Zema iz Lefkade

Tako letuju javne ličnosti Vranja, a običnom puku ostaje najatraktivnija turistička ponuda grada – slapovi Kazanđola. Par kobasica na improvizovanom ognjištu, i „bojler“ piva; to košta pet-šest evra, koliki nam je guber

Summertime, vreme odmora. Sve ono što ima neku kintu, razbežalo se iz učmalog Vranja, kao manastirske mačke. Tako i vranjske javne ličnosti, političari, direktori i ostali javni radnici, potražiše malo mira u šumu talasa, romantičnom zalasku sunca, većinom uz buzuki, sirtaki, suvlaki i letnje đuvečke sa bamnjama, uz retsinu. Grčka je, tradicionalno, najatraktivnija i najjeftinija destinacija. Nažalost, prođe vreme Španije, Portugala, Egipta, egzotičnih zemalja Magreba, severne Afrike. Ali, vratićemo se mi. Pa, gde naše čelebije akumuliraju energiju za nove radne pobede, a sve na polzu razdraganog stanovništva Vranja?

PUNI BISAZI

Red je da se pođe od gradonačelnika.

-Bio sam sa porodicom – kaže Zoran Antić – u mestu Nea Iraklica kod Kavale u Grčkoj. Klasičan standard, ništa posebno. Moj auto, moj prevoz, privatan smeštaj – odmah se ograničava Antić – sve o mom trošku. Trošak, oko 1.200 evra. Kako sam se proveo? Kontinentalna varijanata, „puni bisazi“, pošto deca ne jedu grčku hranu, pa smo i to odavde morali da nosimo, žena da im sprema našu, domaću; pa na granicu, pa onda hoćemo li levo ili desno.

Zamenica gradonačelnika, Bojana Veličkov, ima već deset godina ustaljenu varijantu.

-Idemo svake godine u Herceg Novi, kod prijatelja koji tamo ima kuću. E, ove godine je to bilo i oplemenjeno, bila sam kuma; kako su ovi mladi produktivni, moguće je i dogodine da kumujem. Troškovi? Onoliko koliko bih i kod kuće potrošila. Sladoled i tako to.

E, ovo je provod, po mom skromnom mišljenju.

-Bio sam u Jerisosu – kaže Srđan Milošević, gradski većnik za komunalnu izgradnju – cela tri dana! Ne volim leto, brate, volim zimu, ne volim more, ceo dan se pržiš na onom suncu i gledaš u jednu tačku na horizontu. Tri dana, oko trista evra. Ajde što ne volim more, nego nemam ni vremena. Ali, zato su noći bile divne. Deca nisu htela da idu, već svoji ljudi, pa žena i ja sami. Novi, samo skraćeni medeni mesec!

-Pa dobro – retorički pita Goran Djorđević , direktor Direkcije za razvoj i izgradnju Vranja – ja ako sam direktor, ne smem li da idem na more, i moja porodica? Bio sam u Grčkoj, Lefkada, 12 dana, potrošio oko 1.000 evra. Onako, samostalno, ne preko agencije. Pa lepo je bilo, kako bi moglo drukčije da bude?

E, ovo je primer savesnosti i brige za firmu i uopšte budućnost profesije.

-Mi tako idemo – kaže Nela Cvetković – gradska većnica za ekologiju – sednemo u kola i putujemo. Sada smo dotupovali do Lefkade, ali smo tamo proveli samo osam dana, imali smo obaveze, i suprug i ja. Pa, nismo puno potrošili, 600-700 evra, vrlo smo racionalni kad su te stvari u pitanju.

BELORUSIJA I LEPTOKARIJA

Evo ga još jedan „zema“ sa Lefkade.

-Bio sam tamo – kaže Dejan Stanojević, doskora odbornik DSS, sada SNS, odbornikos si je odbornikos – šest dana sa porodicom. Lepo je bilo, mada voda beše malo studena, ali lepo, lepo. Nismo se mnogo otrošili, oko 700 evra.

-Tačno znam zašto me zoveš u ovo vreme – kaže Miroslav Nešić, šef odborničke grupe DS u Gradskoj skupštini – svakog leta me za to pitate, samo sad čekam temu kako se oblače javne ličnosti, šta voze, i kolika su im primanja. Nego, da ti skratim posao – bio sam u Grčkoj, Hanioti, sa porodicom sedam dana, potrošili smo 600 evra.

Eto, ovo može da polaska, da neko ovako pomno prati uređivačku politiku Vranjskih, i već ima spremne odgovore.

Predsednik Okružnog odbora DS Vranje, Goran Stefanović, nije gubio dragoceno političko vreme na letovanju.

-Moj predlog gradonačelniku bio bi, da umesto što se bratimi sa beloruskim gradovima, da se Vranje pobratimi sa Leptokarijom u Grčkoj. Tamo sam bio sa porodicom, potrošio oko 800 evra, ali – tamo isto drugo Vranje! Kako izađeš na plažu ili uveče u varoš, samo čuješ – „kude si be, zdravo živo, što će popiješ“?

Direktorica pozorišta, Radmila Djorđević, letovanje je provela takoreći pustolovno.

-Bila sam u Grčkoj, grad Sikija, potrošila 200 evra (?). Ne čudite se, bila sam sa izviđačima na kampovanju, podsetila se mladosti. Pod šatorima, uz logorsku vatru, sa onom divnom decom koja su me vratila u život; nema politike, nema briga, sve vedro i veselo. Od sada, samo sa njima idem!

Dejan Tričković, predsednik Skupštine Grada Vranja, bio je krajem juna na letovanju u Grčkoj, u mestu Mola Kaliva.

-Tradicionalno, porodično, godinama tamo idem, ali pre nego što sam stupio na ovu funkciju, to nikoga nije interesovalo. Koštalo me je standardno, oko 800 evra.

-Evo me u Ohridu – kaže narodni poslanik SNS Dragan Nikolić – u gradu u koji sam takoreći zaljubljen. Svake godine se Ohrid i ja neminovno susrećemo. Posebno zbog crkava i manastira, kojih u Ohridu i okolini, verovali ili ne, ima tačno 365; za svaki dan u godini po jedan hram. I svi su prelepi, a obaška što to nekako smiruje dušu.

Tako letuju javne ličnosti Vranja, a običnom puku ostaje najatraktivnija turistička ponuda grada – slapovi Kazanđola. Par kobasica na improvizovanom ognjištu, i „bojler“ piva. To košta pet-šest evra, koliki nam je guber.