PAVLOVLjEV SINDROM

Eko Taxi Vranje

 

Ivan Petrovič Pavlov (1849 – 1936.), ruski fiziolog, profesor farmakologije u Lenjingradu na Vojnomedicinskoj akademiji. Pavlov je utvrdio postojanje uslovnog refleksa, koji je kasnije dobio ime po njemu – Pavlovljev refleks. Da ne dužim, svaki usolovni refleks je naučen na bazi prethodno postojećeg refleksa ili tzv. bezuslovnog refleksa. Možda nije na mestu, ali moramo reći da je Pavlov vežbao na psima – znate ono iz škole kad nedelju dana hranite kucu držeći u rukama upaljenu lampu, onda će joj uvek poteći ljige kad vidi sijalicu.



Slično je i kod nas, homosapiensa, a primera je mnogo – šta muškarcu na um padne kad vidi sliku lepe žene, a šta ona, žena, pomisli kad na TV vidi Džordža Klunija ili Breda Pita?!

Sad, ako znamo da su i političari ljudi, kakav im se refleks javi kad na displeju mobilnog telefona ugledaju broj ove redakcije. Uslovno-odbrambeni?!

I novinari idu na more i dobro znaju koliko košta letovanje u Grčkoj! Za 10 dana, i to na ne baš atraktivnoj destinaciji, potrebno je bar 1.000 evra. Doduše, može da se prođe i sa manje para ako odavde ponesete paradjz, meso, mleko, čajnu kobasicu i konzerve, tamo deci zatvarate oči kad prolaze pored sladoleda i girosa i uopšte vam pola odmora prođe u kuhinji. Ali, kad na papir stavite gorivo (100 evra), smeštaj (300 -500 evra za deset dana), putarine, pa onda po koje pivo ili uzo (zaboga, na odmoru ste) – bez hiljadarke na put ne krećite.

Iz teksta o letovanju vranjskih političara (koji sledi u novinama), vidi se, međutim, ili da su ovi naši (osim nekoliko izuzetaka koji su izneli realan troškovnik letovanja) ili isuviše štedljivi, ili da znaju nešto što obični smrtnici ne znaju ili da, konačno, za medije vole da relativizuju istinu. E, tu dolazimo do Pavlovljevog sindroma. Tako saznajemo za njihove mađioničarske sposobnosti pomoću kojih se može na najlepšim grčkim plažama desetak dana brčkati za nekoliko stotina evra. Ma, daj, rekli bi mladi: jedan u Haniotiju prošao sa 600 evra, a neki u Lefkadi za 700 i 800. Sad, nameće se logično pitanje – da li su im odgovori ovako iskreni i kada govore o stvarima kojima se bave ovde kod kuće? Da li, kad pitate nekog većnika, bivšeg ili sadašnjeg direktora koliko je novca potrošeno iz budžeta, novinari dobiju tačan odgovor. Ko u onom vicu – odlično zvuči gajba piva i kilo ćevapa za 200 dinara, samo što nema.

 



  • Ostavi komentar