-Tu u grad, u jedan otmen restoran, slavi mladi bračni par prvi rođendan na dete. Mnogaja ljeta! Zbrali se gosti na slavlje, k’o care Lazo da ih je zbrao na predkosovsku večeru, izgladneli k’o u gori vuci. A bogami, i ožedneli. A najviše, izgleda, ožedneo muž, pa kako i neće? On prizetko, crn gavran, pa na detetovo roždestvo poveo samo staroga tatka i majku, teo je da zove i teču, matoroga udovca, ali žena se pobuni; što be, za teču, onoga sapl’ka, što nam je za svadbu dao samo pedeset evra, i prepisao nam dva šinika lojze, mi sad da plaćamo deset evra, od koji on će izede i popije uvr’ glavu tri?! Ne biva! Ili teča, ili ja, pa ti biraj! I tako teča beše prognan istočno od raja, će si pripravi doma poparu od bajat leba, i kanače bunarska vodica, jedna duša-jedna guša. U ovu državu, kalakurnicu, može i pobeter.
-Ali zato, od ženinu stranu, rodbina od sedmo koleno unazad, do deveričnoga. Konj do konja, junak do junaka, pa kad udariše na pijenje, kao da je pred streljanje; sitku nemaju. Deetee, daj hektolitar vino, dva hektolitra pivo (to za početak, a za posle će vidimo) i za oni tamo u ćoš, prikiki, kesu s lekovi i tri-četiri katetra, hahahaaa! Živeli, zećo!
-Na muža mu proradi muški i porodični ponos. Detee, daj mi na mene bokal prepek, ljutu, žešku rakiju, pa će vidimo mi od kakvo se drvo ložice praviv!
-I tu počne nadmetanje, ali mnozina si je mnozina. Zet se junački držao do treće kilo prepek, ali idi ti, ako si muž, pa se natpijuj s dvatries derepa, pomladi od tebe po deset godine, a poteški po dvaes kila. Oni lokaju, zet loka, žena ga rita po cvolike, tatko i majka ga mole da napusti položaj i časno se preda, ali on se zainatio, pa još i nazdravlja, podeva onu ženinu mu hajdučku družinu – „živelii, seljacii, pa nazdravite mi, majke vi ga seljačke nabutam, zaslužio sam, đubre vi izneso iz kuću“!
-Prešli bi oni i preko to, i preko raspravu od Zvezdu i Partizana, ali kad se teren prenese na politiku, e, to častan Srbin ne mož’ da otrpi, i da ne obeli obraz, da unakazi političkog oponenta, da ni rođena majka ne mo’ž ga pozna.
-Čekaj be zete, ti za koga si? Za onoga li pedera i narkomana liberala, za onoga li žutu rasu Beograđanina?
-A vi be seljaci, za koga ste? Za onoga li potpredsednika s usta kao kokošinje dupe, za onoga li debeljana što kad se nadrvi peva „Miljacka“? Detee, daj još jedan bokal ljutu!
-Konobar pa bio neki Bosnac, izbeglica, pa priča posle – to mu bješe treći pokal; pa ljudi, jebo mater svoju, ono nije čovjek, ono je stroj!
-I tako ti se rođendan na odrevka pretvori u jednu političku tribinu, pa onda u skupštinsku raspravu. Većina počne da nadvija na opoziciju, digne se ženina rodbina, pa počne da leši zeta, da mu namešta rebra. On se, junak, brani, duva u nji’ kao Superhik, istrova prvu liniju, ali ono je ličilo na Vaterlo; ide druga linija, pa treća, izmezdriše mu tatka i majku, pa pređoše na njega. Udri s flaše, piksle, a deveričan grabnao sintisajzer od muzičara, pa tepa zeta s muzički instrument, mora da se da neki štimung, rođendan li je, ne li je?!
-Vide žena de ovo vodi, znaš kako se kaže – žena bilo kolko pamet da nema, ima taman onolko kolko mu na muža fali – vidi snaška kosobojište, pa počne spasavanje redova Rajana u srpsku verziju: spasavaj darovi! U onaj pičvajz, leti srča okolo, pucaju oni baloni kao nato pakt, ona se izuje, pa zbira pokloni i trči dole u auto, trpa oni jorgančiki, zeke, mede, i ostalu menažeriju u đepek, kad, u jedan ma’, istrča neki brat joj se pada.
-Seko, brgo! Ovi naši, zeturinku, muža ti, sve ga utepaše! Oljupiše ga kao krivu krastavicu! Trči, spasavaj ga!
-Bato! Molim ti se, kači se ti gore, zabravila sam biciklu za dete kum što je doneo, pa mi donesi ovde. Muža mi što ga utepaše, gajle nemam, nego nemoj ja da se kačujem, da ga muža mi dotepam!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.