Bojim se da sam zakasnila

Nije mi pomagalo ni to što sam pokušavala da či­ tam ili da slušam muziku. Svi oko mene samo pričaju o bolesti. Najteže mi je bilo da slušam ispovesti pa­ cijenata, kod kojih se pojavio recidiv. Toga sam se naj­ više plašila

Brzo su prošle tri nedelje. Očekivao me je drugi ciklus hemioterapije. Opet sam bila nervozna jer sam se vraćala na početak. Sa doktorom i sestrama sam se već sprijate­ ljila, kao da se oduvek znamo. Ušla sam rasterećenija i jedva čekam da prođe pet dana. Opterećivali su me pacijenti, neki su non­stop povraćali, plakali, upadali u maniju pričanja o bolesti. Teška je to muka. Kao da na leđima nosite teret od jedne tone i ne možete da ga se otarasite. Kad se probudite tu je. Dok šetate, odmarate ili razgovarate sa prijateljicama on vas pritiska. I preti da vas smrska.

Nije mi pomagalo ni to što sam pokušavala da či­ tam ili da slušam muziku. Svi oko mene samo pričaju o bolesti. Najteže mi je bilo da slušam ispovesti pa­ cijenata, kod kojih se pojavio recidiv. Toga sam se naj­ više plašila.

A onda sam doživela novi šok. Pronela se vest da se novinarka Slađana Veljković razbolela. „Ima karcinom dojke, ali je mnogo zakasnila. Dani su joj odbrojani“, priča jedan od pacijenata.

Zanemela sam. Slađu sam već dugo poznavala. Bila je dopisnik „Večernjih novosti“ i osim što smo poslovno sarađivale, često smo pričale o deci i problemima koji su nas mučili. Kad god je dolazila na konferencije za novinare, ušla bi u moju kancelariju da me vidi i popije kafu. Mogla je da računa na mene, kao i ja na nju.

Samo pre dva meseca poslala mi je poruku. „Veco, bolest je ozbiljna, ali ni ti nisi blaga boljka. Pobedićeš je, uz tebe sam“, napisala mi je Slađana.

Izašla sam i ne znam kako stigla kući. Uzela sam mobilni i poslala joj skoro istovetnu poruku.

„Hvala ti, ali se bojim da sam zakasnila“, odgovorila mi je. Bila je u pravu, umrla je posle dva dana.

To me je pokosilo. Ne prođe dan, a da se nje ne setim. Tugujem i pokušavam da razumem zašto se predala bez borbe.

DRUGA PLANETA

Nedelju  dana  posle  terapije  odmarala  sam  se, pa onda odlazila na posao. Dani su se nizali, a fizički sam se sve bolje osećala. Dodala sam čak i nekoliko kilograma. Sve manje sam bila negativna i pesimistična, i sve sigurnija da ću pobediti opaku bolest.

Odjednom su mi izuzetno prijali izlasci, šetnje ne­ poznatim ulicama, susreti sa ljudima. Bez obzira što je ishod bio još uvek neizvestan, bila sam srećna što sam živa. Posmatrala sam ljude oko sebe i videla kako se nerviraju zbog sitnica. Pričala sam im kako ništa nije vredno osim dobrog zdravlja. Ne kapiraju me i ponavljaju  iste  greške  koje  sam  pravila  pre  godinu dana. Uvek poželim da to ne shvate na način na koji sam ja shvatila.

Došao je treći ciklus hemioterapije posle koje mi sledi operacija u Beogradu.

Psihički sam se pripremala za bolnicu i odvojenost od porodice i prijatelja. Nije mi bilo lako, ali sam se tešila: „Ako si najgore pregurala, možeš i ovo!“

U nedelju sam sa Snežom otišla do Vranjske Banje da se prošetamo. Nije bilo potrebno da me ubeđuje, kao što je činila pre nego što sam se razbolela.

I nju život nije štedeo, ali je veliki borac. I veoma je mudra. Moj savetnik, koga, nažalost, nisam poslušala i na vreme se javila lekaru.

Ne sećam se kad sam bila u Banji. Ranije nisam imala vremena, a sad sam ga evo našla. Ovo mesto udaljeno samo nekoliko kilometara od Vranja, pozna to je po najtoplijoj vodi u Evropi. Stigle smo kolima za desetak minuta. Trg je, koliko sam primetila, skoro uređen, a i park u kome su na klupama sedeli turisti. Bilo je mirno i tiho.

Uživale smo u šetnji. Snežana je po običaju žurila, a ja je molila da uspori jer nisam mogla da je stignem. Kad smo se umorile, sele smo i popile čaj, a pesma

„Sve još miriše na nju“ Parnog valjka, moje omiljene grupe, ispunjavala je kafić.

Bila sam tako opuštena i srećna. Kao da sam na drugoj planeti, a ne u Vranjskoj Banji. Obećala sam sebi, kad sve prođe idem na koncert Parnog valjka. Neću više ništa da propustim.

I uspela sam u tome. Slušala sam ih uživo godinu dana kasnije u Nišu.