Dva, čini se, komplementarna događaja protekle nedelje skrenula su posebnu pažnju.
Neki regionalni mediji preneli su vest da je desetak nekadašnjih radnika Eparhije vranjske tužilo bivšeg poslodavca zbog „narušavanja Zakona o radu, neplaćenih doprinosa i razlike u zaradi“. Ovu informaciju potvrdio je vranjski advokat koji zastupa oštećene, uz napomenu da se ne radi o sveštenim licima već o pomoćnim radnicima. Dodaje se još da su ovi ljudi radili za mesečnu apanažu od 10.000 dinara, što je daleko ispod zagarantovanog minimalca. Eparhija se nije oglasila jer, prenose mediji, nije dobila zvaničnu potvrdu tužbe pa će se javnosti obratiti tek ako se za tim ukaže potreba.
Mašala!
Čekaj, more, da i ovde one nepravoslavne Vranjske, oni bezbožnici, direktni izaslanici Sotone, Vatikana, šiptarskog lobija, Kominterne i Paje Patka, nisu umešale prste prste u svom sektaškom obračunu sa svima koji skrušeno ne celivaju ruku kome treba?
U okviru manifestacije Dani Vranja na šetalištu je prezentovana lokalna kuhinja sa pripadajućim pićem. Na dugačkom astalu samse, propeći, đuvečke, pogače, ljutenice, trljanice i ine đakonije po kojima smo, kao, prepoznatljivi. Naravno, sve na polzu naroda, što će reći za Dž! Plastične tanjiriće u ruke pa trk u red. Lokalni mediji posebnu pažnju posvećuju stampedu oko ovog „švedskog stola“, što je često deo folklora u sličnim prigodama. Laktanje, guranje, po koji ubod viljuškom, možda i ujed, samo da bi se stiglo do sofre i dograbio što bolji komad hrane. Incidenti širih razmera sprečeni su samo zahvaljujući činjenici što je klopa razgrabljena „dok si rek’o piksla“, inače je malo falilo da intervenišu organi reda.
Sad, da li je među narodom željnim da konačno pojede nešto lep, kvalitetno i, što da ne, mufte, bilo i onih koji su tužili Eparhiju? Koji su za 10.000 dinara mesečno kopali grobove, održavali humke, prodavali cveće i obavljali tako neke egzotične poslove!
Otkuda Eparhiji pravo da se ponaša kao tipičan poslodavac tranzicione Srbije?
Gde se zaturiše oni čuveni svetonazori matere crkve? Briga o sirotinji, potlačenima i uvređenima. Ili su ustupili mesto višim nacionalnim interesima jer, podsetimo, ovdašnja eparhija voli da se predstavlja kao branik srpskih ognjišta, brana separatizma i tako to, takođe budalasto. Stani, deluje poznato!
Pa da, kao i ona Kompanija koja ne plaća poreze i doprinose, ali stiže da bude kamen međaš i onoliko brine o svojim radnicima, posebno u siromašnim okolnim opštinama. Da li je među jurišnicima na samsu bilo i radnika Kompanije? Verovatno jeste, kao i trudbenika iz ostatka svetog trojstva „vranjskog privrednog čuda“.
Koji se, kad smo već pri temi, nikada nisu pobunili što ne mogu da kod kuće priušte ne dobru, nego bilo kakvu hranu pa moraju da se ovako brukaju. Mentalitet naših ljudi posebna je priča; među „degustatorima“ bilo je i onih čiji spoljni izgled nije odavao socijalu. Pa, ne kaže se tek onako da je i sirće slatko kad je džabe! Ali, to je već tema za posebno sociološko istraživanje.
A treba da se jede do sledećih Dana Vranja ili neke slične zgode!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.