koliko će drugih delatnosti indirektno da pogura takva Vlasina.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)