Pravda za naše dečake

Eko Taxi Vranje

Igramo, bez obzira na probleme, Radmilo Dodić

Igramo, bez obzira na problemeMiodrag Nikolić Robi je od 1983. godine u vranjskom rukometu kao igrač i trener. Po ocenama mnogih stručnjaka jedan je od najboljih trenera u Srbiji u radu sa mlađim kategorijama. Radeći u OŠ „Branko Radičević“ stvorio je prepoznatljivu rukometnu školu iz koje godinama izlaze najveći talenti. Trenutno je trener u Gradskom rukometnom klubu Mladost i koordinator u radu sa svim mlađim selekcijama u kojima trenira i igra oko 120 dečaka, uzrasta od 10 do 17 godina.



– Nepresušan smo izvor talenata, iako se trenutno sami finansiramo, uz pomoć roditelja dečaka i agilne uprave. Ne dobijamo ni dinara od Sportkog saveza sa obrazloženjem da postojimo tek godinu i po, a zakonski rok za finansiranje je  minimum dve godine.  Prihvatamo uslove koji su nametnuti, ali po kom pravilu se onda RK Vranje 1957. finansira kad postoji zvanično dva meseca kraće od nas. Gde je tu pravda, pre svega prema deci – kaže za “Vranjske”, Nikolić.

REPREZENTATIVCI
Radmilo DodićMladi rukometaši Mladosti, njih 11, učestvovali su na međunarodnom Kampu “Rastimo” u Svilajncu u organizaciji poznate firme “Karneks” iz Vrbasa.
– Od njih 11, četvorica su su ušli u selekcije Kampa po svojim godištima. Radi se o Vladanu Arizanoviću (2000. godište), potom Luki Trajkoviću, Lazaru Stojanoviću i  Radmilu Dodiću (1999. godište). To puno znači za njih i naš klub jer krajem avgusta odlaze na međunarodnom turniru koji će se održati u Prešovu u Slovačkoj – navodi Nikolić.

Imali ste u protekloj sezoni velike uspehe sa mlađim kategorijama?

– Osvojili smo prvo mesto u ligi mini rukometa, na turnirskim takmičenjima, u regionu istočne Srbije, za godište 2001. Potom, drugo mesto u regionu, u odgovarajućoj ligi, sa dečacima rođenim 1998. godine. Najzad, sa dečacima rođenim 2000. godine smo osvojili prvo mesto u RIS, ali zbog nedostatka novca nismo otišli na državno prvenstvo Srbije. Bio je to pravi šok za decu i roditelje. Pitajte nas, kako smo objasnili toj deci zašto ne idemo? Trebalo je videti razočarenje i suze u njihovim očima.

Ove sezone obezbedili ste opstanak u Drugoj ligi.

– To je bilo vatreno krštenje za dečake rođene 1996. i 1997. godine. Premlada je to ekipa, trebalo ju je sačuvati, fizički i mentalno. Rukomet nije golf, već muški sport gde se često prelaze granice dozvoljenog. Smatram da smo svojim autoritetom sačuvali dečake od povreda, a pritom im omogućili da  napreduju.

Morali smo da povremeno angažujemo iskusne rukometaše koji su nam itekako pomogli da izborimo opstanak. Radi se o Džonovu, Stankoviću, Itiću, Jovanoviću i Boškoviću.

Imate problema sa finansiranjem, da li ćete igrati Drugu ligu?

– Bez obzira na probleme, pokušaćemo da odigramo prvenstvo bez većih trzavica. Nadamo se da ćemo od RK Vranje dobiti poziv da sednemo za sto i pokušamo da ustanovimo trajnu saradnju u korist vranjskog rukometa. Nećemo odustati ni od kog takmičenja, jedino ako moramo kao sa decom koja nisu otišla na  državano prvenstvo. Znamo koliko vole rukomet, nemamo nameru da prekidamo rukometnu školu sigurno najjaču na jugu Srbije.

Zakazali ste prozivku u četvrtak, 1. avgusta?

– Da, to je formalnost, jer mi nismo prekidali sa treninzima tokom leta. Svaka generacija je trenirala po programu RSS, sat vremena dnevno. Pauze nije bilo nijednog dana.



  • Ostavi komentar