Kad Marko Kon dizajnira zvuk

, ,

Najzanimljiviji je račun za firmu „Studio 3000“ koja se bavi „umetničkim i književnim stvaralaštvom i scenskom umetnošću“, a na čijem je čelu predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije 2010. u Moskvi. E taj Marko Kon je od Banjčana naplatio uslugu zvučne obrade na nastupu grupe Hari Mata Hari – 552.000 dinara! I to unapred

Reč „oko“ ključna je kada se plaća državnim novcem. Nema tačnih brojeva, nego sve košta negde „oko“, oko dva miliona, između 1,5 i dva miliona i slično. Tako su i prošlogodišnji „Dani karanfila“ u Vranjskoj Banji koštali oko dva miliona, i ocenjeni su najskupljim u 50 godina dugoj istoriji te manifestacije. Na radost, kažu, 20.000 ljudi, na „Danima karanfila 2012.“ pevali su Jelena Tipšin, Ana Bekuta, Čeda Marković i Hari Mata Hari, a sve je to plaćeno mizerno, za veličinu imena koja je narod imao zadovoljstvo da gleda. Primerice radi, i ove godine za manifestaciju je predviđeno (i potrošeno) isto toliko novca, ali sa duplo manjim učinkom, oko 10.000 posetilaca. Ispada da je ove godine „po glavi“ sve bilo duplo skuplje, ali to je već neka druga priča. Ono što je zanimljivo je da „Dana karanfila“ nema nigde u budžetu grada za 2012. godinu. Na ovu manifestaciju mogao bi se odnositi razdeo „ostale kulturne manifestacije“, za koje je opredeljeno osam miliona, ili pak funkcija 180 – „Transferi opšteg karaktera između različitih nivoa vlasti u iznosu od 16,69 miliona dinara, za funkcionisanje Gradske opštine i turističkih  manifestacija koje se održavaju u Vranjskoj Banji“. Znači, „oko“ (vidi okvir brojke).

KAO STONSI

Najsumnjivija je, ipak, cifra od 150.950 dinara koliko je, prema navodima Organizacionog odbora, cena  „troškova zvučne obrade na centralnoj bini“. Prilično maglovit pojam, a prilično velika suma izazvala je nevericu među tražiocima podataka, koji su svi odreda iz DS-a. Uz to, u troškovniku manifestacije nigde se ne pominje plaćanje Ani Bekuti. Savile demokrate tabak, pa tražile odgovore na nova pitanja – koliko je koštala Bekuta, i u kakvoj poslovnoj vezi je opština Vranjska Banja sa firmama „Sonic temple“, „Studio 3000“ i „DNA invest“?

Odgovori organizacionog odbora bili su bezobalni: Bekuta ništa nije koštala (čak i da je to neko drugi platio, suma bi morala da se pojavi u stavci prihodi od sponzorstava), dok su „posredstvom navedenih firmi organizovani dolazak, nastup, audio i video obrada grupe Hari Mata Hari, kao i sva ostala tehnička podrška tokom trodnevne manifestacije Dani karanfila 2012.“ E sad, tu je muka – troškovi zvučne obrade (to je valjda to) u troškovniku su prikazani u visini od 151.000 dinara. Pa da li je to stvarno toliko koštalo?

Malom istraživačkom akcijom „Vranjske“ su došle do ipak frapantnih podataka. Najzanimljiviji je račun za firmu „Studio 3000“ koja se bavi „umetničkim i književnim stvaralaštvom i scenskom umetnošću“, a na čijem je čelu predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije 2010. u Moskvi. E taj Marko Kon je od Banjčana naplatio, kako se u računu 12/2012 iz avgusta prošle godine kaže, za „pruženu uslugu zvučne obrade na nastupu grupe „Hari Mata Hari“ – 552.000 dinara! I to unapred! Ugovor o poslovnoj saradnji na ovu temu potpisali su predsednik gradske opštine Vranjska Banja Predrag Milenković i Marko Kon. Sad, nešto se tu ne slaže – vlast tvrdi da je ta usluga koštala 150.000 i da se odnosila na tri dana manifestacije, a ugovor kaže da je reč o tri puta većoj sumi za tri puta manje posla. Sad, ko laže? Predsednik banjske opštine Predrag Mienković kaže da je sve krajnje transparentno (vidi okvir).

Ni nastavak priče nije nezanimljiv. Mata Hari, ilii Hari Varešanović i prateći bend, veliko su ime. Negde. U Banji, svakako. Da nisu, ne bi im opština platila da na koncert dođu avionom, kao da su, pribogu, Rolingstonsi.

Naime, firma „DNA events D.O.O.“ iz Beograda jasno je Banji fakturisala računom broj 53/12, „troškove avio karata“ za 396.000 dinara. Ugovor su potpisali Milenković i Snežana Šiljak, predstavnik DNA. U tekstu ugovora se kaže da se on odnosi na „avio prevoz grupe Hari Mata Hari i ostalih učesnika „Dana Karanfila“ u Vranjskoj Banji. Dakle, nisu se samo muzičari vozili avionom. Sudeći po jednoj drugoj avionskoj karti iz Banje, let Niš – Podgorica košta nešto manje od 9.000 dinara, i to povratno. Od Sarajeva do Skoplja let bi, tur – retur, mogao da košta oko 12.000 dinara, pa ispada da je otuda ovamo letelo najmanje 30 ljudi! Pitanje je da li i Rolingstonsi vode toliku svitu avionom kad idu negde da gostuju.

Ali, ni to nije sve. Pošto je Marku Konu plaćeno preko pola miliona dinara za „uslugu zvučne obrade“, onda bi se pomislilo da je za toliki novac bar taj problem rešen. Ali, ne. Vranjska Banja platila je firmi „Sonic temple“ iz Kragujevca dodatnih 265.000 dinara, po računu broj 211/12, a za „tehničku podršku manifestacije „Dani karanfila““. Ova firma radi rasvetu, binu i ozvučenje, pa bi ona „zvučna obrada“ možda mogla u to da stane. Ili, morala. Ali, ne, „zvučna obrada“ se očigledno ne odnosi na samo ozvučenje, pa se to onda plaća posebno. Biće da je znameniti Marko Kon samo dizao reglere, i to posebno plaćene, za onih pola miliona.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)