Varjača i čaša za ravnotežu

Najbitinije od svega je potpuno se posvetiti kuvanju i dovesti sebe u stanje potpune nirvane u kojoj postojite samo vi i vaša kužina. Znači, ženu i decu na vreme pošaljite na bezbednu udaljenost od vašeg svetilišta. I, da ne zaboravimo, okrepljenje mora uvek biti u frižideru, na dohvat ruke. Uostalom, točenjem pića započinje ovaj sveti ritual

Kao što samo ime mućkalice govori, treba pravilno rukovati raznim začinima, povrćem i, naravno, mesom. Prava mućkalica sprema se nekoliko sati i treba joj se posvetiti čitavim bićem. Ovde u obzir ne dolaze amaterske tvorevine na koje se love naivni turisti, uvereni da je svaka mućkalica, naročito ona pojedena u nekoj leskovačkoj kafani, prava i autentična. No, laicima je dovoljno da to što kusaju bude ljuto i masno, pa da se, ne obraćajući pažnju na finese i detalje, okolo hvale kako ništa slađe u životu pojeli nisu.

Kič i šund postoje, dakako, i u gastronomiji, a neuki im se, po definiciji, egzaltirano dive. Nedopustivo je, na primer, da se luk i paprike osećaju pod zubima ili da bilo koji ukus dominira jelom. Kompleksnost i čar mućalice upravo se kriju u stvaranju balansa među tolikim namirnicama, tako da njihova simbioza treba da stvori specifičan i neponovljiv ukus koji neće opteretiti ni jedno čulo. Na posletku, i u životu je najvažnije biti uravnotežen.

Muckalica je tipično kafansko jelo, jer podrazumeva makar pet-šest vrsta mesa, koje se najpre neizostavno mora dopola ispeći na žaru: obavezno svinjsko, mleveno, piletina, jagnjetina i teletina, dok će joj onaj delikatni šmek dati iznutrice, kobasice i slanina. Ali, malo je privilegovanih koji žive po kafanama, tako da se morate osloniti na sopstvene resurse.

Druga alternativa je iskoristiti meso ostalo posle roštiljanja u prirodi. Medutim, najbitinije od svega je potpuno se posvetiti kuvanju i dovesti sebe u stanje potpune nirvane u kojoj postojite samo vi i vaša kužina. Znači, ženu i decu na vreme pošaljite na bezbednu udaljenost od vašeg svetilišta. I, da ne zaboravimo, okrepljenje mora uvek biti u frižideru, na dohvat ruke. Uostalom, točenjem pića, po mogućstvu „loze“, započinje ovaj sveti ritual.

Prvo na astal treba metnuti sve što vam je potrebno, da ne biste kasnije tumarali po kuhinji masnih ruku. Dakle, najpre ogulite dve glavice luka, dva paradajza i nekoliko umereno ljutih papricica. Sve to veoma sitno saseckajte, pa prvo luk, a zatim ostalo povrće stavite u šerpu sa ugrejanim uljem. Smanjite šporet na „jedinicu“, da ne zagori, pa iskoristite pauzu da mučenicom neutrališete suze od crnog luka.

Onda – sve natenane, jer nikuda ne žurite – latite se mesa koje, rekosmo, mora da bude makar malo pečeno na roštilju. Secite ga na kocke, ni sitno ni krupno, nego onako, nežno, taman za jedan zalogaj. Morate biti strpljivi pa sačekati da se povrće lepo izdinsta, da se pretvori u jedinstvenu masu. E, meso tek tada dodajete, a odmah za njim i kašicicu do dve senfa. Jednom rukom držite se varjače, a drugom caše, jer, rekosmo li, kod mućkalice je najvažniji balans.

U pauzama mešanja operite zaprljano posude, jer i to je nezaobilazni deo rituala. Dok se jelo krčka, spiritualni spokoj kuhinje idealno je mesto za beg od stvarnosti, čak i ako vam ide dobro u životu. Ali, da se vratimo na temu.

Pri kraju ste posla kada voda iz šerpe isahne, a sadržaj ostane samo na masnoći. Tada ubacujete začine: malo belog luka, origano, biber, ljutu i slatku alevu papriku, so, malo onih biljnih začina, sve vodeći računa o ravnoteži. Sad, na ovom mestu bi svaki amater, sasvim pogrešno, već postavio tanjire i pozvao ljude za sto. Ali, dragi prijatelji, bilo bi to neoprostivo skrnavljenje časnog gastronomskog čina i negiranje osnovnih, ne samo kulinarskih vrednosti.

Dakle, skidate šerpu sa vatre i sadržaj polako izručujete u zemljani đuveč koji pažljivo, poput deteta u kolevku, mećete u dobro zagrejanu rernu. Vatru isključite posle 45 minuta i još malo ostavite jelo da se „istišti“. Vadite tavu, spuštate je na sto, služite i čekate pohvale i komplimente.

Prava mućkalica mora da se sprema nekoliko sati – tek tada će dobiti onaj delikatan ukus koji zaslužuje. Jedna od njenih dobrih strana – osim toga što ne traži nikakav prilog – je i ta što uz nju može da se pije bilo koje vino. A može i pivo.