Italijani dolaze

Udruženje vranjskih proizvođača obuće žali se na nelojalnu konkurenciju i otimanje obučene radne snage. Na drugoj strani, nadležni tvrde da posao sa jednom od najvećih obućarskih kompanija na svetu ide svojim, sasvim normalnim tokom

Klaster proizvođača obuće „Koštana  shoes“ uputio je pismo (vidi ovir) na nekoliko merodavnih adresa, kojim traži zaštitu svojih interesa posle dolaska kompanije “Geox“  u Vranje. Sudeći prema ovom dokumentu, vranjski obućari se žale da im Italijani odvlače kvalitetne i obučene radnike i time  uništavaju biznis. Uz to, obućari smatraju da ovakvo zapošljavanje i nije novo, dakle da se njime krši slovo ugovora ”Geox“ “-a i države. Do “Geox“ – a  je sada teško doći, njihovi ljudi koji su pokrenuli osnovnu proizvodnju u Vranju ne govore srpski i nemaju ovlašćenja da govore, pa i nema njihovog kometara na novonastalu situaciju, ali se politička, pa i poslovna čaršija oštro podellila po ovom pitanju. Donosi li ”Geox“ “ Vranju novu nadu, ili je to samo još jedna u nizu „skupi pare i beži“ firma? Vredi li napredak ”Geox“ -a ovde ako sve ostale firme iz iste branše nestanu, plaćajući  tako cenu tuđeg uspeha? Nažalost, u „Koštana šuzu“ rešili su da još uvek ne govore javno o ovom svom velikom problemu.

OPOMENA I USLOVI

– Očekujemo prijem u Vladi Srbije, dobio sam potvrdu da ću tamo imati sagovornike, i čekaćemo da vidimo kako će se to završiti. Ako tu ništa ne uspemo da uradimo, pokrenućemo i javnu priču – kaže vlasnik „Mineksa“ i predsednik Klastera proizvođača obuće Zoran Stoiljković.

U čemu je zapravo problem? U svom pismu nadležnima Klaster najpre podseća na činjenice koje kažu da je Vranje već potrošilo 100 miliona dinara za uređenje Industrijske zone Bunuševac sređujući infrastrukturu, a da će tamo ”Geox“ “ dobiti 23 hektara zemlje. Ovde treba dodati i ono što obućari ne navode – tu zemlju Grad je platio Vojsci, čitavom jednom stambenom zgradom, Lamelom 5 u naselju „Ogledna stanica“. Vranjanci napominju da niko od njih nije imao takve uslove, nego su sami plaćali i placeve i njihovo opremanje.

– Opominjali smo: ovde je reč o omogućavanju nelojalne konkurencije partneru iz Italije u odnosu na proizvođače iz Vranja. Pa oni dobijaju 9.000 evra po radniku, i svakako im mogu ponuditi bolje uslove, pogotovo ako se imaju u vidu uslovi našeg poslovanja – kaže se u pismu klastera obućara

A onda i glavni problem, preotimanje radne snage. Prema navodima Klastera, Italijani moraju da upošljavaju isključivo nezaposlene ljude, sa evidencije Nacionalne službe za zapošjavanje. E tu dolazi do problema, jer od kako su Italijani došli u Vranje i zaposlili samo tridesetak ljudi, kod sadašnjih proizvođača obuće počinje veliki odliv kvallifikovane radne snage.

– U tom smislu karakterističan je primer „Sanča“ koji je, kada je osnovan, imao 30, a sada ima 575 zaposlenih, a pri tome je koristio podsticajna sredstva  SIEPE od 2.000 evra po radniku, a sam finansirao lokaciju,  izgradnju fabrike i infrastrukturu. Sada, najveći odliv visokokvalifikovane radne snage je iz „Sanča“, pa imamo situaciju da ono što se gradilo 10 godina, i uz pomoć SIEPE, sada se razgrađuje na nimalo racionalan i pragmatičan način – kažu u Klasteru.

Kao izraz svoje zabrinutosti vranjski obućari navode i odustajanje od daljeg širenja i osavremenjivanja, a zbog postojanja „realnog rizika odlivanja radne snage“ oprezni postaju i njihovi poslovni partneri. Zato u Klasteru traže usaglašen prilaz problemu, dogovor sa “Geox“om i kontrolu zapošljavanja novih radnika, za koje se traži da budu nekvalifikovana radna snaga, koja tek  mora da se obučava za rad.

– Svako okretanje glave od problema imaće dalekosežne posledice po obućarstvo u Vranju, od koga sada ovde živi 2.000 porodica – kažu u Klasteru.

Tipično srpski, ovde su u pravu izgleda i jedni i drugi. Da, „!!!!!”Geox“ “ zapošljava samo ljude sa spiska NSZ-a, ali i ovdašnji proizvođači ostaju bez najboljih radnika, koji kod njih rade za zaradu na nivou minimalca, a u “Geox“u će raditi bar za polovinu višu nadnicu. Pa kako je to moguće?

Pa tako, „!!!!!”Geox“ “ je već počeo proizvodnju u Vranju, u prostorijama nekadašnjeg „Karmensa“,  koje su uzete u zakup. Prema rečima pomoćnika gradonačelnika Bobana Stankovića, tamo se sada radi  obuka novozaposlenih radnika, njih ukupno tridesetak.

– !!!!!!„“Geox“ “ mora da svakog radnika uzme sa spiska nezaposlenih u NSZ, jer im država jedino tako priznaje novo zapošljavanje i isplaćuje 9.000 evra po radniku. Kako ljudi dolaze na spisak nezaposlenih, to je sada drugo pitanje – kaže Stanković.

On otkriva da je pre aktivnosti „!!!!!”Geox“ -a“, u Vranju bilo nešto manje od 8.300 nezaposlenih, a da ih sada ima oko 9.050.

– Dakle, imamo između 700 i 800 novonezaposlenih od kako je „!!!!!”Geox“ “ krenuo ovde da radi. U direktnom razgovoru sa rukovodiocima „“Geox“ a“ obavešten sam da se za svakog novog radnika radi obuka. Ne bi valjda za specijalizovane i edukovane radnike radili obuku? Da nisu nekvalifikovani, odmah bi se videlo da su stručni – kaže Stanković.

TRŽIŠNA UTAKMICA

U NSZ-u kažu da čitava priča sa „!!!!!”Geox“ “-om za sada ide uobičajenim tokom, na zadovoljstvo i Italijana i ljudi koji su izabrani da kod njih rade.

– !!!!„“Geox“ “ , odnosno poslodavac „ !!!!Tehnic development“ Srbija, se u maju obratio NSZ  zahtevom za zapošljavanje 15 radnika. Tražili su radnike za poslove šivenja, krojenja i montiranja obuće. NSZ  Vranje na osnovu toga pozvala na razgovor 49 ljudi, 21. i 22. maja. Posle toga, „!!!!!”Geox“ “ se odlučio da zaposli 38 ljudi – objašnjava portparolka NSZ-a u Vranju Dragana Nakić, uz očekivanje da će čitav proces, do svih 1.250 radnika do kraja 2015. godine, proteći na isti način.

E tih 38 su izgleda „krivi“ za sve. Oni su se obavestili o poslu i planovima “Geox“a, što bi Vranjanci rekli „pustili glas“ u obućarski narod, koji je masovno počeo da daje otkaze kod lokalnih fabrikanata i da čeka bolje  dane kod Italjana. E sad, da li je to nelojalna konkurencija, kao smatraju jedni, ili je reč o sasvim normalnoj tržišnoj utakmici?

Načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović, nekada i sam privrednik, kaže da zna kako „nije jednostavno kad obučeni radnik ode kod drugog poslodavca, pa mora da se obučava novi“.

– Mi sada ne možemo da se smrznemo – dolaze Talijani. Mi treba da se organizujemo, da budemo bolji od njih, ako možemo. Pozdravljam konkurenciju, a propisi kažu da se radniku mora isplatiti minimalna zarada čak i kad se ona ne zaradi. U nekim članovima Klastera takva zarada nije isplaćivana. Znam da im je teško, ali treba imati poštovanja prema radnicima – kaže Mihajlović.

KAKO DALjE

I sad, kako dalje? Da li je u pitanju samo strah od konkurencije, koji je u osnovi neosnovan, jer svi proizvođači obuće u Srbiji, a ne pa u Vranju, “Geox“u, jednoj od najvećih svetskih obućarskih kompanija, ne mogu ni na jedan način da budu konkurencija? Ili je u pitanju želja da se sadašnji nivo lokalnog biznisa zadrži u ovakvom stanju do daljeg? Ili se radi o mogućnosti da država pomogne i svojima, kao što pomaže strancima? Od svega ima po malo, ali Vranjanca do sada niko nije uspeo da prevari, pa se to neće desiti i ovog puta. Što nisu ljudi trčali u „Zamber“ kao što sada trče u „“Geox“ “? Oni kojima je dogorelo do nokata svakako znaju zašto. Kad dogori i vlasnicima firmi iz Klastera, setiće se i oni.

VUČIĆ MOŽE DA REŠI PROBLEM

Mišljenja o ovom problemu u političkoj čaršiji dijametralno su suprotna. Dok se gradonačelnik Antić pita kako je moguće da problem jednog grada bude dolazak firma koja će zaposliti 1.800 ljudi, poslanik Nikoliić smatra da tu posla nisu mnogo logična i ne odvijaju se na predviđeni način.

– Ne vidim ni jedan način na koji može da bude ugroženo tržište radne snage u obućarskoj industriji. Ovde ima preko 8.000  nezaposlenih, a treba da se zaposli 2.000 radnika. Da li to znači da oni koji stalno kukaju da nema posla očekuju da svi budu kuriri i ćate? Pa neko mora da radi u proizvodnji – kaže Antić.

On ne spori da je prelazak radnika iz jedne u drugu firmu jasan uticaj na tržište radne snage, u slučaju „“Geox“ a“ ovde i znatan, ali da ni po čemu nije čudan.

– Klaster obućara ni na koji način sada nije ugrožen. Problem je što mora da se naprave određeni standardi u plaćanju radnika i poštovanju sindikalnih prava. Ko je kakve zarade do sada isplaćivao, i da li su ti radnici bili zaštićeni po svim propisima? – pita se Antić.

On napominje da je Grad ispunio sve procedure, dao svoje zemljište, napravio stanove za Vojsku, i stvorio sve uslove za rad. Po njemu, svako ima pravo da bira posao, i tu nema šta mnogo da se priča.

– Problem je kako naterati ljude koji čekaju posao da se prekvalifikuju i pripreme za rad u takvom sistemu kao što je „!!!”Geox“ “. Kad skinemo preko 2.000 ljudi sa spiska nezaposlenih, to će biti naš uspeh – smatra Antić.

S druge strane, narodni poslanik SNS-a Dragan Nikolić, kome je Klaster takođe uputio pismo, kaže da je prepoznao problem i obućarima preporučio sastanak sa potpredsednikom vlade Aleksadrom Vučićem, do koga će doći u najskorije vreme.

– To je višeslojan problem. Besmisleno je ponovo zapošljavati već zaposlene ljude, a da država uz to plaća 9.000 evra po radniku. Potrebnih profila ima malo, i potrebno je višegodinje iskustvo u tom radu. Te radnike su stvarali vranjski obućari, i za to često od države dobijali 2.000 evra po zaposlenom. Praktično, država sada po drugi put treba da plati isto zapošljavanje, što je potpuno nelogično – kaže Nikolić.

On dodaje da nije protiv tržišta, ali da se neka pravila moraju znati, „jer ovo nije Divlji zapad“.

– Nije problem da “Geox“ “ zaposli nove radnike, mlade ljude, da ih dokvalifikuje i obuči, ali jeste problem da zaposli već zaposlene radnike. To onda neće biti otvaranje, nego zatvaranje radnih mesta, a država će platiti ukupno 11. 000 evra po radniku, što do sada nigde nije bio slučaj – kaže Nikolić, uz nadu da bi njegov partijski šef  Vučić ovde mogao da odigra najpozitivniju ulogu u rešavanju problema.

UGOVOR

Ugovor o dolasku „!!!”Geox“ -a“ u Vranje potpisao je tadanji ministar finansija Mlađan Dinkić, a na svečanosti 8. oktobra 2012. godine u Vranju prisustvovao je i tadašnji premijer Ivica Dačić. Po ugovoru, grad Vranje će pokloniti Italijanima 30 hektara zemlje na kojoj će oni za 15,8 miliona evra napraviti kompletno novu fabriku u kojoj će raditi najmanje 1.250 radnika. Država se obavezala da će za svakog novoupošljenog radnika pomoći „!!!”Geox“ -u“ sa  po 9.000 evra.

„!!!”Geox“ “ je tom prilikom najavio da će Vranju praviti žensku modnu obuću  visokog kvaliteta, do 1,25 miliona pari godišnje. Inače „“Geox“ “ grupa posluje u 103 zemlje širom sveta, i drugi je po prometu proizvođač obuće na svetu.

PISMO

Članovi Klastera proizvođača obuće svoje pismo, zapravo „Informaciju o problemima privrednih društava u Vranju povodom otvaranja pogona !!!!”Geox“ -a“ prosledili su na nekoliko adresa, a upadljivo je da među njima nije i ona predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića. No, pismo je zato poslato Vučiću, ministrima privrede, finansija i rada, pa privrednoj Komori Srbije (preskočena ova lokalna, u Leskovcu), a onda i narodnim poslanicima Draganu Nikoliću i Miroljubu Stojčiću, gradonačelniku Zoranu Antiću i Gradskom veću.

Pismo je potpisao predsednik Klastera Zoran Stoiljković, koji je i vlasnik „Mineksa“, dok su na spisku članova i „Sanč“, „Stefi komerc“, „Alestra“, „Lotos“, „Roberto SS“, „Mladenović“ i drugi.