– Izvinite, jeste li vi muzičar? – pitala je, tu pre neki dan, novinarka Blica Dragana Niku Nikiolića, dok je ovaj kalemio lozu na svom imanju.
– Molim?! – uzvratio je narodni poslanik, ne ispuštajući makaze.
– Pitam, da li ste vi muzičar – ponovila je već pomalo nervozna novinarka.
– A, da, muzičar sam – kao da je laknulo lideru južnosrpskih naprednjaka, koji je nastavio sa poslom dok se novinarka pripremala za sledeće pitanje.
– A, tako dakle, muzičar ste! – prenula ga je ponovo.
– Ne, kažem, nisam muzičar – odgovorio je i dodao:
– Ja sam advokat!
– Aaa, znači tako, vi zapravo i niste muzičar?!
– Ma, ne, kažem muzičar sam, evo baš večeras sviramo tu gore, na terasi – reče sagovornik pokazavši rukom neodređeno, negde prema Pržaru.
– Pa, jeste ili niste muzičar – bivala je novinarka već nestrpljiva.
Kalemar na to baci one makaze, obrisa znoj sa čela i poče da se lagano udaljava prema kapiji:
– Evo, sad ću ja, sačekajte me, samo Tomi da odnesem lek! – reče paleći svoj „jugo“ iz 95.
Na pitanja o svom dvodecenijskom i kusur godina dugom političkom delanju, Nikolić je Dragan Blicu odgovarao u duhu čuvene replike domaćeg filma koju smo karikirali. Jer, zle glasine da će se teško naći ta majčina stranka koje nije bio član, često i funkcioner, stigle su iz Vranja čak do Beograda, a sudeći prema tekstu iz ovih dnevnih novina, narodni poslanik baš i ne voli kad ga neko podseća na to. Zato je, navodno, na pitanje koliko je stranaka promenio, najpre prekinuo vezu, ali je nastavio razgovor posle urgencije iz „otadžbinske uprave“.
Ispostavilo se da je od rađanja svog političkog habitusa, tamo daleke 1990. godine, još od radikala Veljka Guberine pa naovamo, Nikolić pratio lik i delo predsednika Nikolića. Tada mu se, kaže legenda, u kapi koja je orosila lozicu, ukazao Nikolićev lik, kao pravoslavna verzija Gospe iz Međugorja, prijatno letnje popodne prolomile su munje i gromovi, a glas sa neba ga je prosvetlio: „Nikoliću, nemoj imati drugog idola osim Nikolića! On će, jednoga dana, biti predsednik Srbije!“
U međuvremenu, do tog sudnjega dana, Nikolić je sledio svog gurua bespućima politike. Narodna radikalna stranka dobila je prefiks „srpska“ a Nikolić !!!!& Nikolić nastavili su da slede ideje, misli i dela Voje Šešelja. Dok se ponovo, nekih 18 godina kasnije, u kapi rose nije javio Nikolićev lik. Ali, novinarka ne pristaje na redukovanu verziju Nikolićevog žitija.
A niste li, slučajno, pita Nikolića dalje novinarka, bili u SPO. Ma, otkud vam to, odgovara Nikolić. A kod domaćina Velje Ilića, niste li bili predsednik odbora njegove stranke u Vranju? Ma kakav Velja, to ste vi novinari izmislili. Možda smo se sreli negde, slučajno, možda kad je dolazio ovde u Vranje. Odavno beše, ne sećam se! A kod Marjana Rističevića i njegovih „seljaka“? A kod onog Arkanovog Pelevića? – uporno licitira novinarka.
Ajde, budibogstobom, ženska glavo, pa otkud bih ja sa njima, šta si se tu nakačila na mene?! Pa kad ti kažem, tako mi Zorana Antića, nisam bio, nisam bio ni kod njih, nisam bio ni u HDZ, evo pitaj Velju, Marjana i Borislava. Evo, ako mi ne veruješ, neka Nikolić pita Ivu Josipovića kad se ponovo vide. Pa, razmisli malo, šta ja, Nikolić, da tražim tamo gde nema Nikolića!
E, onda, tamo beše li s jeseni 2008. – katarza! Nikolić ponovo okopava lozicu kada mu se u kapi rose ukaza predsednikov lik, munje i gromovi kako već biva, a glas sa neba reče: „Nikoliću moj, Nikolić novu stranku pravi, Srpska će se napredna ona stranka zvati, pristupi joj i pogrešiti nećeš, eno ga Vučić nešto se premišlja, kao i da će zaplakati, ali pusti to, pristupiće i on, i Jorgovanka i još mnogi drug, drugarica i patriota na putu ka Evropi, pošto Nikolić pobedi“!
I Nikolić, kud će, šta će, pristupi i on. Kod Nikolića.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.