Trubači sa juga u senci Zlatiboraca

Eko Taxi Vranje

Ništa dok mi ne dunemo: trubači iz Hana, Slučaj je u policiji: Tadić, Mi tu ništa ne možemo: Biljana Nikolić

Nas odavde ima najviše i, iskreno, najbolji smo. U poslednje vreme, u Guči se forsiraju orkestri sa Zlatibora a nas stavljaju u drugi plan, iako nema pravog zvuka dok mi ne dunemo u trubu. Ove godine je u Surdulici bilo 16 orkestara, a na predtakmičenjima u Boljevcu i na Zlatiboru po tri – četiri, nedovoljno ni za kvotu na koju imaju pravo, pa vi vidite



 

Ništa dok mi ne dunemo: trubači iz HanaTrube u Guči označile su u ponedeljak početak 53. po redu Dragačevskog sabora koji će trajati sedam dana. Centralne teme i ovaj put: truba, takmičenje, žiri, titule, nagrade, lova i lov na lovu. Među takmičarima i pod šatrama naći će se u mnogo trubača i orkestara iz južne Srbije.

– Ranije je važilo pravilo „ako na goču iz orkestra imaš ispisanu bar jednu nagradu iz Guče, onda za tebe nema zime“ – priča nam Stojan  Tane Krstić, šezdesetogodišnjak iz Hana koji sa mladjim naslednicima svira u orkestru koji se sa predtakmičenja u Surdulici plasirao za Guču.

– Danas je sve drugačije, ako imaš dobrog menadžera, možeš da pogodiš dobru svirku. Ima nas puno, nema drugog posla a mi smo talentovani za muziku pa skoro svaka ciganska kuća ima po nekog trubača, a posla je sve manje. Nema narod pare – uzdiše Tane.

SVIRAMO ZA PUBLIKU

Ove godine se sa predtakmičenja za Jugoistočnu Srbiju u Surdulici, za sabor u Guči, direktno plasiralo tek pet orkestara a još pet će se pojaviti u baražnom takmičenju. Baraž za trubače je novina poslednje dve godine i ako je suditi po reakcijama muzičara, to se nikome ne dopada ali se oni prosto plaše da pričaju o tome.

Slučaj je u policiji: TadićMladi hanski trubač, kapelnik jednog od boljih orkestara koji je želeo da ostane anoniman, nam kaže da je to velika nepravda i nelogičnost koja je direktno uperena protiv trubača sa juga:

– Nas odavde ima najviše i, iskreno, najbolji smo. U poslednje vreme, u Guči se forsiraju orkestri sa Zlatibora a nas stavljaju u drugi plan, iako nema pravog zvuka dok mi ne dunemo u trubu. Ove godine je u Surdulici bilo 16 orkestara, a na predtakmičenjima u Boljevcu i na Zlatiboru po tri – četiri,  nedovoljno ni za kvotu na koju imaju pravo, pa vi vidite.

Njegov kolega, iz orkestra Azirović iz Bojnika, se nadovezuje:

– Dobiješ, na primer, Prvu trubu publike a onda ti stručni žiri ne da plasman za Guču ili te pošalje u baraž. Pa da li je to fer? Za jedan žiri si najbolji a za drugi ne valjaš. To ne ide tako a pravo da vam kažem, mi pre svega sviramo za publiku a ne za žiri.

Činjenica je da poslednjih nekoliko godina, daleko manji broj orkestara odavde ide na veliku scenu Guče. Da li je to zaista stvar kvaliteta, konkurencije ili nameštaljki o kojima redovno kolaju priče medju trubačima, niko do kraja neće znati. Oni imaju svoju priču i posle Vlasinskog leta, oni koji ne dobiju nagradu ili plasman uvek imaju „sigurnu informaciju“ ko je kome sredio kod žirija, ko je dao lovu, ko koga mrzi i zbog čega…

Mi tu ništa ne možemo: Biljana NikolićEtnomuzikolog dr Mirjana Zakić, prošlogodišnja predsednica žirija Dragačevskog sabora,  kaže da se na jugu i dalje svira najbolja truba, ali da za razliku od zapadnosrbijanskih orkestara, ovi naši odavde, vole da prave muzičke izlete u okviru aranžmana koje izvode pa u tome leži problem. Takodje, Zakićka ukazuje na nepoštovanje propozicija u smislu da umesto izvorne pesme i jednog čočeka ili kola, orkestri obrade novokomponovanu pesmu i sami sebe diskvalifikuju.

– Oni je mogu odsvirati najbolje i najtačnije, ali je pravilo jasno, samo izvorne pesme se mogu svirati. Nekad i u izvorne pesme ubace latino ritam pa onda nešto bespotrebno uvijaju i muče se. Mi ocenjujemo tačnost, izvornost i kvalitet zvuka, ništa drugo.

Dešavalo se da neki i odbiju da prime nagradu za, recimo, najizvornije muziciranje ili najboljeg basistu ili tenoristu u orkestru, ako njihov orkestar nije dobio plasman. I uvek se neko ljuti a nekoga sa bine odnesu na ramenima kao pobednika.

Prošle godine se stvar ozbiljno zakomplikovala, ili je bar tako izgledalo. Posle 52. Dragačevskog sabora, neki od takmičara sa juga su se drznuli da javno progovore o nepravdama, nameštanjima, protekciji, lošem tretmanu u Guči i sličnim stvarima. Svi orkestri iz jugoistočne Srbije su potpisali protest sa zahtevima da se uslovi i tretman u Guči, počev od smeštaja, hrane i ponašanja domaćina, poprave, preteći da će ga u suprotnom bojkotovati. Njihove zahteve su javno podržali Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica i predsednik organizacionog odbora Vlasinskog leta, ali i Boban Marković, naš najpoznatiji trubač. Podršku su dobili i od nekolicine nezadovoljnih orkestra sa Zlatibora.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar