LOŠE VREME ZA ROKERE

Eko Taxi Vranje

Vranjski bend Mud factory Osvojio je prvu nagradu žirija na Gitarijadi u Zaječaru, ali je ova vest, u gradu turbo i svakog drugog folka, prošla gotovo nezapaženo!

Rokeri su ovde i dalje besprizornici, tamo neki tresoglavci i drogiraši što truju našu zlatnu omladinu odraslu na modelu raznih seka, ceca, jeca i ostalih bubamara. Pogledajte samo glavnu vranjsku štraftu uveče: većina devojaka liče jedna na drugu i teško ih je razlikovati u onom mraku. Iste haljinice, naravno kratke, frizure, šminka, isti, što bi se reklo, stajling. Momci isto – tesne majce. Strukirane košulje do pucanja i isti takvi sakoi. Mutacija grand kulture, bez ličnog identiteta i stava, generacije stasale na pogrešnim idealima. Stručnjaci kažu da je početkom devedesetih vlast svesno lansirala turbo folk kako bi dodatno zaglupila narod i da ne pomisli da pita zašto nema hleba i zašto ide u rat. Danas, dve decenije kasnije, u Vranju kao da važi isti princip. Rok, po definiciji revolucionaran pokret, ovde je društveno nepoželjan. Momci koji su pobedili na čuvenoj rok smotri, bez pomoći i podrške gradskih institucija, jedini su „krivci“ za svoj uspeh. Dovijali su se kako znaju za kintu, ozvučenje, putovanje…



Maštoviti novinari Vranje nazivaju „gradom meraka, sevdaha i derta“, pa još „podno Pržara“! Tako kad stranci dođu ovde očekuju da ih kod motela čekaju trubači, na ulicama neke nove Sofke i Koštane a u kafanama pripiti boemi što žaluju za mlados’.

U Vranju, međutim, skoro da ne postoji mesto gde može da se čuje kvalitetna muzika. Iz lokala piče Aca Lukas i oni novi, svi isti ko iz fabrike, nataše bekvalac i slični. Kada bi u nekom lokalu zasvirali rokeri bio bi to incident. U drugim gradovima, naravno, nije tako.

U Leskovcu, na primer, postoji veoma jaka klupska cena koju godinama unazad podržava lokalna vlast. U Nišu je isti slučaj, da ne pričamo o gradovima u susednim zemljama, Kumanovu na primer.

Ovde fanovi roka čak ni na takozvanim letnjim kulturnim manifestacijama ne mogu da čuju dobru svirku. Umesto toga Hari mata Hari, kojima je pre neku godinu plaćen avionski prevoz, pa nekakvi Amadeus, Betoven li bendovi, te Zana nešto ranije, skoro Frajle i Garavi sokak. Ovim ne želimo da umanjimo umetničke domete navedenih muzičara, ni da omalovažimo one koji vole da ih slušaju, ali je činjanica da u Vranju nema mesta za rokere. Ali zato ima na hanskom Riloudu. Ajde samo razmislite kako se ovde gleda na devojke i mladiće „malo čudnijeg izgleda“! A da li su čudni oni ili ovi što u folkotekama, koje se zovu diskoteke, slušaju „pežo“ klavijaturiste koji u originalu skidaju nove stvari?



  • Ostavi komentar