I bol ima cenu

Zbog neznanja i neobaveštenosti osoba koje su u saobraćajnim nesrećama pretrpele telesne povrede, strah, fizički i duševni bol, u Srbiji ostaje neisplaćeno stotine hiljada dinara. Kako pokrenuti postupak za naknadu, koja prava imaju oštećeni i kako izbeći malverzacije privatnih agencija bez licence Narodne banke Srbije, razgovarali smo sa Ljubicom Jojić Stojilković, menadžerkom za jug Srbije beogradske agencije Restitucija:

Šta se podrazumeva pod nematerijalnom štetom?

– Postoji više oblika nematerijalne štete, ali kada je saobraćaj u pitanju, tu su fizički bol izazvan telesnim povredama koje mogu biti teške, lake i lakše, duševni bol zbog smanjenja životne aktivnosti, naruženosti, smrti bliske osobe ili teškog invaliditeta. Svi kojima se nanesu ovakvi oblici nematerijalne štete imaju pravo na odštetu, osim vozača koji je kriv. Visina nadoknade se određuje prema podacima koji se dobiju na osnovu policijskog zapisnika i medicinske dokumentacije.

Na koje sve načine se nadoknada štete može ostvariti i kako izbeći malverzacije privatnih agencija?

– Do nadoknade se može doći sudskim i vansudskim poravnanjem. Bitno je odmah pozvati policiju na mesto događaja gde je neko povređen u svojstvu pešaka, putnika u vozilu ili na kolovozu. Potom se javiti lekaru radi utvrđivanja povreda. Sa policijskim zapisnikom i medicinskom dokumentacijom oštećeni imaju tri opcije: da se jave direktno kući gde je osigurano vozila drugog učesnika u saobraćajki , advokatu ili Agenciji. Na teritoriji Pčinjskog okruga deluje nekoliko agencija za naplatu štete. Advokati svoje usluge naplaćuju od klijenta po završetku spora, između 20 i 30 odsto od ukupne sume koja je nadoknađena. Agencije deluju po principu vansudskog poravnanja u interesu klijenta, te je proces znatno brži. Na teritoriji Pčinjskog okruga ima nekoliko agencija, ali oštećeni moraju voditi računa kada su u pitanju ugovori koje sa njima potpisuju: da visina njihovih usluga u procentima ne bude 15 odsto i da tekući račun na koji se uplaćuje nadoknada mora biti račun klijenta a ne agencije. Pravni tim agencije ili odštetnog centra može doći do naplate u vremenu od jednog do tri meseca.

Jesu li ljudi svesni prava koje imaju nakon saobraćajnih nezgoda?

– Ljudi nisu dovoljno obavešteni o svojim pravima na potraživanje odštete. Oni ne znaju da odštetu isplaćuje osiguravajuće društvo preko koga je osigurano motorno vozilo kojim je upravljao krivac. Često se dešava da oštećeni budu prijatelji ili rođaci krivca, pa misleći da će se od njega lično naplatiti odšteta ne pokreću ovaj postupak. Time uskraćuju sebi pravo na nadoknadu. Ukoliko krivac pobegne sa mesta događaja i nepoznat je, postupak je isti, jer postoji takozvani garantni fond iz kojeg se odšteta isplaćuje oštećenima. Ako je neko doživeo neprijatnost u saobraćaju i bio povređen, a iz određenih razloga do sada nije podneo odštetni zahtev, to može učiniti tri godine od momenta nesreće, a kod težih povreda gde lečenje još traje ili je vidljiva naruženost, rok zastarelosti može biti i do pet godina.

S.P.