Surdulica će dobiti stabilnog prvoligaša

Eko Taxi Vranje

Crvena Zvezda, prvak 1987-88. godine - Djurović, drugi s desna čuči, Spreman za novi izazov

O tome sam razgovaro sa predsednikom opštine Novicom Tončevim i dobio punu podršku. Radnik ima dobre uslove za rad koji se svakim danom poboljšavaju, što je jedan od uslova za uspeh



 

Crvena Zvezda, prvak 1987-88. godine - Djurović, drugi s desna čučiŽarko Djurović (52), bivši fudbalska legenda Crvene Zvezde, novi je trener Radnika iz Surdulice, člana Prve lige Srbije. Djurović je široj javnosti poznat i kao uspešan trener, sa dosta iskustva, pomoćnik Robertu Prosenečekom u Zvezdi još jednom igračkom legendom evropskog i svetskog šampiona.

Sa poznatim trenerom razgovarali smo pred polazak ekipe na Vlasinu, na dvonedeljne pripreme, gde će konačno oformiti igrački pogon spreman da na pravi način prezentuje Srurdulicu i fudbal na jugu Srbije.

– U Radnik sam stigao na preporuku mog velikog prijatelja, doskorašnjeg trenera Cvijetima Blagojevića, koji je puno toga lepog ispričao o klubu, o ljudima koji ga vode, o uslovima i ambicijama. Zbog toga je ovo za mene još jedan fudbalski i profesionalni izazov – kaže za “Vranjske”, Djurović.

FIZIČKA SPREMA

Koji su ciljevi kluba?

– Intreseantno, gotovo svi smatraju da ćemo se boriti za goli opstanak, Međutim,  moja misija u Radniku biće stvaranje  stabilnog prvoligaša, prepoznatljivog na fudbalskoj pozornici Srbije, u čemu imam punu podršku predsednika opštine Novice Tončeva. Radnik ima dobre uslove za ra,  koji se svakim danom poboljšavaju, što je jedan od uslova rad, pre svega, stvarlački.

VLADA STOŠIĆ JE LEGENDA
Poznajete li Vladu Stošića, još jednu legendu Zvezde?
– Kako da ne, igrao sam i sa njim. Znam ga još kada je došao u omladince Zvezde. On je veći uspeh ostvario u Španiji, u Betisu, kao igrač i sada kao sportski direktor kluba nego svojevremeno u Zvezdi, iako je dao nemerljiv doprinos osvajanju titule prvaka Evrope i sveta. Radi se o izuzetnom čoveku sa kojim je privilegija biti prijatelj.
U vaše vreme u Zvezdi je bio i Jovica Anđelković Anđel?
– Da, igrali smo zajedno u omladincima Zvezde, on je potom otišao u drugoligaške, a kasnije prvoligaške klubove. Koliko sam pratio, biran je u najbolju ekipu tadašnje Druge lige Jugoslavije, a to sve govori o njegovim fudbalskim kvalitetima.

Vaše iskustvo u tome će sgurno puno pomoći?

– Upravo tako! Moja trenerska karijera počela je u Sopotu, pa preko Mladenovca, Radničkog iz Obrenovca, omadinaca Crvene Zvezde do 17 godina, Smedereva, Borca iz Čačka, MFK Košice i FC Ruzemberoka u Slovačkoj, stigla do prvog tima Crvene Zvezde. Svuda gde sam radio ostavio sam trag i uvek sam dobrodošao u svim tim sredinama. Sve svoje znanje i stečeno iskustvo staviću u službu Radnika.

Krenuli ste sa radom. Fudbalere ne poznajete, s obzirom da još niste formirali igrački pogon?

– To je uobičajeno kada je u pitanju stavarnje tima i odabir igrača koji mogu da ispune uslove i zahteve koje ćemo im postaviti pred početak prvenstva. Radili smo testove sa fudbalerima koji su igrali prethodno prvenstvo, i onih koji su dolazili na probu. Postoje i oni koje smo ciljno doveli jer ih poznajemo po igrama u prvoligaškom takmičenju. Nakon testova određujemo ritam rada, bazičan, na sticanju i poboljšanju fizičke spreme, posebno za svakog fudbalera jer svi nemaju iste fizičke predispozicije.

Odlazite na Vlasinu, na bazične pripreme ili uigravanje linija tima?

– Na Vlasini ćemo dati poseban akcenat na poboljašanju fizičke spreme fudbalera, ali nameravamo da odigramo i dve do tri kontrolone utakmice. Prva liga je zahtevna, igrači uz sve kvalitete koje poseduju moraju biti maksimalno fizički spremni.

U Surdulici je prodefilovalo 20-tak fudnbalera na probu, da li ste angažovali igrače po vašim ustaljenim kriterijumima?

– Moji kriterijumi mogu da budu zahtevniji od ponude, ali mi živimo u realnosti i zato dovodimo ono što je nama potrebno, a to znači i najbolje što nudi fudbalsko tržište prema finasijakim mogućnostima kluba. Zadovoljni smo, angažovali smo sedmoricu proverenih fudbalera, u planu je da dovedemo još trojicu: iskusnog golmana, centralnog beka i zadnjeg veznog. Cilj je da na svakoj poziciji imamo po dva igrača, po mogućnosti podjednakih kvaliteta.

Iz prethodnog sastava odričete se brojnih igrača?

– Ne odričem sa ja, već takmičenje koje sledi. Smatram da oni ne mogu da doprinesu stvarnju jednog uspešnog prvoligaša koji će dugo trajati. U opciji je da ostane njih 12, ali moguće je da se taj spisak smanji za još dvojicu, trojicu.

U Radniku igraju Vranjanci, Nikola Stojanović i Nikola Vojinović. Šta mislite o njima?

– Obojica su dobri fudbaleri, na Stojanovića, koji je iskusan i igra po levoj strani kao centralni bek i spoljni, ozbilojno računamo Na njega je da izbori startno mesto u timu.

PROFIL
Ime i prezime: Žarko Djurović
Rođen: 1. avgusta 1961.
Mesto rođenja: Beograd
Mesto u timu (kao igrač): desni vezni
Klub (kao igač): FK Crvena Zvezda Beograd, FK Sutjeska Niksić, ACB Bellinzona Swizerland, FK Čukarički Beograd, FK Kolubara Lazarevac, FK Sopot.
Klub (kao trener): Sopot, Mladenovac, Radnički (Obrenovac), omadinaci Crvene Zvezde do 17 godina, Smederevo, Borac (Čačak), MFK Košice (Slovačka) i FC Ruzemberok (Slovačka), Crvena Zvezda (pomoćnik Prosenečkom).

Stariji ljubitelji fudbala, posebno navijači Zvezde, pamte vas kao jednog od ključnih igrača 80-tih godina?

Spreman za novi izazov– Fudbalsku karijeru sam započeo u mlađim kategorijama FK Crvena zvezda gde sam prošao sve kategorije. Profesionalni ugovor za prvi tim potpisao sam 1981. godine. Jednu sezonu bio sam na pozajmici u Sutjeski iz Nikšića. Povratak na „Marakanu„ usledio je odmah i u crveno-belom dresu ostao sam sve do 1989. godine. Za voljeni klub odigrao sam 294 utakmice. Svoju karijeru nastavio sam u Švajcarskoj, u klub ACB Belinzzona gde je sam igrao dve godine, a po povratku u zemlju igrao sam još za Čukarički, Kolubaru, Sopot…. Igrao sam za mladu reprezentaciju, omladinsku (nosio kapitensku traku) i A reprezentaciju stare Jugoslavije (SFRIJ).

Sa Zvezdom ste imali velike uspehe, posebno na domaćoj fudbalskoj sceni?

– Osvojili smo dve titule prvaka i jedan Kup. Prvaci Jugoslavije smo bili u sezoni 1983/1984. i 1987/1988. godine, a Kup smo osvojili 1983. godine. Tadašnja prva liga Jugoslavije bila jedna od pet najjačih u Evropi. 

Koja Vam je najdarža titula?

– Sve su na svoj način najdraže, možda bih izdvojio onu iz 1988. godine kada smo pretekli Partizan za jedan bod. Prvenstvo je bilo uzbudljivo do poslednjeg kola, kada smo u Nikšiću protiv Sutjeske remizirali, rezultatom 2:2. To je generacija u kojoj su, pored mene, igrali: Dragiša Binić, Branko Davidović, Slavoljub Janković, Dejan Joksimović, Goran Jurić, Dragić Komadina, Miodrag Krivokapić, Zlatko Krdžević, Vladan Lukić, Slobodan Marović, Goran Milojević, Mitar Mrkela, Husref Musemić, Jovica Nikolić, Robert Prosinečki, Dragan Punišić, Slavko Radovanović, Stevan Stojanović, Dragan Stojković, Borislav Cvetković, Refik Šabanadžović. Trener je bio Velibor Vasović. Moram da kažem da sam jedini u toj sezoni odigrao sve 34 utakmice.

NEZABORAVAN MEČ PROTIV REALA

Nastupali ste na međunarodnoj sceni, još uvek se prepričava utakmica sa Relaom iz Madrida u četvrtfinalu Kupa UEFA, kada ste nesrećno ispali?

– Bila je to jedna od antologijskih utakmica. Na “Marakani” pred 100.000 gledalaca savladali smo Real sa 4:2. bio sam strelac drugog gola nakon idealnog dodavanja Dragana Stojkovića Piksija. Vodili smo sa 3:0, sudija je Kit Haket iz Engleske svirao je dva penala za Madriđane, drugi nakon nepostojećeg kontakta našeg igrača Milivoja Bračuna nad gostujućim. Dva gola nam je dao Hugo Sančez i to nas je skupo košalo. U revanšu smo izgubili sa 2:0 i zbog njihovih golova datih u gostima ispali.

POJAČANjA
Za sada, za Radnik su potisali ugovore Ćirić (Mladenovac), zadnji vezni, Jovanović (Sloga Kraljevo), špic, Ristić (Napredak), boćni, vezni, Tasić (Banat), levi spoljni, Dujčinović (Jagodina), univerzalni igrač, Dimitrov (Radnički Pirot), špic, bočni i Fokim Fon Fondo (Kamerun), špic.  

Poznajete li Vladu Stošića, još jednu legendu Zvezde?

– Kako da ne, igrao sam i sa njim. Znam ga još kada je došao u omladince Zvezde. On je veći uspeh ostvario u Šapniji, u Betisu, kao igrač i sada kao sportski direkror kluba nego svojevremeno u Zvezdi, iako je dao nemerljiv doprinos osvajanju titule prvaka Evrope i sveta. Radi se o izuzetnom čoveku sa kojim je privilegija biti prijatelj.

U vaše vreme u Zvezdi je bio i Jovica Anđelković Anđel?

– Da, igrali smo zajedno u omladincima Zvezde, on je potom otišao u drugoligaške, a kasnije prvoligaške klubove. Koliko sam pratio, biran je u najbolju ekipu tadašnje Druge lige Jugoslavije, a to sve govori o njegovim fudbalskim kvalitetima.



  • Ostavi komentar