Vranje, grad fantoma

, ,

Od marta 2007. pa do kraja 2011. godine u vranjsku privredu je iz republičkog Fonda za razvoj, preko različitih vrsta kredita plasirano 950 miliona dinara, ili oko 10 miliona evra po srednjem kursu u tom periodu

Od marta 2007. pa do kraja 2011. godine u vranjsku privredu je iz republičkog Fonda za razvoj, preko različitih vrsta kredita plasirano 950 miliona dinara, ili oko 10 miliona evra po srednjem kursu u tom periodu!  Ako računamo i Simpo, kome je za isto vreme po raznim osnovama dodeljeno sedam miliona evra, onda je cifra koju je Fond plasirao u Vranje mnogo veća i iznosi 17 miliona evra. Simpom se u ovom tekstu baviti nećemo; o ovoj kompaniji, koja državi, svom novom vlasniku, po raznim osnovama duguje 50 miliona evra, dosta je rečeno u ovim novinama i sve je uglavnom poznato. Ko su, međutim, firme, zanatlije i preduzetnici kojima je Fond tako velikodušno delio novac, uz napomenu da nismo došli do podatka o iznosu od kraja 2011. pa do danas.

MILIONI, MILIJARDE

Na spisku koji smo, preko Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, dobili od Fonda nalaze se 153 firme najčudnijih naziva i delatnosti. Iz Fonda, međutim, nismo dobili podatak koliko je od 10 miliona naplaćeno, ali smo uvidom u sajt Agencije za privredne registre (APR) došli do frapantnog saznanja da mnogi „srećni dobitnici“ pozamašnog državnog novca više, jednostavno, ne postoje.

Prema podacima iz Ministarstva privrede, Fond je ove godine na raspolaganju imao 217 milijardi dinara (dve milijarde evra!), od čega je polovina nenaplativa. Zbog toga ne treba da čudi odluka Saše Radulovića, novog resornog ministra, da do daljeg stopira plasman novca iz Fonda za razvoj, i najavu da ovu instituciju treba ugasiti ili restruktuirati.

Dušan Pavlović savetnik ministra rekao je da Fond ne može više da ovako funkcioniše, dok profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da Fond nije ispunio zadatak ekonomskog razvoja zaostalih područja, već je novac protraćen.

Ova konstatacija s punim pravom može da se odnosi i na Vranje, gde su mnoge fantomske firme ovajdile masnim kreditima, uz minimalne kamate i gde niko živi ne zna da li je taj novac vraćen zajmodavcu!

Fond za razvoj je u Vranje novac plasirao kroz pet vrsta kredita: kratkoročni (plasirano 40 miliona evra), dugoročni (349 miliona) , start ap za početnike (198 miliona) , za preduzetnike (15,3 miliona) i za razvoj nerazvijenih područja (343,2 miliona).

Ne računajući Simpo, za navedeni period od četiri godine najviše novca iz Fonda povukli su Zavarivač i Galeb grupa, šabačka kompanija koja je u to vreme preuzela vranjsku, da bi kasnije raskinula ugovor, i to iz dela „za nerazvijena područja“ – aprila 2010. Galeb grupa 280 miliona i šest meseci ranije Zavarivač 180 miliona.

 Ako bi neko neupućen pogledao spisak firmi i njihove delatnosti, pomislio bi da u Vranju cvetaju najraznovrsnije privredne grane i da ovde nema šta nema: pekari, lekari, optičari, mlinari, obućari, kožari, stolarištampari, čarapari, kozmetičari, frizeri, mehaničari, vulkanizeri, knjigovođe, kafedžije, informatičari, prerađivači povrća i voća, tapetari, moleri, konsultanti, geodeti, poslastičari, pružaoci medijskih usluga… da ne nabrajamo dalje.

Svi oni dobili su neke pare od Fonda, na prvi pogled vidljivo bez jasnih kriterijuma. Mnoge od firmi koje su na neki način podigle novac su ili u stečaju ili ih jednostavno nema na APR, a da niko ne pita da li su vratili kredit i šta su uradili s parama, uz napomenu da na spisku ima i „recidivista“, odnosno onih koji su bar dva puta dobijali kredite. Ovde ćemo, zbog ograničenog prostora, navesti samo najdrastičnije slučajeve.

ZAVARIVAČ I GALEB

Najviše kredita podigli su početnici, za početak biznisa i nabavku opreme, među kojima mnogih više nema na APR. Navešćemo, recimo, Konstruktor (1,2 miliona za navbavku opreme nepoznate delatnosti), Božur i Filipović (po 1,2 miliona, pekarstvo), Mo-No Quality (1,5 miliona, konsalting za kontrolu hrane), Princ (milion, fotokopiranje), Margo Linea (2,4 miliona, pločasti nameštaj), Atlas press (1,4 miliona, čarape), Kavez plus (reglaža trapa, 1,3 miliona), Maca S (pekarstvo, 1,3 miliona), Bacvani (nameštaj, 1,4 miliona), Kuća (pekara, 1,3 miliona), Piramida (1,5 miliona, štampa bilborda), Pal Nivelman (2,4 miliona za punjenje sokova, sada u stečaju), MBTS Izgradnja (2.83 miliona za nabavku bagera), Reda (2,86 miliona za adaptaciju poslovnog prostora), ZIZ Citi (tri miliona za plastične kese)… Nijedne od ovih firmi i zanatskih radnji nema više na APR. Ne postoje!

Fond za razvoj je, da rezimiramo, vranjskim preduzetnicima za početak biznisa iskeširao ukupno 197.370.000 dinara.

I spisak firmi, koje su kredit dobile zahvaljujući tome što se nalaze u nerazvijenom području, takođe je zanimljiv, posebno ako se zna da je iz ovog dela Fonda isplaćeno 343.200.000 dinara, od čega su najveći deo dobili Zavarivač i Galeb grupa.

Ali, novac za nerazvijene dobila je i kontroverzna kompanija Katris, koja je sada u stečaju – 5,5 miliona dinara oktobra 2007. Katris je evidentiran na APR, ali tamo nema firme Frikos, koja je za preradu povrća i voća dobila 4.000.000, i Gariprom, 2,3 miliona za istu delatnost. Ipak, nije to ništa prema 30 miliona dinara koje je septembra 2010. dobila kompanija „Razvitak – Stevanović Srđan i ortaci“ za izgradnju objekta i opremu za preradu drveta. Ovog ortačkog društva jednostavno nema na APR!

I dugoročni krediti su isto zanimljivi jer među onima koji su ih dobili, pogađate, ima i onih koji više ne postoje. Na APR, recimo, nema kompanije Glorija, koja je marta 2008. za izgradnju hale i nabaku opreme za proizvodnju praškastih proizvoda od Fonda dobila 7.000.000 dinara. U registru APR nema ni firme SV Promet, koja je 2009. dobila 11 miliona za opremu za preradu mesa, kao ni kompanije „Montplus 2 CO“ sa tri miliona dobijenih za opremu za mlevenje i kuvanje kafe. Međutim, rekorder je kompanija „WERT“ koja je 2011. za trajna obrtna sredstva iz Fonda dobila 25 miliona dinara a sada je nema u APR, kao ni Trgošpeda koji je uzeo 8 miliona za istu namenu.

Među dobitnicima kredita, rekosmo, ima i firmi neobičnih delatnosti, za koje niko živi nije čuo, a danas više i ne postoje. Ovde u oči najpre upada „Pčinja“, koja je maja 2009. dobila 2,5 miliona za „medijsku prezentaciju firmi“.

Naravno, treba ovde spomenuti i firme koje i danas dobro rade a koje su svojevremeno dobile kredite Fonda – Meteor, Voće promet, Mita…

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)