Hoću da živim, vratiću se

,

Čekali smo da nas pozovu na kliniku AKH. Svaki dan je donosio neizvesnost. Anđelino srce je sve slabije kucalo. A.onda su nas pozvali, tog 2. januara. Već narednog dana, 3. januara izvršena je tranplatacija jer se sve poklopio, da se nađe donirano srce koje odgovara Anđeli. Nakon nedelju dana smo je prvi put posetili i zaplakali od sreće

Anđela Aleksić, trinaestogodišnja devojčica iz sela Borovac kod Bujanovca, vratila se iz AKH klinike u Beču gde joj je uspešno izvršena transplatacija srca. Devojčica ne krije radost što je ponovo u rodnom selu, sa sestrom  Jovanom (12), bratom Mihajlom (7), bakom Ratkom (58), kao i roditeljima, majkom Marinom (31) i ocem Slavoljubom (36), bratom od tetke Milošem (12) i rođacima koji dolaze da je vide nakon šest meseci odsustva.

Sreći u kući Aleksića nema kraja, njihova miljenica je živa i zdrava, vesela i čila, puna energije što pokazuje igrajući badminton u dvorištu sa sestrom Jovanom.

– Imali smo sreću, Bog i dobri ljudi su tako hteli, da naše zlato nastavi da živi. Kad smo se čuli pred polazak za Beč, 2. januara ove godine, rekla mi je: “Babo, ne plači, vratiću se, Volim vas sve i hoću da živim”, govori kroz suze radosnice baka Ratka.

DOKTOR KOŠUTIĆ

Anđela ne skriva radost, sve je zanima, dvorište, voćnjaci, škola, društvo… Njen put od beznađa i minimalnih šansi da dođe do novog srca i nastavi da živi, pa do ozdravljenja i igre u dvorištu bio je trnovit, pun neizvesnosti za nju i roditelje koji noćima nisu spavali od brige.

– Srećna sam, osećam se nikad bolje. Hvala svima koji su učinili da nastavim da živim. Otišla sam sa 27 kilograma težine, a sada imam 48, porasla sam za šest meseci 11 centimetra, crce mi je radilo 18 odsto, a sada punom parom. Sve vas volim, najviše na svetu – kaže Anđela.

Njen put do izlečanja je prava filmska priča, sa zapletom i rasletom, nalik na trilere.

– Još 2009. godine  – priča majka Marina – pokazalo se na snimku da nešto nije u redu sa Anđelinim srcem. Odveli smo je u Beograd na Instutut za majku i dete. Tamo nas je primio doktor kardiolog Jovan Košutić. Rekao je da postoji neka rupica na srcu, da ne treba operacija i da će to da se sanira lekovima. Anđelu smo lečili tim lekovima, ali njoj je bilo sve gore, pa smo je juna  2012. godine ponovo odveli kod doktora Košutića. Rekao je da nam je potrebno 4.500 evra da bi nam obezbedio matične ćelije i lekove, kako bi se saniralo oštećenje na srcu. Kad smo rekli da ćemo doneti, jer smo morali da se snalazimo kao znamo i umemo od rođaka i prijatelja, nakon nekog vremena vratio se i saopštio nam da rezulati nisu dobri i da je jedino rešenje transplatacija srca.

“To se radi u Londonu, košta 150.00 evra i plus 15.000 za moje troškove. To vi ne možete da obezbedite. Nego, imate li još dece”? – pitao nas je.

 “Iamo još dvoje”, odgovorili smo naivno.

 “Onda idite kući, mala  će da živi još dve do tri godine, toliko, morate da se pomirite sa tim”.

Marina se tada onevestila

– Povratili su me nekako. Plače mi se, srce se kida, a izbegavam pred detetom. Vidi ono, oseća, pripilo se uz nas kao pilčić i uzdiše. Mislim se, e moj dokore, video si sirotinju iz planinskog Borovca, pa hajde kući i gledajte kako vam dete umire”, priča uzbuđeno Marina.

VELIKA POMOĆ SIMPA
Ljubinka Buba Milovanović, učinila je bezbroj dobrih, humanih dela, ali joj je akcioja koju je pokrenula za malu Anđelu najdraža.
– Igrom slučaja vraćali smo se porodično iz Makedonije preko graničnog prelaza Prohor Pčinjski. Carinarnik nas je prepoznao i ispričao nam o Anđeli. Odmah sam rekla sebi: “Moraš da pokušaš sve da pomogneš detetu”. Angažovala sam medije, dopisništvo RTS i još neke vezane za dijasporu i obajvila tužnu priču o sudbini male Anđeele iz Borovca kod Bujanovca čiji roditelji nigde ne rade i žive od sitne poljoprivrede, sa troje dece. Mnogi su mi govorili da je to uzaludna misija, velika je suma, da treba država Srbija da se uključi i plati, ali se onda spas pojavio u liku i delu Dragana Tomića, predsednika HK Simpo – priča uzbuđeno Ljubinka.
Tomić je, letujući u Grčkoj, na satelitskom programu RTS video i čuo priču o maloj Anđeli. To ga je potreslo i po povratku u Vranje pozvao je da se upozna sa Bubom i vidi šta mogu da urade.
– Pokrenuli smo veliku akciju, najveći donatori su “Simpo”, njihovi poslovni partneri, Dragan Tomić i njegov sin Goran, potom Osnovno i Okružno tužilaštvo u Vranju sa oko 30.000 evra, potom brojni anonimni donatori od 50 evra do 4.000 evra, iz zemlje i inostranstva. Uključila se naša dijaspora koja je veliku pomoć dala prilikom boravka u Beču. Naravano, nikako ne smemo zaboraviti vladiku Irineja Bulovića sa čijim smo blagoslovom otišli u Beč, 2, janaura 2013. – kaže Ljubinka.

Otišli su kod rođaka, saopštili mu kakva je situacija sa malom Anđelom, a onda se vratili za Borovac razmišljući o ogromnom, novcu koji je potreban za operaciju.

– Znali smo da je to velika suma, da je procedura zahtevna i  neizvesna, ali nešto nam nije davalo mira, valjda roditeljski instikt da se boriš za svoje dete do poslednjeg trenutka. Sreća u životu, Bog na nebu i dobri ljudi učinili su svoje – spasli nam dete. Moj rođak je javio prijatelju, carinarniku iz Bujanovca, i ispiričao mu naše muke. Tada stupa na scenu naša Buba Milovanović iz “Životne pomoći”.

Pre odlaska u Beč bili su na klinici u Tiršovoj, nisu hteli na Institut za majku i dete zbog doktora Košutića.

– Čekali smo da nas pozovu na kliniku AKH. Svaki dan je donosio neizvesnost. Anđelino srce je sve slabije kucalo. A.onda su nas pozvali, tog 2. januara. Već narednog dana, 3. januara izvršena je tranplatacija jer se sve poklopio, da se nađe donirano srce koje odgovara Anđeli. Nakon nedelju dana smo je prvi put posetili i zaplakali od sreće – ističe Marina.

Majka je zahvala do neba i vladiki Irineju, koji je u centru Beča, za nju i supruga, obezbedio smetšaj u kući crkvene opštine, i hranu.

– Tu smo boravili šest meseci, a nikad nećemo zaboravioti divne ljude koji su nam se našli u svakoj prilici, poput Radoslava  Mitrovića, predsednika crkvene opštine Beč, potom sveštenike: Slavišu, Petra, Dragu, Krstu, Dragana i druge. Gospodin Radoslav je omogućio Slavoljubu da radi u njegovoj firmi kako bismo kupili polovna kola jer će nam biti potrebna za Anđelu. Moraćemo na kontrole u Beč – kaže Marina.

TORTA ZA RODjENDAN

Anđela je u Beču imala posebnu pažnju doktotra i medicinskog osoblja, ali i naših ljudi iz crkvene opštine. U martu su joj doneli tortu za rođendan.

-Bila sam presećna, torta, svećice i pesmica, velika je to radost bila za mene. Mnogo sam lepih trenutaka doživela od ljudi tamo, a posebno sam dirnuta kad se preko megafona javio neki čika na srpskom, rekao da su oni donirali srce za mene i poželeo mi dug i srećan život – priča Anđela.

Po izlasku iz bolnice, ljudi iz naše dijaspore sakupili su 1.500 evra i dali porodici da im se nađe u početku, jer nemaju prihode, a Anđelin dalji napredak i očuvanje zdravlja zavisiće od uslova života i režima ishrane. Buba Milovanović joj je dala 500 evra koja je dobila kao nagradu od Grada Vranja za životno delo.

U domu male Anđele veselje i radost ne prestaju. Marina je spremila za goste tortu. Devojčicu smo poserili sa Ljubinkom i Dejanom Tričkovičćem, predsednikom SG Vranje. Svi su svesni da ovoj porodici i maloj Anđeli tek treba  pomoć. Novac za specijalnu hranu, posao za oca. Ovom prilikom pozivamo sve ljude dobre volje da pomognu malom anđelu na bilo koji način kako bi njeno novo srce nastavilo veselo da kuca.