S golemu krošnju u prefalene jagode

-Kakav si be, i na okrugal astal na ćošak će sedneš!

-Ne me ti mene kudi, gledaj si sebe. Ne se ide s golemu krošnju u prefalene jagode!

-I sve tako. Zasednali si dva drugara, Kole slikar i Kuljča, uniformisano lice, daj po jednu duplu rakiju, i duplu salatu.

-Molim.

-E, falim te bože – kaže Kole – žena mi pre pola sat otidna na more s deca, sad sam slobodan kao ptica na granu, takoreći čevrljuga.

-Zvrrr, zvrrr, telefon na Kole. Alo, de ste, ženice i dečice, sve li je potaman?

-Sve je, mužiću, potaman, samo sam zaboravila da ti kažem – jutros, kad pođosmo, ostavila sam ti kokošku u rernu da se peče, da ne lipčeš gladan ovu nedenju dana, pa ti trkni do doma, proveri kako to ide. Ništa ne se brini, stavila sam i sol i zejtin, i…

-Dobro be ženice, će odem, nego ovde imam jedan poslovni razgovor, ali će nađem vreme, će trknem, taman rabota kokoška da izgori! Pa ja što će jedem nedelju dana, muda na vrcu? Aj ćao, ljubim te, cmok cmok… Ma ništa be Kuljčo, žena mi, cepi mi kesu s nekakve kokoške, nego, će popijemo li mi još po jednu? Naravski. Dete! Daj još po jednu! Ali, daj duple, da te ne vrćamo dvaput.

-Molim.

-Aj živ si zdrav si Kole, aj u tvoje zdravlje Kuljčo! Zvrrr zvrrr! Ete gu opet žena mi, uključuje Kole telefon, poznajem je po koraku. Ama, batali, kaže Kuljča, isključi mobilni telefon, i bog da te vidi.

-E pa Kuljčo, stari smo drugari, ali mora da ti kažem – teška si budala. Aj razumem da se ne javiš na poziv, ono, baterija otišla u majčinu, ili, uspao sam se pa ne ču telefon u džep, ali da se ne javiš na ženu na njen poziv, još pa u ovako delikatnu situaciju, kad si sam doma, to je ne beter, nego pobeter, i dabeter! Ne daj ti bože što ti majka misli, kad se ne javljaš, ona sve prebira – dal ga uapsiše, dal ga utepaše, a daj ti bože žena ti što ti misli – s koju li je džerimu sad? U kakvu li jamu gnjete, i što će mene i moje usne i usmine će dočeka kad se vratim?

-Zvrrr zvrrrr! Alo, Kole, izvadi li onu kokošku iz rernu?

-Kakvu kokošku?

-Ama Kole, dal si lud, jel ti reko da sam ti ostavila kokošku u furnju da se peče, idi bre isključi onaj šporet!

-Dobro de dobro, ti pa tolko si pritrna… Evo, odma polazim. Dete! Daj još po jednu duplu, i salatu, pa da se opravljamo.

-Ama, Kole, kaže mu Kuljča, otrči be, ja će te odvezem, pa isključi tu furnju, će ti izgori kokoška, pa posle kod mene će se uvališ svaki dan na ručak, kao u narodnu kujnu!

-Isti si kao žena mi, ripna Kole, samo što ne fatim da te kentrim! Sa’će vi’š ti!

-Sreća, te se oglasi moibilna telefonija. Zvrrr zvrrr!

-Alo, ti li si ženo? Ama, što je sad?

-Dragi, pa beše li doma, isključi li rernu, de ti se peče kokoška?

-Kakva kokoška?

-Takva, šarena! Ama, dal si ti krsten? Pa tri puta ti javljam da otrčiš doma, da isključiš rernu de ti se gotovi ručak za tri dana!

-Aaaa, seti se! Evo, odma idem, ovoga mi krsta. Dete! Daj još po jednu, duplu, pa da idem da se razbaravljam sa kokošku.

-Prav si pet’l Sofronije – cepi se Kuljča – još samo ti fali „alfa pile“!

-Ti će si alfa pile, s’ga kad ti se dinem! Detee!

-Zvrrr zvrrr zvrrr! Alo? Pa de ste? Aaa, na granicu. Što? Čekaj, nešto te ne čujem, u tunelu sam, šššš šššš… Što me ono pita, da li sam bio doma da isključim rernu s kokošku? Kakvu kokošku? Aaaa, dobro me podseti, ma, ovaj Kuljča me maje, ali evo, odma idem! Volim te, ljubim te, cmok cmok cmok! Deteee!

-Zvrrr zvrrr zvrrr, do plus beskonačnosti. Alo? Što, prešla si granicu, u roming si? Pa, zbori na romski, tako valjda će je pojeftino. A? Što? Da li te dobro razumem – da odem doma i isključim rernu de se peče kokoška? Kakva kokoška? Što? Može kuća da se zapali? E pa ženo, znaš što – ko je turio kokošku da se peče u furnju, taj nek si dođe i neka si gu iz furnju i izvadi! Aj ćao! Ti pa, Kuljčo, što se cepiš?!

***

Sutratidan, negde oko pladne. Ide Kole, crn kao gavran, u susret mu ide Kuljča, bel kao kreč, vodi ćerkicu za ruku. Dete vije, tatooo, ajmo si doma, gladna sam, spije mi se… Ćuti be ćuti, evo tata će ti kupi hamburger ili picu, još malko samo da prošetamo. Ooo, Kole, ama noćas učina mi se da čujem vatrogasnu sirenu, negde tamo kude tebe?

-Da be, izgore kokoška. I krov na kuću. A ti, Kuljčo, dobar roditelj, a, izveo si detence u šetnju? A zašto plače?

-Izveo sam detence u šetnju, a? More, ugrabi ga, božemski da ga vodim na sladoled i bozu, a izistinski, ne sećam se de sam zajebao auto, a žena mi ga traži, neće da se zamuči peške, navikla na gas, kočnicu i naročito kuplung. I ja s tebe juče tera seir zbog ženu ti, i kokošku, ali evo, đavol si došo po svoje.

-Ne rovi be dete, nego gledaj okolo, audi mora da je tu negde…