, 
, 
Gradski odbor Jedinstvene Srbije, čiji je Manić potpredsednik, obaveštava Komisiju za izbor direktora da je „gosp. Dejanu Maniću stavljena u mirovanje politička funkcija u partiji“. Zanimljivo, pečat je potpisan čitkim inicijalima M.D., koji neodoljivo odsećaju na inicijale samog Dejana Manića, direktora Skijališta
Konkursi za direktore javnih preduzeća u Vranju ušli su u višu, cirkusku fazu. Iako su raspisani još početkom juna, do danas po nekima od njih ništa nije rešeno, neki će biti ponovljeni, neki su uspeli, ali je čitava stvar tako dugo prolongirana, menjana i mešena da je osnovna namera zakonodavca – departizacija javnih preduzeća – potpuno izgubljena u procesu svog stvarnosnog ovaploćenja. Lepo je zamišljeno, i direktno rečeno – ne možeš, bato, da budeš i funkcioner stranke i direktor preduzeća odgovornog za neki segment života građana. To je skoro pa sukob interesa. Računa se da će stranački direktor raditi u korist stranke koja ga je postavila, što iz neznanja, što iz straha, što iz potrebe da napreduje u stranačkoj hijerarhiji. Pa će početi da u preduzeću zapošljava stranačke kadrove, pa kad odete negde da nešto završite sačekaće vas neki bandzov mrka lika i kratke frizure, i umesto da vam nešto reši, samo će da vas plaši i odbija od namere da uopšte ponovo svratite. E, sad je izmišljena ta departizacija, koja u Vranju, naravno, ima svoje posebne, često pa komične elemente. A sve se najbolje videlo kada su kandidati za direktore morali da donesu potvrde da su svoje partijske funkcije “zamrzli” – stavili u stanje mirovanja dok su direktori. Znači, iznenada postaju građani, skidaju stranačku uniformu i počinju da rade za nas, a ne za njih. I za to imaju pismenu potvrdu stranke!
DOŠLO IZ JAGODINE
Već sama ova kombinacija je smešna, po sebi, ali ta dokumenta stvar dižu i na viši nivo. Tako, recimo, SPS ne izdaje potvrdu, nego obaveštava same kandidate da im je funkcija zamrznuta. Sve lepo zavedeno, pečat je tu, čitak potpis Branimira Stojančića, genseka stranke, sve po (S)P.S.-u. Dakle, kod socijalista to ide po automatizmu, čim se negde kandiduješ, oni te izbace iz stranke na određeno vreme, do silaska sa vlasti, što u mnogim socijalističkim slučajevima znači doživotno. Svojom zanimljivošću ipak se izdvaja slučaj Dejana Manića iz Jedinstvene Srbije (JS), bivšeg, sadašnjeg i budućeg direktora Skijallišta „Besna Kobila“.
Sudeći po pečatu (vidi sliku), Gradski odbor JS-a, čiji je Manić potpredsednik, obaveštava Komisiju za izbor direktora da je „gosp. Dejanu Maniću stavljena u mirovanje politička funkcija u partiji“. Zanimljivo, pečat je potpisan čitkim inicijalima M.D., koji neodoljivo odsećaju na inicijale samog Dejana Manića. On je lično sebi lično potpisao departizaciju, sam sebe stranački zamrznuo?
– Ma ni slučajno. To je došlo iz centrale, iz Jagodine. Uostalom, zakon je neprecizan, i ne kaže se koju funkciju treba zamrznuti, jer ja imam i ozbiljnije funkcije u stranci od lokalnih – kaže Manić.
On opominje i na ostale nedrečenosti, jer se recimo ovde ne zna, jer nije zakonom predviđeno, ko kontroliše departizaciju, niti na koji način bi to mogao da radi.
– To je izmišljeno da se zadovolji narod. Kako postati direktor bez političke težine? Ili, zar se i predsednik Nikolić ne bavi politikom? Ta departizacija oko direktora javnih preduzeća nema mnogo svrhe i neprimenjiva je u praksi – kaže Manić.
I tu se sada otvara čitavo jedno novo polje dobre ideje jurenja politike iz naše butike. Očigledno je da se direktor postaje samo preko stranke, što obesmišljava konkurs kao sistem. Što bi se neko javljao na konkurs kada zna da će ga partija saseći u korenu namere da nešto menja? Opet, ko hoće ozbiljno da se bavi politikom, mora da bude u stranci, što je direktorima bar formalno onemogućeno. I sad, kako se ljudi snalaze? Jedini direktor SNS-a u vranjskim javnim preduzećima, Goran Djorđević iz Direkcije za izgradnju, kaže da je i on zamrzao sve svoje funkcije, ali da niko ne može da mu zabrani da se politikom bavi kao član stranke. Eto, bio je ministar rudarstva Milan Bačević, a Djorđević mu je bio leva ruka.
S MINISTROM POD RUKU
– Da, i ne vidim tu ništa sporno. Ja ne idem tamo kao direktor Direkcije, nego kao član stranke. Evo, idem sada kao član stranke za Beograd na proslavu godišnjice osnivanja. Šta, nemam pravo na to? Taj zakon odnosi se samo na republičke funkcije, a za lokal, po zakonu, važi Zakon o javnim preduzećima. Ali, nekome se ovako svidelo, da pravi nekakvo zamešateljstvo – mišljenja je Djorđević.
Zanimljivo, on tvrdi da u vranjskom SNS-u i nije imao nikakvu funkciju, osim što je pre tri godine bio poverenik nekog mesnog odbora, ali da to odavno nije. Sa druge strane, u obaveštenju Komisiji za izbor, koju je potpisao Dejan Tričković, predsednik Gradskog odbora SNS-a, stoji da Djorđeviću miruje potpredsednička (ili pak politička, ne vidi se dobro) funkcija u stranci. Ali, direktora to pak veoma ljuti.
– Ko god kaže da sam bio potpredsednik odbora, završiće na sudu. Ja sam običan član, i ništa više – kaže Djorđević.
Običan član stranke je i socijalista i direktor RTV Vranje Zoran Veličković, ali je i njegova priča po svemu neobična. I on je obavešten da je zamrznut, dakle da mu funkcije u stranci miruju, mada ih nije ni imao, jer je bio samo član Gradskog odbora SPS-a, jedan među 90 jednakih. Ali, funkcija si je funkcija. Opet, iako je prošao sve rigorozne kontrole Komisije i političke moći, koje su trajale više od sto dana, Veličković je sam sebi zamrzao ne samo političku, nego i direktorsku funkciju! Naime, na Skupštini grada, pre proglašenja za direktora, za istom onom govornicom na kojoj je plakao kada je prvi put smenjen, Veličković je tražio da ga se ne izabere za direktora, već da se izbor prolongira dok stvari oko preživljavanja javnih servisa ne budu jasnije.
– Kako sada stvari stoje, po Zakonu o javnim preduzećima direktor će se birati na jedan način, a po zakonu o elektronskim medijima na drugi, i ta dva načina će biti u spurotnosti. Videćemo kako će to biti rešeno. Meni sadašnji mandat ističe u martu 2014. godine – kaže Veličković.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)