I pse ubijaju, zar ne

,

Udruženje za zaštitu životinja sumnja da je predsednik gradskog parlamenta, kao osoba povezana sa Veterinarskom stanicom, odgovoran za smrt nekoliko stotina pasa lutalica, ali da i dalje ova ustanova iz budžeta dobija novac za njihovo zbrinjavanje. Sve usluge iz domena poljoprivrede idu na tender, osim pasa lutalica. O tome odlučuje komisija na čijem je čelu Tričković

Čaršijske priče konačno su dobile i zvaničnu potvrdu – protiv Dejana Tričkovića, predsednika Skupštine grada i Dušana Veličkovića, odgovornog lica u Veterinarskoj stanici Vranje (VSV) podnete su početkom oktobra odvojene krivične prijave koje su u radu. Krivične prijave kao punomoćnik Udruženja za zaštitu životinja „Najbolji prijatelj“ podneo je advokat  Miodrag Miša Tasić.

– Prijave su stigle u Osnovno tužilaštvo i po njima se radi, ali je rano reći u kojoj je fazi istraga – kaže Miodrag Mitić, portparol Osnovnog tužilaštva u Vranju.

NEGA I HRANA

A prijava zaista obiluje zapanjujućim optužbama. Najpre, reč je o krivičnim delima zloupotreba službenog lica iz člana 234. stav 3 KZ, i ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 2 KZ-a.

Tasić u prijavi objašnjava da je VSV u prethodne tri godine naplatio od Grada oko četiri miliona dinara za čuvanje, negu, hranjenje i čak osemenjivanje pasa lutalica.

– Umesto da novac troši na te potrebe, Tričković je pse, blago rečeno, mučio, ostavljajući ih preko leta bez kapi vode, bez hrane, u sopstvenim fekalijama – kaže se u prijavi protiv predsednika Skupštine grada, ali i udeonog vlasnika VSV.

Na taj način, piše dalje, uginulo je na desetine pasa, a vrhunac je bio trovanje lutalica „ubrizgavanjem hemijskog sredstva za čišćenje toaleta“. Prema saznanjima „Najboljeg prijatelja“, na taj način je ubijeno oko 200 pasa lutalica, koji su umrli u najvećim mukama.

– Okrivljeni se jedino pobrinuo da od juna do septembra 2012. godine ti psi budu pokopani u jednu rupu u blizini Davidovca – kaže se u prijavi.

I opet o parama – iako pasa nema, VSV uredno fakturiše i uzima pare za njihovo zbrinavanje!

– Grad im plaća dva radnika, hranu, vodu, osvetljenje, ma sve što se može zamisliti. I to za pse kojih više nema – kažu u „Najboljem prijatelju“.

Zbog ovakvog ponašanja VSV, „Najbolji prijatelj“ je već podneo četiri krivične prijave policiji, ali otuda nije došla nikakva povratna informacija.

– Policija ništa nije preduzela povodomm tih priijava protiv Tričkovića, najverovatnije iz političkih razloga – kaže se u prijavi.

E da im se ovakva priča ne bi beskonačno ponavljala, advokat Tasić je ovoga puta o prijavi obavestio sve kojih se setio, kao prevenciju za moguće zataškavanje.

Začudo, i pored ovako teških optužbi, u prijavi se ne navodi ni jedan konkretan dokaz za nijh.

– Konkretnih dokaza nema, jer su zabranili čak i prilaz Azilu, i nije naše da iznosimo dokaze, nego samo sumnje koje će Tužilaštvo istražiti. Prema mojim saznanjima, predmetu se prišlo studiozno. Pokazaćemo istražiteljima kartone 178 pasa, sa fotografijama, a tih životinja više nema. Gde su? – pita se advokat Tasić.

On otkriva da su aktivisti „Najboljeg prijatelja“ pratili fotografisane pse, i onda se zainteresovali zašto ih više nema.

– Mislimo da su potrovani „domestosom“ i da su umrli u mukama, a zatim pokopani u blizini Azila.  Na kraju, čudi da u opštoj besparici VSV redovno dobija novac od Grada Vranja namenjen za brigu o psima – kaže Tasić.

NEMAM NIŠTA SA TIM

Sa svoje strane, Dejan Tričković ne želi da posebno komentariše prijavu, ali veli da je za svako čuđenje da ona još nije stigla do njega, a već je u rukama javnosti.

– U periodu koji se pominje, posle juna 2012. godine, ja nisam bio direktor VSV, nego sam upravljačka prava preneo na napovezano lice, pre stupanja na funkciju. Vlasnička prava mi zakon ne zabranjuje da imam, mogu ja da imam udeo i u „Koka koli“. Uglavnom, tada nisam bio u VSV, i uopšte ne mogu da se ni na jedan način osećam odgovornim za bilo šta što je tamo navedeno – kaže Tričković.

I Dušan Veličković odbija optužbe:

– To što se iznosi u prijavi uopšte nije tačno, i sramota je šta se ovde radi. Bile su sve inspekcije, snimile stanje, imale određene zamerke koje su ispravljene… I ti ljudi stalno dolaze kod nas, i njihove pse čuvamo, i ne razumem kako mogu ovakve gluposti da pišu – kaže direktor VSV Dušan Veličković.

Toliko o optužbama bez dokaza i odbrani bez napada. Očigledno ovde treba poći redom da bi stvari iole postale jasnije. Sve je počelo još pre privatizacije VSV devembra 2007, kada je neka norveška nevladina organizacija ovde pokrenula projekt zaštite pasa lutalica. U čitavu priču se uključila i SPC, preko svog fonda „Čovekoljublje“, da bi na kraju u priču ušla i VSV, kao krovna, a tada verovatno i jedina stručna služba za te poslove na ovom terenu. Sve je lepo počelo, a onda su najpre odavde otišli jedni, pa drugi, i sve je palo na dobru volju Grada. Nje je svakako bilo, pa je Miroljub Stojčić, tadašnji gradonačelnik, sa VSV sklopio jedan od za njega tipičnih ugovora, kojim je VSV postala jedini partner grada za zbrinjavanje pasa lutalica. Nije mala stvar, oko dva miliona a možda i više dinara godišnje. Kad je pao Mire, ugovor je ostao, ili bar navika da se VSV ovde poštuje kao jedini validni partner za ulične pse. E sad, to mnogima smeta, pre svega konkurenciji, pa je posao nekako trebalo zaštiti, i u tom svetlu i treba posmatrati dolazak Dejana Tričkovića na čelo Skupštine grada. Zanimljivo, u Odseku za poljprivredu u Vranju ima nekoliko raznih komisija za dodelu ovoga i onoga – za pse, osemenjivanje krava, podelu sadnica, poljoprivrednog zemljišta, čega sve ne, i na čelu svih komisija je gradski većnik za poljoprivredu Nenad Veličković (SNS). Svih, osim jedne – one za pse lutalice. O tome, kao predsednik Komisije, odlučuje Dejan Tričković.

– Nema tu ničeg posebnog, nisam ja sam sebe tu postavio, nego me je imenovao gradonačelnik. Uostalom, to je u mojoj struci, i odluke ne donosim sam, nego zajedno sa još nekoliko članova – kaže Tričković.

FOTOGRAFIJE

Sa svoje strane većnik Veličković ne želi da komentariše ovu situaciju, ali mu je pomalo dosta priče o psima.

– Tražiću da se to u narednom budžetu izmesti iz mog resora, jer nikakve veze sa poljoprivredom nema. Možda je to ekologija, ili ne znam šta, ali poljoprivreda nije sigurno – kaže Veličković.

On čak kaže da nema zvanične podatke koliko se novca izdvaja za ove namene, jer te pare ne idu preko njega, nego preko Fonda za razvoj poljoprivrede, dakle direktno se plaćaju, posle procesa javnih nabavki, preko gradskih finansijskih službi.

Ali, treba se vratiti pitanju da li je moguće da veterinari koji drže Azil za pse najpre ubijaju te životinje, prave od njih tajne masovne grobnice, a onda i dalje naplaćuju usluge kao da su psi i dalje tu?

– Izuzetno smo nezadovoljni Azilom u Davidovcu. Tamo nema ni propisanih boksova, ni vaga za merenje pasa, ni ambulante, ni merilice za hranu, da pomenem samo ono najosnovnije. Ali ima jasno istaknute zabrane da su pristup i fotografisanje zabranjeni – kaže jedna od članica „Najboljeg prijatelja“.

Ona ponavlja optužbe iznete u krivičnoj prijavi, dodajući i nove detalje.

– Azil mora o svakom psu da vodi pravi zdravstveni karton, sa svim podacima o njemu, i naročito sa fotografijom. Psi moraju biti evidentirani, sterilisani, čipovani, i onda vraćeni na svoju staru teritoriju, kako ne bi bili ugroženi ni psi ni ljudi. Ovde se to ništa ne radi. Mi imamo fotografije oko 200 pasa kojih jednostavno više nema nigde. Pa, zašto se onda za Davidovac izdvaja toliki novac? – pita se sagovornica “Vranjskih”.

Sa svoje strane, Dejan Tričković ne slaže se da gde ima dima ima i vatre, uz tvrdnju da VSV posao sa psima radi već desetak godina, mnogo pre nego što je on lično postao neka vlast, čak i da ga je fundirala u samom startu.

– Sada, neko želi da preuzme taj posao, ne pitajući se da li ima kapacitete da ga obavlja. Imali su u Prihvatilištu tolike kontrole, ali je sve uvek bilo čisto. Svi uslovi vetrinarske inspekcije su ispunjeni, sve je više puta proveravano, stvarno ne znam šta se više ovde hoće – pita se i Tričković.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)