Češki porcelan bez sjaja

Eko Taxi Vranje

Bliski saradnici i intimusi, nakon kraha Simpove firme u Češkoj, raskinuli dugogodišnje prijateljstvo. Tomić je odaslao krivičnu prijavu a Zdravković odgovorio nimalo prijatnom pričom koja govori o dugogodišnjem haosu koji je i doveo do kraha Kompaniju



 

Radoslav Raka Zdravković, decenijama  jedan od najbližih i najvernijih saradnika Dragana Tomića, direktor predstavništava „Simpa“ u Moskvi i Pragu, definitivno je okrenuo ledja prvom čoveku Kompanije. Razlaz nekadašnjih bliskih prijatelja, nimalo prijatan, iniciran je krivičnom prijavom protiv Zdravkovića zbog nesavesnog poslovanja. Uz prijavu priložen je i odštetni zahtev na 368.835,33 evra za koliko je, navodno, „Simpo“ oštećen preko firme „Simpo Spol. sr.o.“, registrovane u Belgickoj ulici, u glavnom gradu Češke.

U elektronskoj prepisci sa Draganom Adžićem, pravnim zastupnikom „Simpa“ i potpisnikom prijave, u koji su „Vranjske“ imale uvid, Radoslav Zdravković, ne samo da odbija svaku krivicu, već iznosi niz ozbiljnih optužbi na račun pojedinaca iz rukovodećeg menadžmenta ali i samog Dragana Tomića.

IZ RUSIJE U PRAG

Radoslav Zdravković se zaposlio u „Simpu“ 1980. godine. Vrlo brzo je napredovao od referenta plana analize do komercijalnog direktora. Oduvek je važio za odanog i Tomiću naklonjenog saradnika. Bez pogovora je obavljao sve naloge što je bila odlična preporuka da već u novembru 1992. godine bude postavljen za direktora „Simpovog“ predstavništva u Moskvi.

Pod prilično nejasnim okolnostima Zdravković  se vraća u Beograd 1999. godine i zauzima mesto direktora spoljne trgovine. Indikativno je da u prepisci sa Adžićem, ističući neštedimice svoje pregalašatvo i doprinos „Simpu“, Raka preskače ovaj deo svoje poslovne karijere. Da li zbog toga, kako neki tvrde, što je njegov boravak u Rusiji okončan uz dubiozu izmedju 16 i 18 miliona evra, sa znanjem i odobrenjem Dragana Tomića, ili iz nekog drugog razloga, manje je važno. Uglavnom, decembra 2001. biva postavljen za direktora „Simpo spool“, firme registrovane u Pragu. U Češkoj je postojalo i predstavništvo „Simpa“ a tamo je boravio i Brana Stojković, još jedan iz plejade legendarnih Tomićevih kadrova.

Pošto se u krivičnoj prijavi ističe da je Zdravković stekao, radeći u Pragu, protivpravnu imovinsku korist, on objašnjava pod kakavim je okolnostima otišao u glavni grad Češke.

„U Prag sam pošao februara 2002. svojim parama i svojim kolima. Mercedesom koji sam već imao i sve troškove sam snosio sam. Platu smo počeli da primamo jedva posle šest meseci jer čovek koji pre mene je bio komercijalno nepismen ali je imao jako kotiranje u rukovodstvu i snažnu podršku godinama kao verni izvršitelj. Moja protivpravna korist se sastojala u tome da sam morao da sa svog ličnog računa da pozajmljujem svoje parer firmi Simpo spol i to u iznosu od 124.000 USD. Da mi i tada i danas nije Rusije ja ne bih mogao da izdržim, veli Zdravković napominjući da o svemu postoji dokumentacija i da tvrdnje iz krivične prijave da je „skrivao puteve novca i robe“ predstavljaju „plod priča, improvizacija i primitivnog shvatanja posla“.

Radoslav Zdravković dalje kaže da je do njegovog dolaska postojala samo firma a sve se radilo preko predstavništva. Prometi su bili po 200.000 maraka i jedini kupac je bio Asko i Mebel Oaze i to sa cenama i provizijama koje nikad nisu obezbedjivale rentabilitet, opisuje Zdravković stanje koje je zatekao u Pragu uz napomenu da je to bio „servis za visoko rukovodstvo“.

Ubrzo, medjutim, Zdravković preduzima energične poslovne poteze koje daju rezultate:

„Napravio sam mrežu novih kupaca,otvoren je prodajni prostor u Kotvi i u Brnu, imali smo oko trinaestak kupaca i došli smo na milion evra plasmana, ističe se u pismu Radoslava Zdravkovića.

Potom on navodi probleme sa kojima se suočavao u osvajanju češkog tržišta. Prema njegovim rečima, glavni problem je bio veliki broj reklamacija, mali izbor materijala i cene. Zdravković ističe da se u „Simpu“ niko nije uzbudjivao zbog toga a zbog kašnjenja i konkurencije roba se sve manje prodavala. Iz tih razloga, tvrdi on, prodajni objekat u Brnu je zatvoren a i tri kupca u Slovačkoj su bili veoma nezadovoljni servisom i rokovima kupaca.  U jednom trenutku prestale su i isporuke nameštaja a zbog ovakve situacije, kako kaže Zdravković, i pored njegovih upozorenja, niko se nije uzbudjivao niti bilo šta preduzimao.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar