Lubenica na Monblanu

,

Četvoročlana planinarska ekipa Planinarsko-speleološkog kluba „Dvig“ iz Vladičinog Hana, u toku jedanaestodnevne ekspedicije osvojila vrhove Triglav u Sloveniji (2.864m), Glos Glokner u Austriji (3.798m), Brajton i Kastor u Švajcarskoj (4.124 i 4.228m), Gran Paradiso u Italiji (4.061) i Mon Blan u Francuskoj (4.810), pobedivši brojne izazove prirode ali i pomerivši granice sopstvene izdržljivosti

Pokazali su da su ekipa vrhunskih alpinista, penjača i visokogoraca, ekipa koja kreira novo poimanje avanture zdravog sportskog duha. Imali su sreće i sa vremenom, pričaju Nemanja Milosavljević, Bratislav Janković, Zoran Pavlović i Milan Milosavljević. Temperatura se nije spuštala ispod -10 stepeni, nije bilo jakih vetrova i nevremena.

– Kada smo pričali o našim planovima za ovu ekspediciju, bilo je puno nevernih Toma koji su u startu odmahivali rukom. Mi smo znali da možemo – kaže Nemanja Milosavljević, koji je u utorak prezentovao podvig u hanskom Centru kulture.

SVE PLATILI SAMI

Ovo veliko i pozitivno iskustvo znači puno za klub, ali i kao  motivacija za buduće poduhvate koji su još ambiciozniji. Na prezentaciji poduhvata, pokazali su sebi, pre svega, a onda i velikom broju poštovaoca onoga što rade, da granice postavljamo sami i da od nas zavisi hoćemo li ih rušiti i pomerati. U onome što rade niko nije prepoznao interes da bi ih sponzorisao, a ovi skromni momci nisu mnogo ni tražili. Ekspedicija ih je, po članu, koštala 800 evra i to su, kako kažu, minimalni troškovi.

– Bili smo skromni, jeli smo konzerve, spavali u šatorima a ono što nam je bilo najpotrebnije koštalo je najviše. To je voda, koju smo plaćali pet evra za litar i po, kada smo popili ono malo što smo mogli da ponesemo sa sobom. Fabrika vode „Rosa“ nam je jedina izašla u susret stavivši nam na raspolaganje veće količine flaširane vode i koka-kole, ali  nismo mogli da nosimo veliki teret pa smo vodu kupovali usput – objašnjavaju planinari.

Ekspedicija Planinarsko-speleološkog kluba „Dvig“ iz Hana je sama probijala svoju trasu, a usput su sretali brojne ekspedicije iz svih delova sveta. Verovatno su jedini planinari koji su na najviši vrh Evrope, Monblan, doneli lubenicu.

– Jeli smo je sa Špancima koji su nosili vino. Tako smo proslavili uspešno osvajanje vrha.

Hanski alpinisti tokom ove ekspedicije nisu imali većih zdravstvenih problema, a najveći izazov za organizam su bili otoci, vrtoglavice, glavobolje i mučnine koje su imali penjući se na Grosglokner. To su ujedno i bili njihovi najveći strahovi, sasvim prirodni, vezani za zdravlje. Otoci se javljaju na visini od 3.500 metara a to ume da bude vrlo neugodno, pričaju nam planinari.

– A na kraju, kad smo se vratili, na merenjima, očekivano smo svi izgubili na težini. Nemanja pet kilograma a ostali kilo manje-više. Kao i vetar koji nas je šibao, kamenje koje je padalo preko nas, nelagoda kad se telo bori sa umom, sve je to zanemarljivo u poredjenju sa osvojenim vrhovima. To je taj osećaj, svi na vrhu, ne kao pojedinci već kao tim-

DIVOKOZE KAO SAPUTNICI

Pored prekrasnih predela, pogleda kome ni nebo više nije granica, sretali su najučudnije životinje. Neke poznate, neke skroz čudne i nepoznate. Divokoze su im bile česti saputnici u podnožjima vrhova a mrmoti su, kažu, toliko brojni kao kerovi na našim ulicama.

Čitavu  turu, do odredišta u podnožjima vrhova, dugu 4.000 metara, finansirali su sami a prelazili su je automobilom, vozovima, žičarama i pešaka. Posle uspešno okončane ekspedicije, zamenik predsednika opštine Zoran T. Stojanović priredio je prijem za članove kluba. To je bila i prilika da se razgovara o konkretnim modelima novčane podrške, a ako je suditi po očekivanjima ovih skromnih momaka, koji su pokazali da to zaslužuju, svaki dinar uložen u njih će biti ispravno potrošen.

SKUP SPORT
Za planinarenje se može reći da je skup sport. Oprema po čoveku košta oko 2.000 evra. Planovi kluba su ambiciozni a redovnim treninzima fizičke i mentalne izdržljivosti postiže se stanje tela i duha koje ovim mladim momcima daje za pravo da prave nove i ambiciozne planove koji ih vode ka novim vrhovima, rušeći tek postavljene granice. Planinarsko-speleološki klub „Dvig“ postoji tek tri godine a u poslednje vreme su, pored treninga i penjanja, posvećeni i promovisanju ovog sporta i popularizaciji medju mladima. S proleća su u Gimnaziji „Jovan Skerlić“ u Hanu održali prezentaciju na kojoj su srednjoškolcima predstavili opremu, dostignuća i izazove ovog sporta koji ih, sem visoko iznad zemlje, često odvodi i ispod zemlje – njihova velika strast je i istraživanje pećina.
Ispravka jedna: Primio ih je zamenik predsednika opštine Han Zoran T. Stojanović. Šaljem ti i sliku sa prijema.