A gde da se vratimo

Ili, ima li Vranje svog Lazara Krstića, da se u njega kune, kao što to danas Nišlije rade sa novom srpskom političkom zvezdom, budućim ministrom finansija

Traženje načina za uspeh, borba za goli opstanak ili samo bežanje od sveopšteg nerazuma, tek, put uz Moravu za sada se pokazao kao jedini lek protiv frustracija koje nudi kasaba kakva je Vranje danas, i kakva je oduvek i bila. Situacija je možda i gora nego ikada – ako su ljudi ranije još i mogli da biraju, odlazak odavde sada se nameće kao najveći, skoro dnevni interes svakoga ko se brine o svojoj budućnosti. Ali, kad se jednom sedne u voz, kupuje li se karta samo u jednom pravcu? Ili, ima li Vranje svog Lazara Krstića, da se u njega kune, kao što to danas Nišlije rade sa novom srpskom političkom zvezdom, budućim ministrom finansija?

Svakako najveća zvezda sa ovih prostora je naučnik Dejan Stojković, rođen 1971. godine u Šaprancu. Po zanimanju fizičar, Stojković je poznat po svom radu o crnim rupama, topološkim defektima u vasioni i teorijama o nastanku svemira.

– Želim da se jednog dana vratim u Vranje i da svoje znanje prenesem mladima – rekao je jednom prilikom za „Vranjske“ Dejan.

Da se vrati, ali šta da radi? Trenutno, on je predavač na univerzitetu u Bafalu, a spada u red vrhunskih stručnjaka koji rade na projektima u CERN-u u Švajcarskoj. Jedan je od tvoraca „Black Max“ programa, zvaničnog softvera na CERN-u.

No, nije Stojković jedina naučnička zvezda, u punoj ljudskoj zrelosti. Fizikom se bavi i Dimitrije Stepanenko, koji je karijeru počeo takođe u Americi, najpre u Bostonu, a onda u Talahasiju, na Floridi. I oni bi možda da se vrate, ali, gde? Kako je nedavno pričao Stepanenko, laboratorija u kojoj je radio, National High Magnetic Field Laboratory, troši struju kao čitavo Vranje.

ISIDORA MLADENOVIĆ

HOĆU DA POMOGNEM

Isidora Mladenović student je Fakulteta primenjenih nauka (Fachhochschule) u Wiener Neustadtu, u Austriji. Na engleskom jeziku studira internacionalno biznis savetništvo, smer internacionalno poslovno savetništvo (Business Consultancy International).

Da li bi se jednog dana vratili?

– Naravno da bih volela da se vratim u svoju zemlju. Odlazim pre svega zbog usavršavanja i većeg znanja, pa bih svakako sve to prenela i iskoristila u svojoj zemlji Srbiji – kaže Mladenovićeva.

– Ako bi uslovi bili jednako dobri za dalji razvoj i nastavak moje karijere, zašto se ne bih vratila? Ovo je moja zemlja, i ja želim da joj pomognem koliko kog mogu – dodaje i Mladenovićeva.

Ipak, velika većina sada tamo uspešnih ljudi otišla je u SAD ili da završi četvtri razred srednje škole, ili pak da nastavi ovde započete studije. Otišli, pa tamo i ostali. Recimo, Andrija Cvetanović, sin nekadašnjeg direktora Doma zdravlja u Vranju Momčila i doktorke Dušanke, studiranje je počeo na vranjskom fakultetu za menadžment, da bi kasnije završio i poslediplomske studije iz informacionog menadžmenta u Parizu. Po poslednjim informacijama, sada živi i radi u Dalasu, kao dizajner. Branislav i Lidija Stanojković, deca  čuvene vranjske zubarke Beke i pokojnog pulmologa Budimira u Ameriku su otišli još kao srednjoškolci. Bane je u čuvenoj Severnoj Karolini završio četvrti razred srednje škole, a u susednoj Južnoj Karolini dilpomirao je 1995. godine računovodstvo i finansije.

– Obavezno se vidim sa Marjanom Janjićem, sa Cecom Stoiljković, ili ranije sa Bojanom Mitićem, recimo, a čujem se i sa ostalima. Krasno se izlafimo na vranjski. Pa ja sam prvenstveno Vranjanac, onda Srbin, pa sve ostalo – ne propušta Bane nikada da naglasi lokalpatriotizam.

BOMBAJ, MINHEN, SINGAPUR

Zavidnu karijeru u Americi je napravila i Maja Novović, ćerka jednog od šefova u „Simpu“ i medicinske sestre Vinke. Ona je rođena 1973. godine, diplomirala je dizajn na univerzitetu u Long Biču, i odmah po završetku dobila posao u velikoj modnoj kompaniji, gde je napravila zavidnu karijeru i danas je jedan od šefova u firmi. Bavi se modom, i obišla je čitav svet, od Bombaja i Madrasa do Minhena i Singapura. U Americi su i ljudi mlađih generacija, kao što je Selena Miličević, jedan od najboljih vranjskih đaka svih vremena, koja je sa 25 godina uspela da magistrira hemiju u Americi! U Americi su na školovanju bila i deca poznatog vranjskog trgovca Dragana Džeka, Aleksandra i Nemanja Nešić.

– Posle završetka Santa Fe koledža, upisala sam Univerzitet na Floridi, gde sam diplomirala psihologiju. Predajem engleski na univerzitetu i radim kao asistent za strane studente koji se ovde školuju. Naravno, volela bih da mogu da dođem u Vranju i češće, ali pored studiranja i dva posla, ne ostaje baš mnogo vremena – rekla je za „Vranjske“ Aleksandra Nešić pre nego što je upisala magisterijum u Virdžijini, uz punu stipendiiju.

U Columbusu, u Ohaju, živi i sveštenik Miroljub Ružić, izdanak stare vranjske porodice. Trenutno, on predaje na državnom univerzitetu u Ohaju, i paroh je tamošnje crkve Svetog Nikole.

Posle Amerike, gde je dijaspora Vranjanaca izgeda najbrojnija, mnogo ovdašnjih ljudi živi i širom Starog kontinenta, od naših ambasada i predstavništava, pa sve do poznatih kompanija. Ipak, čini se da najviše naših ljudi u Evropi radi u školstvu i zdravstvu. Tako, Ivana Ivanović, ćerka nekadašnjeg direktora vranjske bolnice Dragana, danas je u Holandiji, u Deventeru. Ona je u Beogradu magistrirala farmaciju, i trenutno radi za „Bejker“, multinacionalnu kompaniju koja se bavi analitikom lekova. Vesna Dimitrijević, ćerka Srbe Kuma, nekadašnjeg direktora Gimnazije i uravnika ovdašnje Galerije živi i radi u Londonu, kao predavač fizike u jednoj od tamošnjih srednjih škola. I deca Dragomira Mitića, nekadašnjeg direktora DIV-a, žive u Evropi. Bojan Mitić završio je finansije na privatnom američkom „Džon Kebot“ univerzitetu i sada je u Rimu, dok je Tijana Mitić magistrirala medicinsku biohemiju i doktorirala na univerzitetu u škotskom Edinburgu.

Seobama nikad kraja

Proces migracija nikako ne prestaje, pa je recimo u Dablinu kompjuterski stručnjak Saša Kuzmanović, sin dugogodišnjeg urednika „Slobodne reči“, pa onda kompjuteraš Dragan Lola Stošić, sin čuvenog pokojnog vranjskog bankara Lole Stošića i Duške Talimatke, koji je takođe u Irskoj, pa arhitekta Dejan Petković, poznat po tome što je projektovao „žutu zgradu“ kod Gimnazije, koji živi na Novom Zelandu… Proces migracija najboljih Vranjanaca ka Evropi i svetu ni danas ne jenjava. Tako, poznato je da je svo troje dece Miše Antića i njegove supruge Jasmine studiralo u inostranstvu. Najmlađa, Milica, trenutno je na Sorboni. Od najmlađih vranjskih nada tu je Mirjana Stanojković, koja trenutno studira na Medicinskom fakultetu u Brnu, u Češkoj. I seobama nikad kraja. Lepo, samo, ima li nekoga da se ovde vrati i pomogne da se upali makar sveća, ako pravog svetla nema? Ili smo osuđeni na ovaj mrak, koji iz nepoznatih razloga zovemo svetlom budućnošću?

JOVANA STOŠIĆ

NE ŽELIM DA SE VRATIM

Jovana Stošić rođena je u Vranju pre 26 godina. Roditelji su joj poznati Vranjanci, zaposleni u „Vodovodu“, Tihomir i Gordana. Opšte poznata Jovana je postala kada se pojavila na naslovnoj strani „Blica“, u aprilu 2012. godine. Tada smo saznali da je Stošićeva završila arhitekturu u Beogradu, uz prosek od 9,68, ali da se sa 40 kilograma prtljaga otisnula u Brazil, gde i sada živi i radi. Trenutno je na poslediplomskim studijma za dizajn nameštaja Fakulteta UEMG u brazilskoj državi Minas Gerais.

– Srbija je zemlja koja treba da pruži mladim stručnjacima priliku za usavršavanje, da ih zadrži i pomogne razvoju zemlje motivacijom mladih ljudi. Dok se to ne dogodi, neću se vraćati – rekla je Jovana za “Blic”.

NEMANjA TODOROVIĆ ŠTIPLIJA

AUTOR NOVOG GRBA

Nemanja Todorović zvani Štiplija rođen je 1984. godine u Vranju, a diplomirao je 2010. godine na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Profesionalni rad započeo u bankarstvu, u sektoru marketinga, a nastavio u profesionalnim marketinškim i PR kompanijama. Trenutno na magistarskim studijama iz oblasti evropske politike na Masarikovom univerzitetu u Češkoj, a od ovog oktobra na specijlističkom programu na Univerzitetu u Konstancu, na kome je studirao i premijer Djinđić. Štiplija 2009. godine počinje konsultativni rad u oblasti politke, ekonomske politike, održivog razvoja i evropskih integracija. Iako mlad, čovek ima i zavidnu karijeru. Zanimljivost vezana za Vranje je da je on praktično pokrenuo proces promene izgleda gradskih znamenja, svojim predlogom grba grada. Vranje je sada raspisalo javni konkurs za idejna rešenja grba i zastave, pa se na primeru vidi kako mladi ljudi pokreću stvari sa mrtve tačke.

– Malo sam se udaljio od Vranjanaca ali ne i Vranja. Obožavam Vranje, često dolazim, ali su me neki ljudi ovde veoma razočarali… Taj neki tvrdičluk, zavist i koristoljublje. Nešto tu nije bilo kako treba. Često Vranje upoređujem sa gradovima po srednjoj Evropi. Vidim koliko ima potencijala koji nije iskorišćen – kaže Nemanja