Djura: Radio sam za procenat

,

Ne vidim ništa sporno u tome što je neka firma pod mojom kontrolom, pa nije valjda trebalo da dozvolim da ih neko drugi kontroliše – rekao je Boban Stojiljković  Djura (1973), optužen kao glavni organizator grupe Darka Šarića u Vranju, na saslušanju pred istražnim sudijom povodom optužbi za pranja para. Istovremeno je tvrdio da mu BIA i policija podmeću da je vlasnik brojnih preduzeća

Boban Djura Stojiljković je dvaput  – 21. septembra i 21. novembra 2011 – iznosio odbranu pred istražnim sudijom za optužbe za pranje novca od prodaje kokaina. Poručio je tada: “Voleo bi da vidim tog svedoka koji tvrdi da prodajem drogu ili s kim sam pričao u vezi sa drogom”. Tada je, kao i na početku suđenja za pranje novca, negirao navode optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal da je preduzeće “Bratstvo” iz Preševa kupio sa svojom grupom za 280.000 evra koje potiču od prodaje kokaina. U policiji i tužilaštvu navode da je to samo jedan od brojnih slučajeva pranja novca u Vranju grupe Stojiljkovića, ali za koji su prikupljeni svi dokazi.

BIA ME PROGONI

Suđenje Bobanu Stojiljkoviću Djuri (i ostalima) je u toku u Specijalnom sudu u Beogradu, a optuženi su u istrazi i na glavnom pretresu davali protivrečne i međusobno neusklađene izjave. Stojiljković je, povodom kupovine “Bratstva” iz Preševa tvrdio da mu “BIA i SBPOK sve to nameštaju”, a da je Aguš hteo da kupi to preduzeće i da je doneo novac i predlagao konzorcijum sa “Maestral tursom”, dok mu je on samo pomagao.

– Ne znam šta sam kome skrivio da se deset godina unazad vrši stalna tortura nadamnom i mojom porodicom. Odgovorno tvrdim da su Goran Vučković i Goran Bogdanović, koji su uhapšeni, najpošteniji ljudi u Vranju. Ne znam kakva je situacija sa direktorom Nebojšom Spasićem, ali i on je sto posto pošten čovek. BIA ima neki problem sa mnom, jer gde god se pojavim oni mi stavljaju na teret da sam vlasnik nekog preduzeća. Kad god neki skuplji auto prođe Vranjem, BIA tvrdi da je auto moj. Policija je obilazila sve što ima veze sa mnom i ide na neku stranu kojom pokušavaju da unište mene, firmu, ljude, sve živo – ubeđivao je istražnog sudiju Stojiljković 21. septembra 2011, ali su mu zatim privremeno zaplenjena vozila u vrednosti od oko pola miliona evra.

Dva meseca kasnije ponovo je pred istražnim sudijom navodio da nema nikakve veze sa pranjem novca, ali i da ne vidi ništa sporno u tome što je neka firma pod njegovom kontrolom i da “nije valjda trebalo da dozvolim da ih neko drugi kontroliše”. Stojljković je tada izneo svoju verziju kako je povezan sa preduzećima, za koje tužilaštvo tvrdi da su u njegovom stvarnom vlasništvu.

– U „Europetrolu“, „Fabrici hleba i mleka“, i „Aguš gradnji“ ja sam čovek koji je zadužen da popravlja status ovih firmi po svim pitanjima. Od svakog posla koji bi ugovorio za ova preduzeća, dobijao sam procenat. Kada je u pitanju „Europetrol“, njega sam 2003. prodao Goranu Vučkoviću, a ja sam ostao u firmi posle toga. Često sam nakon toga posredovao u raznim poslovima između „Europetrola“ i „Aguš gradnje“. Aguš je doneo u Srbiju veliku količinu novca koji ima poreklo, pošto je on čovek iz zlatarske porodice. Nikakvog pranja para tu nije bilo. Kada je 2009. Agencija za privatizaciju stavila na prodaju „Bratstvo“, Aguš je došao kod mene da se raspita oko tog preduzeća – tvrdio je Stojiljković.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu 9. decembra 2011. za pranje novca kupovinom preduzeća “Bratstvo”, optužujući Stojiljkovića, Darka Šarića (1970), Bojana Stanojkovića (1970), Nebojšu Jestrovića (1971), Erdinč Agušaa (1968), Gorana Vučkovića (1961), Nebojšu Spasića (1963), Nemanju Krstajića (1982) i Gorana Bogdanovića (1970). Šarić, Stojiljković i Stanojković, koji je bio veza između Vranjanaca i peljevljskog kuma, terete se da su organizovali ovo pranje novca. Jestrović, označen kao glavni Šarićev čovek za pranje novca u Srbiji, optužen je da je osmislio da se garancija od 170.000 evra za kupovinu “Bratstva” uplati u 12 odvojenih iznosa manjih od 15 hiljada, jer se svaka uplata od 15.000 i veća kontroliše, kao i da se ostatak 110.000 preda u takođe osam odvojenih uplata. Vučković i Bogdanović su optuženi kao Stojiljkovićevi izvršioci. Vučković je nosio pare u Komercijalnu banku, a Bogdanović je napravio spisak 12 osoba, koji su potpisali da su oni uplatioci i pokupio njihove lične karte, koji je predao banci. Spasić se tereti da je kao direktor filijale Komercijalne banke izdjestvovao da banka da garanciju na osnovu ovih uplata. Aguš, kao formalni vlasnik “Aguš gradnje” i Krstajić, kao predstavnik “Maestral tursa” iz Budve, terete se da su pristali da na nagovor organizatora potpišu konzorcijum o udruživanju ova dva preduzeća za kupovinu “Bratstva”.

Stojiljković je pokušao da objasni zašto je konzorcijum za kupovinu “Bratstva” napravljen između “Aguš gradnje” i „Maestral tursa“ iz Budve, za koga tužilaštvo navodi da je pod Šarićevom kontrolom.

– Aguš je predložio da se pravi konzorcijum sa „Maestral tursom“ i ja sam se složio. Zakonom je propisano da kupovinu preduzeća, poput “Bratstva”, može da izvši samo preduzeće koje ima preko dva miliona evra i hotel od četiri ili pet zvezdica – naveo je Stojiljković.

On je imao opravdanje i zašto je tokom aukcije za preduzeće “Bratstvo” u telefonskom razgovoru Agušu sugrisao šta da radi.

– Nije tačno da sam dirigovao Agušu na aukciji kada da digne ruku. Aguš slabo zna srpski, pa sam mu ja samo pomagao u kontaktu sa drugim ljudima – objašnjavao je Stojiljković.

Inače, Erdinč Aguš je državljanin Makedonije i malo je verovatno da mu je potreban prevodilac za srpski jezik, što je za sada neproverljivo, jer je u bekstvu.

PRESRETNUTI RAZGOVORI

Stojiljković je tvrdio da Jestrovića, optuženog da je osmislio plan za kupovinu “Bratstva”, nije poznavao od ranije i da je njegov broj dobio od optuženog Stanojkovića.

– Blažo Dedić (formalni direktor „Maestral tursa“-prim. nov.) počeo je da zateže sa formiranjem konzorcijuma, pa me je Aguš zamolio da malo poguram sa strane. Iz tih razloga sam stupio u kontakt sa Stanojkovićem i zamolio ga za pomoć. Povezao me je sa Jestrovićem sa kojim sam se dogovarao oko formiranja konzorcijuma – pričao je Stojiljković.

Međutim, tužilaštvo u optužnici negira navode Stojiljkovića da Jestorovića nije poznavao od ranije pozivajući se na njihove prisluškivane razgovore.

 – U presretnutim razgovorima uočava se intima koja postoji između Jestrovića i Stojiljkovića u međusobnoj komunikaciji, pa čak Jestrović oslovljava Stojiljkovića po nadimku “Djuro”. Kolika je verovatnoća da neko oslovljava sagovornika koga prethodno ne zna po nadimku nakon par telefonskih razgovora? – navodi se u optužnici.

Tužilštvo je priložilo više prisluškivanih razgovora, kao dokaze da je Stojiljković stvarni vlasnik „Europetrola“,  „Fabrike hleba i mleka“, i „Aguš gradnje“, kao i presretnute razgovore iz marta 2009. da se kupovina “Bratstva” odvijala pod njegovom kontrolom. Pobrojani su u optužnici razgovori Stojiljkovića sa ostalim optuženima, kao i zaposlenima u ovim preduzećima.

Goran Vučković, optužen kao Stojiljovićev poslovođa, u policiji se i na prvom saslušanja kod istražnog sudije branio ćutanjem, a zatim je davao kontradiktorne izjave. Svoju odbranu pred istražnim sudijom izneo je 21. novembra 2011, negirajući da ima bilo kakve veze sa pranjem novca. Zatim je u septembru prošle godine na suđenju detaljno pričao da je učestvovao u pranju novca od prodaje kokaina kupovinom “Bratstva” za Stojiljkovića, ali je to nedavno porekao tvrdeći da je bio pod pritiskom BIA i tužilaštva.

– Porodicu Stojiljković poznajem dugi niz godina i odavno smo porodični prijatelji. Jedni drugima uvek smo se nalazili kada je bilo potrebno. Tako mi je 2003. Mile Stojiljković ponudio na prodaju pumpe „Europetrola“ po ceni od 75.000 maraka, pa sam je uz pomoć mog pokojnog brata koji je radio u inostranstvu kupio. Nakon što mi je brat umro 2005. zapao sam u depresiju, a Boban i Saša Stojiljković puno su mi pomogli i zahvaljujući njihovoj pomoći pumpa je opstala. Tokom 2008. i 2009. davao sam kao vlasnik pozajmice „Europetrolu“, ali je to bio novac koji sam pozajmljivao od Bobana i uvek sam mu vraćao pozajmice. Boban je radio kao menadžer komercijalista u „Europetrolu“ i dovodio je neke jake kupce koji su pravili dobre pazare – tvrdio je na prvom saslušanju u istrazi Vučković.

Tada je tvrdio i da nije znao zašto mu je 2009. pozajmicu tražio Erdinč Aguš, koga po sopstvenim rečima poznaje još od devedesetih godina, a sarađivali su i 2007.  kada su „Aguš gradnja“ i „Europetrol“, kako je rekao,  “ušli u zajednički projekat poslovno tehničke saradnje zidajući stanove u naselju Ledena stena”.

– U martu 2009. Aguš je tražio od mene da mu pozajmim 30.000 evra, ali nisam imao više od petnaestak hiljada. Kada sam došao u banku dao sam novac Agušu, a on ga je stavio u neku crnu torbu. Jedna šefica banke Ljiljana Dodić je zamolila Aguša da donese novac radi brojanja, ali je Aguš zamolio mene pa sam joj ja odneo torbu – objašanjavao je Vučković kako je predao 170.000 banci kao garanciju prilikom kupovine “Bratstva”, među kojima je bilo i navodno njegovih 14.100 evra.

Optuženi Goran Bogdanović opisujući događeje u banci branio se slično kao i Vučković i Stojiljković tvrdeći da je sve radio na molbu Aguša, kome je pozajmio i 14.900 evra, koliko mu je ovaj tražio.

– U banci me je Aguš zamolio da mu pomognem, da napravim spisak lica koja mu pozajmljuju novac, skupim njihove lične karte i sve to predam Ljiljani Dodić. Potom su svi potpisali u banci sve što je bilo potrebno od dokumentacije – rekao je Bogdanović.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)