Ko je gazda juga Srbije

,

Stvar je eskalirala kada je Antić, kao slučajno, „Karanfil devojče“ organizovao istog dana kad je u Surdulici bilo „Vlasinsko leto“. Tončev se nije mnogo nasekirao što je dole bilo više ljudi nego gore, jer mu je bio Dačić. Priča se da je zato Antić Dačiću poslao SMS, u kome ga poziva u Banju, ali i obaveštava da put od Beograda do Banje vodi preko Hana, a ne preko Surdulice

Najveći neprijatelj SPS-a je SPS, pravilo je koje u ovoj stranci važi od njenog osnivanja 1990. Na godišnjicu stranke 16. jula to se lepo videlo -na bazenu su bili svi: stari, mladi, novi, stari, gornji, donji, svi. Svi osim člana Predsedništva SPS-a sa juga Srbije, Novice Tončeva, predsednika opštine Surdulica. Novi sukob tinja ispod žita, borba za prevlast među glavnim igračima „crvenih“ na tradicionalno crvenom jugu bije se svom žestinom. Izostanak Tončeva sa parade socijalista može značiti samo jedno – glavni protivigrači su gradonačelnik Vranja Zoran Antić sa jedne, i Novica Tončev sa druge strane. Antagonizam između ova dva lidera vidljiv je i golim okom, a nije ni nov. Posle svega, u priču su uvučeni odbori socijalista u dva grada, a i šire, pa novinari, poslovni svet, ali i kriminogena sredina, dakle svi redom.

– Stvar je eskalirala kada je Antić, kao slučajno, „Karanfil devojče“ organizovao istog dana kad je u Surdulici bilo „Vlasinsko leto“. Tončev se nije mnogo nasekirao što je dole bilo više ljudi nego gore, jer mu je bio Dačić. Priča se da je zato Antić Dačiću poslao SMS, u kome ga poziva u Banju, ali i obaveštava da put od Beograda do Banje vodi preko Hana, a ne preko Surdulice – otkriva trenutno stanje među socijalistima izvor „Vranjskih“ iz te stranke.

BARSELONA I REAL

Koliko je stvar otišla daleko pokazuje i sumnja koja je pala na Tončeva kao osumnjičenog za tekst o „aferi konjak“. Naravno, o tome niko javno neće da govori, čak ni u naznakama, ali da problema ima, to se više ne može sakriti.

Kada je Tončev svojevremeno izabran za člana Predsedništva SPS-a odavde, svi su to videli kao njegovu direktnu pobedu nad Zoranom Antićem, i ni nad kim drugim. Sadašnji gradonačelnik Vranja pomalo je provučen kroz blato, ali je stvar stojički izdržao, pravdajući se da je on član Izvršnog odbora, najvažnijeg stranačkog organa. Svejedno, Novica je poveo sa velikih 1:0.

Onda je u ofanzivu krenuo Antić, koji je preskočio Tončeva u nekoliko sledećih navrata, kao što su izbor za predsednika SKGO (Antić završio kao zamenik, Tončev ispao iz igre), pa onda izbor u Savet za decentraizaciju (Antić ušao, Tončev ispao), pa mesto na čelu Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, gde je Antić predsednik, a Tončeva uopšte nema… Kao šala, mada sada pomalo i zbilja, zvuči priča da se Tončev radovao kao malo dete u Vranju ne što je njegov Radnik ušao u Prvu ligu, nego što je Antićev Dinamo ispao u zonu.

– Brate, ko Murinjo, raduje se na Barseloninom terenu sto puta više nego na Realovom. Tako i Novica, polude u Vranje, čisto da ga vide Vranjanci. Priča se da je u poslednjih sedam kola premirao ne svoje, nego Dinamove protivnike, toliko uživa u Antićevom padu – kaže izvor, onaj s početka.   

Ipak, glavna borba Antića i Tončeva, koja se prenela i na sve njihove saradnike, vodila se oko mesta poslanika u Skupštini Srbije, u junu 2012. Na sastanku u Vladičinom Hanu vodio se pravi rat, jer Tončev nikako nije hteo da odstupi od tog mesta. Ono, i logično je – ako Vranje drži okrug, pa sve okolne odbore, pa poslaničko mesto, pa Izvršni i Glavni odbor, šta ostalima ostaje? Sa sve tim činjenicama, ali i pritiskom iz Beograda, Vranjanci su odoleli i u Skupštiinu je otišao Mire, a ne Novica. Priča se, pre svega zato što Tončev još nije bio tako dobar sa Dačićem kako je to danas, a u permanentom je sukobu sa prvim operaticem SPS-a Brankom Ružićem.

Uzvraćajući udarac šest meseci kasnije, Tončev je dobio mesto u Predsedništvu, ali se to pokazalo kao malo više od ništa. Njegova moć i uticaj u tom telu limitirani su po raznim osnovama.

Zoran Antić samo ponavlja da napadi na njega nisu usmaljeni, nego idu prema gradskoj političkoj eliti, i to iz jasniih razloga – oni nekima ne dozvoljavaju da se dalje bogate na Vranju. A svi su, kaže Antić, svesni kako stvari stoje.

– Vranju, posebno ovdašnjoj industriji, malo treba da se podigne. Kad se skinu birokratske barijere, za dve do tri godine mi ćemo se dići. Naša industrija je sekundarna, lako se pokreće i menja, i imamo šansu. To svi vide i Vranje je zato mnogima zanmljivo – kaže Antić, ocenjujući da to „za okruženje može biti veiki probem“.
Naravno, ovde ima i malo nacionalne romantike, jer je Vranje „hteo to neko da prizna ili ne, najjužniji srpski grad trenutno“.

– To bode oči nekima koji imaju nerealne ambicije. Moram da primetim rad dve do tri obaveštajne službe iz  okruženja, koje žele da destruktivušu ovdašnju političku elitu i njenu moć. Napadi na prve ljude Vranja je pokušaj omalovažavanja i bacanja na kolena jednog grada koji je sada prvi bedem odbrane Srbije – tvrdi Antić.

SVE ZNAM

Dobro, to i ne mora da bude sporno, ali ko su ljudi koji žele takvo urušavanje Vranja preko paljbe na čelnike grada? O tome Antić priča isključivo zavijeno, ezopovskim jezikom, mada tvrdi da ima „listinge razgovora, planova i dogovora“, da jednostavno „sve zna“, ali da još nije vreme da njegovi neprijatelji „pevaju Marseljezu na francuskom“.  

– Reč je o pokušaju da se politički volšebno odlučivanje prenese na neki drugi stepenik. Nebitno je da li je Zoran, Dragan, Dejan, na čelu grada, bilo ko, ideja je da se Vranju komanduje, da se Vranje drži u šaci. Ali, ja nisam rastao na dudu, i nisam štancovao diplomu tamo negde, i ni na koji način ni jedan centar moći ne može da me kupi, uceni ili uplaši, pa ni kvareći mi ugled – smatra Antić, navodeći kao svoj dnevni cilj, ali i političku viiziju, „homogenizaciju u cilju uspona grada po svaku cenu“.

Ili, srpskim rečima, „sve znam, zato me i tuku“.

No pored ovakvog ubeđenja, kako stoje činjenice? Ko je sada jači, Antić ili Tončev, ili, ko je bliži Beogradu, finansijska ili politička moć?

– Pa, neko treba da se zamisli nad činjenicom da je Dačić ovde dobio izbore tri puta, kao retko gde u Srbiji. I drugo, da se ne zaboravi, iza mene stoje neke ozbiljne insitucije – kaže Antić.

– Pa, Surdulica je treći najcrveniji grad na svetu, posle Pjong Janga i Havane – priča se da je Novica Tonečv rekao na tu temu.

Sa svoje strane Tončev, koji je trenutno na moru, prilično kulira čitavu situaciju, i kaže da u odnosima među socijalistima u Pčinjskom okrugu nema ništa što bi zahtevalo posebnu pažnju. No, recimo, priča se da mu je sledeći cilj da u Vranju postavi svog čoveka prvo na čelo BIA-e, a potom i policije.

– Niti nekoga postavljam, niti nekoga ne postavljam. Odnose sa vranjskim socijalistima smatram korektnim. Oni se meni ne mešaju u posao, ni pa ja njima. Svako radi svoje, najbolje što zna – kaže Tončev.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)