Ne mogu bez Vranja

Dva su cilja koja bih voleo da se ostvare u narednom periodu – da se sa talentovanim dečacima koji igraju za OK Vranje vratimo u Drugu ligu “Istok”, a potom da se posvetim trenerskom pozivu

Viktor Petrov (37), najbolji je odbojkaš Vranja svih vremena, koji je karijeru počeo u OK Vranje, daleke 1993. godine, godinu dana po formiranju kluba, sa 17 godina, najbolji sportista grada 2000. godine, vratio se iz Partizana iz Lipljana, sa kojim je protekle sezone u Drugoj ligi “Zapad” osvojio drugo mesto. U matičnom klubu namerava da završi igračku karijeru i nastavi da se bavi trenerskim pozivom.

– Dva su cilja koja bih voleo da se ostvare u narednom period – da se sa talentovanim dečacima koji igraju za OK Vranje vratimo u Drugu ligu “Istok”, a potom da se posvetim trenerskom pozivu – kaže za “Vranjske” Petrov.

Početkom 90. godina prošlog veka dvoumili ste se između košarke i odbojke?

– Igrao sam košarku, a kad se formirao odbojkaški tim, 1992. godine, na nagovor profesora Branka Zaova, trenera, godinu dana kasnije pristupio sam OK Vranje. Za dva meseca izborio sam mesto u ekipi, na poziciji srednjeg blokera.

Stigli ste do Druge lige?

– Entuzijazam je bio veliki, brzo smo promenili početni rang. Tri sezone sam proveo u OK Vranje, a onda prešao u OK Niš, ekipu koja se takmičila u Prvoj “B” ligi. Primetili su me na jednom juniorskom takmičenju i usledio je poziv koji se ne odbija.

MILjKOVIĆ JE ČUDO
U Nišu ste igrali sa čuvenim Ivanom Miljkovićem, koji je kasnije prešao u Partizan.
– Sve je bilo plod slučajnosti, sa nama je trenirao odbojkaš Partizana Gavrilović koji je bio u Nišu, na odsluženju vojnog roka. Procenio je da Miljković, tada mlad i neiskusan, ima “štofa” za veće domete i predložio da ga vodi u Partizan. Na kraju sezone je otišao potpuno anoniman.
Brzo je uspeo u Partizanu?
– Pre svega, radi se o izuzetno inteligentnom momku koji je brzo učio i napredovao. Prelomni trenutak u karijeri je bio kada je nastupao za juniorsku reprezentaciju Srbije  na mestu dizača. Na jednoj utakmici povredio se korektor i trener Vesko Vuković silom prilika ga je postavio na to mesto. Od tada postaje korektor u Partizanu i reprezentaciji, a danas svetski priznat na tom mestu gde je pružio vrhunske parije, za istoriju svetske odbojke.

U Nišu ste sa uspehom igrali do 1999. godine i početka rata?

– Igrao sam srednjeg blokera i primača,  sa mnom je igrao igrao Ivan Miljković, danas jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih odbojkaša. U dva navrata smo bili cimeri na pripremama. Interesantno, igrao je na poziciji dizača.

Nakon završetka rata, 1999. godine vratili ste se u Vranje?

– Na poziv trenera Slavoljuba Stojanovića vratio sam se u Vranje jer je namera bila da se stvori jaka ekipa i da se plasiramo u Prvu “B” ligu. Bili smo ubedljivo prvi, ali u kvalifikacijama nismo prošli zbog jednog izgubljenog seta. Imali smo dobru ekipu, ali neiskusnu i nespremnu za izazove.

Dobro ste igrali u Kupu Jugoslavije?

– Bili smo hit te 2000. – 2001. godine kada smo u Kupu savladali prvoligaške ekipe “Kruševac puta” i Spartaka iz Ljiga, pred prepunim tribinama u Vranju. Izgubili smo tek od superligaša Smedereva.

Tvoja karijera nastavila se u Smederevu?

– Pozvali su me nakon igranja u Kupu protiv njih. Pratili su me i potisao sam pod povoljnim uslovima jer je veliki izazov igrati u Super ligi. U Smederevu sam bio od 2001. do 2004. godine i igrao na poziciji primača. 

Ponovo ste se vratili u OK Vranje?

– Narvno, a gde bih?! Ipak, tada ambicije kluba nisu bile na visokom nivou, pa sam na poziv mog prijatelja i bivšeg odbojkaša Vranja Rašića otišao u ekipu Partizana iz Lipljana koja je igrala u hali u Zubinom Potoku. Igrali smo Drugu ligu “Zapad” osvojili 1. mesto, 2007. godine, ali nismo prošli kvalifikcaije za ulazak u “Prvu “B” ligu. Ponovila se ranija priča sa OK Vranje.

Nakon toga vraćate se u drugi vranjski tim, OK Mladost?

– Imali su ambicije za Prvu “B” ligu i hteo sam da pokušam da se po treći put domognem jednog zahtevnog takmičenja. Uspeli smo, plasirali se, ali igrali smo samo jednu sezonu, nismo imali dovoljan kvalitet za Prvu ligu.

Nakon tri sezone igranja za Mladost pomišljali ste na rastanak sa aktivnim igranjem odbojke?

– Tako bi možda bilo, ali usledio je opet poziv Rašića i protekle sezone igrao sam ponovo za Partizan iz Lipljana. Osvojili smo drugo mesto u Drugoj ligi “Zapad”, ali sam rešio da se vratim u Vranje.

Sa 37 godina osećate se vitalno, mogli biste još koju sezonu da igrate?

– Mislim da je još jedna sasvim dovoljna, naveo sam razloge zašto. Moj klub je OK Vranje i tu ću okačiti dres o klin.