Početak kraja

Eko Taxi Vranje

Kakav god bio rasplet događaja, izvesno je da su pred „Simpom“ i Vranjem teški dani. Blokada računa pa konverzija dugovanja u državne akcije, ili obrnuto, na kraju, svešće se na jedno te isto: Dragan Tomić, u vranjskoj istoriji biće upisan kao čovek koji je stvorio i uništio „Simpo“.



Klupko je počelo da se odmotava kada je premijer Ivica Dačić, početkom nedelje, sa dnevnog reda sednice Vlade Srbije skinuo tačku po kojoj je trebalo da bude donet zaključak da “Simpo” iz Vranja, najveći poreski dužnik u Srbiji, mora svoj dug da plati Poreskoj upravi ili će mu bit blokiran račun. Prema pisanju lista Danas, izvori bliski premijeru objašnjavali su da je reč „o manipulaciji Mlađana Dinkića“, koji je faktički u ostavci, predložio tačku o Simpu kao dopunu dnevnog reda, na koju premijer nije hteo da pristane pre dogovora svih partnera u Vladi.

U originalnom zaključku Vlade se navodi da se blokada računa zabranjuje dok traje postupak privatizacije Simpa, ali je jasno da posle četiri godine, “Simpo” danas nije ni u kakvom privatizacionom postupku. Zbog toga je prošlog meseca, Ministarstvo finansija i privrede pokrenulo postupak za stavljanje tog zaključka van snage i donošenje novog kojim bi se Simpu ostavile tri mogućnosti.

Ili bi firma platila svih 50 miliona evra poreskog duga ili bi mogla da sklopi (inače uobičajeni) ugovor da taj dug otplati u 24 mesečne rate, a ukoliko ni to ne može, država bi pristala da svoje poresko potraživanje pretvori u kapital u Simpu. Prema podacima iz Vlade, država je izračunala da bi posle konverzije “Simpo” postao firma sa 65 odsto državnog vlasništva. S obzirom na finansijsko stanje ovog proizvođača nameštaja, ova treća opcija bi bila i najizglednija.

DNEVNI RED

Ovakav predlog novog zaključka je prošao sve relevantne odbore Vlade Srbije, uključujući i Odbor za privredu i finansije na kojem je prihvaćen i o njemu jena pomenutoj sednici trebalo da glasa Vlada. Međutim, na početku sednice Vlade premijer Dačić je ovaj zaključak jednostavno skinuo sa dnevnog reda.

– Premijer Dačić nije hteo da pristane na dopunu dnevnog reda pre nego što se o tome dogovore svi partneri u Vladi. Da bi se našlo rešenje za “Simpo”, potreban je dogovor i zajednička strategija, a ne preko noći doneta odluka Ministarstva finansija, koje je faktički u ostavci zbog rekonstrukcije Vlade, rečeno je Danasu, kako se navodi, u vrhu vlasti.

Dakle, čekalo se šta će reći vicepremijer Aleksandar Vučić koji nije prisustvovao sednici. Dilema je, čini se, brzo otklonjena. Kada su se pojavile razne špekulacije po kojima bi “Galenika” i “Simpo” mogli da budu izuzeti iz već dugo najavljivanog sistema “nulta tolerancije” prema poreskim dužnicima, Vučić je bio posve jasan pruživši punu podršku Ivanu Simiču, prvom porezniku Srbije.

– Porez u ovoj zemlji plaćaju svi i plaćaće svi i izuzetka neće biti. To se odnosi i na preduzeća – poručio je Vučić odgovarajući na pitanje novinara o poreskim dužnicima.

Vučić je rekao da je i direktora Poreske uprave Ivana Simiča ohrabrio da dosledno sprovodi politiku uspostavljanja fiskalne discipline.

– Rekao sam da ne sme da dodje više nijedan mesec, a da nam prihodi od akciza i poreza budu ispod 72 milijarde, a najjači meseci kakvi su jul i oktobar ne smeju da idu ispod 80 ili 85 milijardi. Sem promene svesti, u Srbiji je potrebna promena ponašanja, mora se razumeti da pravila postoje da bi važila za sve – rekao je prvi potpredsednik Vlade.

Tako nešto je bilo i za očekivati jer više nisu u pitanju bili samo “Simpo” I “Galenika” već kredibilitet same ideje nulte tolerancije. Kakva je to nulta tolerancija u kojoj je jedan tolerisan? To će biti pitanje i za novog ministra finansija Lazara Krstića. Ako usvoji ovaj pristup, kako je već nagovestio, to će značiti da će morati da reši i pitanje Simpa. Njegov autoritet bi tako odmah mogao da bude stavljen na probu, ali još više kredibilitet SNS-a kao partije koja ga dovodi da svojom stručnošću stabilizuje javne finansije i pokrene ekonomiju i koja je, dakle, dužna da mu obezbedi konkretnu političku podršku za taj posao.

I da ne dužimo. “Simpo” (ne Dragan Tomić) niti ima niti će u skorije vreme imati dovoljno para da izmiri dugovanja prema državi. Konverzija će opet dovesti do onog što je već zadesilo Jumko. Dakle, umesto sadašnjih oko 4.000 zaposlenih u Kompaniji, na posao i skromen plate i to ne baš u skorije vreme, mogla bi da računa trećina. Šta će biti sa ostalim radnicima Simpa, veliko je pitanje. Nisam baš siguran da će u praznom državnom budjelaru biti para za socijalni program simpovcima koji ostanu bez radnog mesta.

ZNA SE KO JE PEDRO

Zato Dragan Tomić bi ovih dana morao pažljivo da lista „Informer“ i „Kurir“. Ako se u narednih sedam dana pojavi na naslovnoj strani jednog od ova dva službena glasnika novih vlasti, gospodja Edit bi polako mogla da mu priprema toplu odeću i osnovni pribor za ličnu higijenu. Jer, Aleksandar Vučić neće čekati gladne, besne i ogorčene radnike „Simpa“, okupljene ispred zgrade Vlade Srbije. On će im unapred ponuditi odgovor ko je kriv za to što su ostali bez plata, posla i perspektive. Zna Vučić da, ako to ne uradi, masi, u kojoj će većinu činiti oni za koje je, bez obzira na sve, Dragan Tomić Bog Koji Hoda Zemljom, mogu da padnu na pamet razne ideje. Prvi Potpredsednik ne sme sebi da dozvoli da idolopoklonicima žbevačkog mesije, a takvih u „Simpu“ nije malo, recimo, u trenucima nepromišljenosti, padne na pamet da svoj gnev usmere ka njemu ili novoj vlasti, a još manje srpskom „maršalovom planu“.

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE O SIMPU

Nema oprosta dugova

Simpo kao najveći poreski dužnik u državi ne može biti izuzet od plaćanja poreza. Ova kompanija mora da se obrati Poreskoj upravi i dogovori način regulisanja poreskog duga u skladu sa zakonom

Zato Pedro mora da se pronadje na vreme. Nije teško pogoditi kome je namenjena ta ulogu. Kandidat je jedan ali, plašim se, da će u ovom trileru sa elemntima horora biti i podosta epizodnih rola rezervisanih za razne disiće, nisiće, milačiće, nikoliće i svu onu bulument koja je godinama, slepo, poslušnički pratila Vodju na putu ka provaliji. Uz razumnu materijalnu nadoknadu, podrazumeva se.

Sada je đavo došao po svoje.

Ovaj scenario je pisan mesecima unazad i, što je indikativno, glavni autor je baš Dragomir Tomić koje je svojom iracionalnošću, lošim procenima i autizmom doveo sebe i “Simpo” u poziciju da bude zalog nove ekonomske politike Vlade Srbije.

Ne prihvatajući ozbiljne i dobronamerne sugestije, i nekih svojih najbližih saradnika, ali i jasne signale iz vlasti, da se povuče dok je to moglo bez većih posledica po njega samog, Tomić je doveo Vladu Srbije u poziciju da nema izbora. Ne može, primera radi, da se blokira „Farmakom“ Miroslava Bogićevića i još ko zna koliko ozbiljnih kompanija, a da „“Simpo”“ bude izuzetak. To je možda moglo u Miloševićevoj Srbiji ali u Vučićevoj veoma teško, rekao bih nemoguće.

 

Dok čitate ovaj broj našeg nedeljnika, Simpu ističe rok za izjašnjavanje o načinu izmirenja poreskih obaveza od 5,7 milijardi dinara. Kompanija, dakle, do četvrtka 22. avgusta mora da se izjasni na koji će načih platiti skoro 50 miliona evra, a ako je suditi po principu “nulte tolerancije” koji je Ministarstvo finansija i privrede zavelo prema dužnicima, Simpo nema veliki manevarski prostor – konverzija dugova u vlasništvo države u Kompaniji ili blokada računa. Doduše, postoji još jedna mogućnost propisana zakonom – plaćanje na 24 mesečne rate, ali uz čvrste garancije, što je malo verovatna opcija u slučaju Simpa. I dok iz kompanije za Vranjske kažu da će u predviđenom roku Ministarstvu dostaviti svoj predlog za rešenje ovog problema, iz Ministarstva poručuju da Simpu (i drugim dužnicima) dugovanja neće biti oproštena.

I za Simpo, kažu dalje u Ministarstvu, važi princip nulte tolerancije kada je plaćanje poreza u pitanju:

– Naša želja je da se politika nulte tolerancije sprovede do kraja i ovaj predlog zaključka koji je Ministarstvo finansija i privrede poslalo na vladu, da se sprovede konverzija obaveza preduzeća u vlasništvo dražve je najbolje rešenje za sam Simpo, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi preduzeće. Time bi se funkcionisanje same kompanije konsolidovalo i rasterećeni dugova usmerili bi se na proizvodnju. Interes Srbije je da Simpo u budućnosti nastavi da redovno izmiruje sve svoje obaveze, kako prema državi, tako i prema radnicima.

Sudeći prema ovim navodima, Simpo u budućnosti neće biti povlašen, što je do sada bio slučaj. Jer, objašnjavaju u MFIP, davanje posebnog statusa nekoj firmi dovelo bi do nesagledivih posledica po čitav privredni sistem.

 

 



  • Ostavi komentar