Izbor je pao na Ljubomira Ilkića zato što veoma dobro poznaje kompletan “Simpov” inače složen poslovni sistem i način funkcionisanja, sve prednosti i mane Kompanije, za čije bi upoznavanje nekome sa strane bilo potrebno bar pola godine. Slađan Disić, na Ilkićevo insistiranje, ostaje direktor. Tomiću je namenjena penzija a ukoliko ne prihvati odluku vrha vlasti, biće mu predočeno niz neprijatnih činjenica koje će ga ubediti da prihvati ponudu koja se ne odbija. Državni sekretar Aleksandar Ljubić ne krije da se naredni period može smatrati prelaznim jer je krajnji cilj da se za Simpo pronađe dobar strateški partner, kao što se desilo sa JAT-om. Ekspert Miroslav Prokopijević smatra da u ovom slučaju nije došlo do ozbiljnog, brzog reza, pa će se agonija Simpa nastaviti umesto da se jednom i zauvek preseče.
Ljubomir Ilkić, dugogodišnji saradnik Dragana Tomića, do 31. maja zamenik predsednika i izvršni direktor Simpa, kako Vranjske saznaju iz izvora bliskih Vladi Srbije, preuzeće rukovođenje Kompanijom. Nakon postignutog dogovora izmedju rukovodstva Simpa i Mladjana Dinkića, odlazećeg ministra finansija i privrede, poslovodstvu Simpa ostavljen je rok od 60 dana u kojem mora biti okončan proces konverzije Simpovog duga u državne akcije na ime duga od 5,7 milijardi dinara. U tom periodu biće održana i Skupština akcionara na kojoj će, zahvaljujući većinskom paketu, predstavnici države imenovati novi Nadzorni odbor na čijem čelu će biti Ljubomir Ilkić, do 1. juna direktor kuršumlijskog ŠIK Kopaonika. On će praktično biti prvi čovek “Simpa” a na funkciji direktora preduzeća ostaće Sladjan Disić, po Ilkićevoj želji, koji i sada obavlja ovu dužnost. Draganu Tomiću biće predloženo da se povuče sa funkcije predsednika Kompanije, i očekuje se da on prihvati ovaj predlog za koji postoji saglasnost svih koalicionih partnera u Vladi (dakle i SPS-a), gde je njegova vizija Simpovog oporavka ocenjena kao nerealna. U suprotnom, saznaju Vranjske, Tomiću će biti predočeno niz neprijatnih činjenica koje će, kako se veruje, ubediti Dragomira da prihvati “ponudu koju ne može odbiti”.
Sam ilkić nije želeo da za Vranjske komentariše poslednja dešavanja oko Simpa, kao ni najave (doduše nezvanične ali vrlo pouzdane) da će sa mesta šefa Nadzornog odbora praktično voditi kompaniju:
– Nisam čuo za takvu mogućnost i nemam nikakav komentar – bilo je sve što nam je Ilkić rekao u telefonskom razgovoru.
Ilkić se, kao mlad i perspektivan narodni poslanik socijalista (poslanik je bio sedam godina, do 2004.), devedesetih nametnuo Tomiću, tada potpredsedniku srpske vlade. U Simpo je došao 2001, i bio potpredsednik i predsednik Upravnog odbora do ukidanja ovog tela pre nekoliko godina. Jedno vreme bio je i koordinator SPS za Pčinjski okrug, poslanik u saveznom i vojvođanskom parlamentu (u jednom periodu i potpredsednik Skupštine Vojvodine), vodio upravne odbore Panonskih elektrana i Vrđačke pivare.
Posle 12 godina provedenih u Simpu, održavao je i sačuvao kontakte i sa ino i sa domaćim partnerima, a jedna od prednosti svakako mu je i blizina sa Aleksandorom Vučićem, prvim potpredsednikom vlade. Portal „Za bolji Vršac“, odakle je rodom, piše da je „Ilkić jedna od Vučićevih uzdanica“ i nije tajna da ovaj veoma ceni Ilkićeve menadžerske sposobnosti.
BRANIMIR STOJANČIĆ
VRANjSKI SOCIJALISTI UZ TOMIĆA
Branimir Stojančić kaže da vranjski socijalisti, čiji je gensek i praktično prvi operativac, pružaju punu podršku naproma „Simpa i njegovog rukovodstva na čelu sa Dragomirom Tomićem da se kompanika sačuva“:
– Da, oni omaju našu punu podršku. To je i gradonačelnik i predsednik stranke Zoran Antić preneo Tomiću prilikom susreta prošle nedelje.
Stojančić kaže da nije čuo da je Tomićevo povlačenje iz Simpa gotovo izvesno, ali misli da bi tako nešto bilo loše za kompaniju:
– Država kao većinski vlasnik ne sme da se odrekne čoveka sa takvim znanjem i iskustvom – kaže Stojančić za Vranjske.
Tome u prilog govori i činjenica da je Ilkić, na neki način, predvideo šta će se dešavati sa “Simpom”, pa je proletos upozorio Dragana Tomića šta Kompaniju očekuje u bližoj budućnosti. Tomiću je predložio niz mera koje su imale za cilj da “Simpo” krene ka poslovnom oporavku i tržišnom funkcionisanju. To se, međutim, Tomiću nije dopalo pa je Ilkić ubrzo smenjen je sa svih funkcija u Simpu. Kako su Vranjske već pisale, Tomić je u Ilkiću pronašao „žrtveno jagnje“ optuživši ga, pred radnicima i menadžentom, za sve loše u kompaniji, čak i za opstrukciju ranije obećanog državnog zajma od 30 miliona evra. Krajem proleća 2013. usledio je i definitivni razlaz Ilkića sa Simpom i Tomićem.
No, da se vratimo u sadašnjost. Na Ilkićevo insistiranje, direktor kompanije trbalo bi da ostane Slađan Disić, koji je u kompaniji duže od dve decenije. Za to vreme prošao je put od referenta do generalnog direktora (od 2006.) i veruje se da, poput Ilkića, u dušu poznaje kako funkcioniše Simpov sistem sa oko 4.500 zaposlenih. Ono što je, međutim, obojici zajedničko je senka neprikosnovenog Tomića u kojoj su, kao pod suncobranom, svi u Simpu živeli i radili i bez koga se, do pre neki dan, nije mogla doneti ni najbeznačajnija odluka vezana za kompaniju. Ilkić veruje da Disić jedini iz plejade Simpovih menadžera može operativno da vodi kompaniju, a na ovome ostaje da opravda poverenje i, oslobođen Tomićevog tutorstva, pokaže menadžerske sposobnosti o kojima na Simpovom sajtu piše da su izuzetne.
KAKO JE POČELO
U pisanoj izjavi državnog sekretara Aleksandra Ljubića, koja je Vranjskim dostavljena iz Ministarstva finsnasija i privrede, jasno stoji da će država, kao novi većinski vlasnik, izabrati novi menadžment. On, međutim, ne krije da se naredni period može smatrati prelaznim jer je krajnji cilj da se za Simpo pronađe dobar strateški partner, kao što se desilo sa JAT-om.
– Vlasnički ulog Republike Srbije se odvija prema zakonu i on će biti formalno pokrenut u najbržem mogućem roku. Mi ćemo sagledati i sve ostale elemente poslovanja same kompanije i kada država postane njen većinski vlasnik, ona će odrediti i njen menadžment. Takođe, vrlo je važno da se nađe kompanija koja će biti sposobna da u narednom periodu predstavlja strateškog partnera Simpu, mada će o tome odlučiti novi ministri. Dobar primer za to je Jat, koji je napravio partnerstvo sa Etihadom, koje će dati sjajne rezultate – kaže Antić.
Iz same kompanije nismo do zaključenja ovog broja novina dobili odgovore na pitanja kako oni gledaju na ovaj dil sa državom.
Ono, međutim, od čega strahuju pre svega za zaposleni, ali i za čitav ovaj kraj je da Simpo ne doživi sudbinu Jumka, koji se čitavu deceniju nalazi u stanju kliničke smrti. Država je, setićemo se, 2004. na gotovo identičan način, konverzijom dugova u svoj kapital, postala vlasnik 65 odsto vlasništva ove tekstilne kompanije, koja se danas izdržava isključivo zahvaljujući naručenim poslovima za velike javne sisteme i Vojsku Srbije. Sa 10.000 zaposlenih pala je na manje od dve hiljade koji rade za manje od minimalca, stalno na ivici štrajka i bez ozbiljnog angažmana većinskog vlasnika u modernizaciji
Miroslav Prokopijević, iz Instituta za evropske studije, u izjavi za naš nedeljnik kaže da ovaj potez, koji upoređuje sa Železarom u Smederevu, koju je prošle godine država od američkog vlasnika kupila za jedan doladr, ni u kom slučaju nije dobar.
– Država je problem sa Simpom mogla i morala da reši na drugi način. Na primer, da zaposleni i menadžment, ukoliko zaista veruju u perspektivu firme kao što kažu, založe svoju privatnu imovinu, otplate dugovanja i kupe Simpo. Ovako, ništa nije urađeno na tržišnim principima – kaže sagovornik Vranjskih.
Posledice ovakve odluke države, smatra Prokopijević, biće ozbiljne i dugoročne:
– Nije došlo do ozbiljnog, brzog reza, već će rez trajati godinama. Simpo zbog toga neće imati problem samo sa plaćanjem poreza, već i sa isplatom zarada i prodajom. Ukratko, agonija će se nastaviti umesto da se jednom i zauvek preseče – kaže Prokopijević.
Konačno, a na to upozoravaju i stručnjaci, da vidimo šta je to država pazarila, narodski rečeno, kompanzacijom.
Odgovor je jednostavan: firmu koja vredi manje od 5,7 milijardi dinara (blizu 50 miliona evra), koliko je dužna samo za poreze i doprinose.
Prema podacima iz Konsolidovanog finansijskog izveštaja Simpa za 2012, dostupnog na sajtu Agencije za privredne registe (APR), ukupni kapital kompanije (čitaj vrednost kompanije kada se svi parametri saberu i oduzmu) iznosi nešto iznad 5,1 milijarde dinara. Osim toga, firma je 2012. završila bez profita, sa poslovnim neto gubitkom od 803 miliona dinara.
Ali, tu nije kraj. Prema podacima iz same kompanije, koje smo objavili krajem maja, a koje niko nije demantovao, republičkom Fondu za razvoj Simpo duguje 451 milion dinara dugoročnih kredita u evrima, 668 miliona u dinarima, kao i dugoročni kredit od 6,15 miliona evra – sve ukupno oko 17 miliona evra.
Dalje, na osnovu javnih prihoda, dug Ministarstvu finansija iznosi 536 miliona dinara, i još 752 miliona za velike poreske obveznike, ukupno 12 miliona evra
Tu su i dugovanja prema bankama za kredite– ukupno 42 miliona evra prema saznanjima do kojih smo došli, ali koje je gotovo nemoguće proveriti (Simpu je svojevremeno otpisan dug od 100 miliona evra prema četiri banke ugašene posle 5.oktobra 2000. godine).
Sve u svemu, trenutni dugovi, sa onih 50 miliona evra za poreze i doprinose, iznose oko 120 miliona evra, ne računajući onih 80 miliona koje je ranije otpisala država (a plaćamo mi, poreski obveznici) i 100 miliona evra duga ugašenim bankama, i to u trenutku dok Kompanija na Beogradskoj berzi vredi 132.462.500 miliona dinara (1.059.700 emitovanih akcija po pojedinačnoj ceni od 125 dinara na dan 28.8. 2013.) ili 1,17 miliona evra po važećem kursu.
LIČNI STAV
MILAN KNEŽEVIĆ, ASOCIJACIJA MALIH I SREDNjIH PREDUZEĆA SRBIJE
Od guske se ne postaje labud
Poreski sistem za državu je isto što i krvotok za organizam. Iz budžeta se finansiraju svi javni rashodi neophodni za funkcionisanje države. Poreska politika mora zadovoljiti tri osnovna zahteva: da je poresko opterećenje optimalno i da ga poreski obveznik može platiti; da porez plaćaju svi obveznici i da nema diskriminacije; da poreska politika ima stimulativan karakter kako bi poreski obveznici mogli ponovo investirati i stvarati nove prihode za sebe i državu. Kad god porez nije blagovremeno naplaćen kriva je država čije institucije plaćamo da poreze naplate u interesu svih nas.
Nažalost u Srbiji nije zadovoljen ni jedan od ovih kriterijuma.Poresko zahvatanje u privredi je izuzetno visoko. Porezi i doprinosi iznose 63,5 odsto i među najvećim su u Evropi. Pogrešna je i struktura poreskih prihoda – izjednačeni su porezi na rad i potrošnju. Skupo je zapošljavati i proizvoditi a jeftino uvoziti,trgovati i posedovati.
Izbegavanje poreskih obaveza u Srbiji najveće je u Evropi. Crno tržište i siva ekonomija zauzimaju preko 50 odsto prometa roba i usluga. Porez sve više dobija karakter humanitarnog priloga, plaća ga kad ko hoće i koliko može. Izbegavanje plaćanja poreskih obaveza postalo je pravilo. Adekvatan porez ne plaćaju oni koji najviše zarađuju: advokati, zubari, lekari, kompletno zanatsvo, estrada, sportske škole i treneri, konsalting usluge, rentiranje stanova i lokala, buvlje i robne pijace… Zbog ovih utaja država godišnje gubi oko dve milijarde evra budžetskih prihoda. Ovoj poreskoj evaziji treba dodati i partijske i lokalne miljenike koji imaju povlašćen status pri plaćanju obaveza. Simpo je preduzeće sa većinskim privatnim kapitalom. Ko i sa kojim pravom očekuje od vlade da bude amnestiran plaćanja poreskih obaveza? Zar nije bilo umesno reagovati kad prva poreska obaveza nije izmirena. Treba krivično goniti one koji su dozvolili da se dug nagomila i ugrozi opstanak 4.800radnika. Slična situacija je i sa 200.000 poreskih obveznika kojima je omogućen reprogram duga na 12 odnosno 24 meseca. Posle tri meseca iz reprograma je ispalo preko 70.000 firmi. I sve će posle blokade završiti u stečaju, skupa sa 150.000 zaposlenih. Po čemu su, onda, Simpo ili Galenika izuzetak? Mi koji redovno izmirujemo poreske obaveze još jednom ćemo ispasti budale! Najlojalniji građani i privrednici će dobiti najgori tretman. Tako je to u zemlji koja bi da postane uređena država, baš kao guska koja umisli da će jednom postati labud.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.