U Srbiji se niko ne buni što loše živi

Srbija i Grčka, iako svi misle da nije tako, se mnogo razlikuju. Grčka je sada u debeloj krizi i postoje ljudi koji se bune protiv toga. I ovde je kriza, ali su svi ravnodušni, što mi je vrlo čudno

Iako dvadeset i prvi vek pripada elektronskoj muzici, retki su oni koji se u Vranju posvećuju stvaranju iste. Ono što je u svetu broj jedan, ovde je alternativa. Ovdašnja hard rok i metal scena iako jedva, i dalje preživljava, dok se bavljenje elektronskom muzikom od strane pojedinaca svodi na puštanje hitova u lokalnim kafićima i diskotekama.  Majk Velidis iz Kastorije, dvadesetogodišnji Grk koji  već tri godine živi i studira u Vranju, iako upoznat sa stanjem kada je muzika kojom se bavi u pitanju,  traži saradnike, sprema prvi album i ne odustaje od stvaranja.

ROK I MOCART

Majk je prve lekcije dobio od oca, muzičara i zakletog rokera. Neko vreme svirao je gitaru, a zatim je poželeo da uči teoriju muzike pa je na akademiji u Grčkoj proveo dve godine. Pored oca je zavoleo rok, a na Akademiji Mocarta i Baha. Dok je sazrevao, javili su se nezadovoljstvo i bunt, te su kritički tekstovi pesama uz instrumentale koje je pravio, postali njegova preokupacija. Priznaje da je tada i društvo uticalo na njega.

– Privukao me je hip-hop jer je to muzika kroz koju možeš da se izraziš iskreno, i da reaguješ na ono što ti se dešava u životu i na ono što te okružuje.

Kada pravi instrumentale uz pomoć kompjuterskog softvera i midi-kontrolera (neka vrsta malog sentisajzera koji se poveže sa kompjuterom), koristi semplove, odnosno postojeće melodije iz pesama koje mu se dopadaju. Povezujući sve te melodije i stvara, kako kaže, muzički kolaž.

– Moji tekstovi su kao slike, kada ih pišem povezujem te slike iz života. Tako je i kada pravim instrumentale, to je kao kolaž – objašnjava Mihalis.

Nikada se ne zadržava na jednom stilu, stalno eksperimentiše sa melodijama, te je njegova muzika često kombinacija hip-hopa, roka i klasične muzike.

Inspiracija za tekstove i muziku su mu događaji iz života, oni su njegova kritika stvarnosti. Trdi da bunt nije vezan samo za određeni muzički pravac, da je bunt u čoveku koji stvara, a ne u pravcu samom. Najviše piše i stvara inspirisan ljudskom nesrećom, kao i srećom koju svi traže. Veliki prostor u njegovim pesmama zauzima i mišljenje o vezi između države i naroda:

– Srbija i Grčka, iako svi misle da nije tako, se mnogo razlikuju. Grčka je sada u debeloj krizi i postoje ljudi koji se bune protiv toga. I ovde je kriza, ali se niko ne buni, to mi je vrlo čudno.

MUZIKA NA PLAŽI

Primećuje da ovde svi žele da napreduju, da rade, ali i da se žale na nedostatak prilike.

– Ovde se ljudi više ne bune i to je najveći problem. Ne shvataju koliko vrede, i koga god da pitaš, ponaša se kao da je politika tabu tema. Pa tako i muzičari, sve je manje kritike u pesmama.