Dačić bio upozoren na kontakte Tončeva sa mafijom

Eko Taxi Vranje

Tončev (desno) i Boris Petkov, Premijer, saradnik, partner i savetnik

Ivica Tončev, savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Srbije Ivice Dačića, imao je kontakte sa bar pet pripadnika kriminalnih grupa, čak i nakon 2008. godine  kada je dobio posao u Vladi. OCCRP i CINS donose potvrđena saznanja o ovim susretima, poznanstvima i poslovnim vezama



 

Tončev (desno) i Boris PetkovPrema internom izveštaju Bezbedonosno Informativne Agencije (BIA), veze Tončeva sa mafijom bile su poznate i premijeru. Diplomate nekoliko važnih država su premijeru Dačiću izrazile nezadovoljstvo zbog Tončevljevog imenovanja. Uprkos tome, Ivica Tončev je dobijao veću moć i nove odgovornosti.

Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS) dobili su pristup izveštaju koji je procurio iz BIA-e, pod nazivom „Informacija o aktivnostima i kontaktima Ivice Tončeva“ – sastavljenom sredinom 2012. godine. Nije jasno zbog čega je izveštaj sastavljen i u koje svrhe je korišćen. Nijedan izvor nije želeo zvanično da potvrdi verodostojnost izveštaja, što je uobičajeno kada se radi o dokumentima obaveštajnih službi, ali ga niko nije ni osporio. OCCRP i CINS su prikupili desetine poslovnih i sudskih dokumenata iz Austrije, Bugarske i Srbije i razgovarali sa devetnaest izvora iz politike, diplomatije, organa unutrašnjih poslova i kriminalnog podzemlja da bi potvrdili pojedinosti iz izveštaja. OCCRP/CINS nisu mogli da  dokažu da je bilo šta iz izveštaja netačno. Zbog velike osetljivosti teme, niko od izvora nije želeo da zvanično govori sa novinarima.

VEZE SA PODZEMLjEM

Izveštaj oslikava Tončeva kao čoveka koji ima dugogodišnje veze sa podzemljem u Austriji i Srbiji. Dokument navodi da se Tončev susretao sa najmanje pet uticajnih osoba iz sveta organizovanog kriminala, uglavnom nakon što je postao službenik Vlade. CINS/OCCRP je otkrio još dva susreta: jedan je dokumentovan na fotografiji na kojoj su Tončev i šesti kriminalac, a drugi kroz firmu u Austriji u kojoj je Tončev bio partner sa sedmim kriminalcem.

Tončev je tokom četvoročasovnog razgovora sa novinarima OCCRP/CINS poricao da ima veze sa organizovanim kriminalom, kako je to navedeno u izveštaju BIA-e. Priznao je neke susrete, ali je za većinu rekao da nije znao da su kriminalci, a za ostale to nije ni potvrdio ni porekao.

Tončev je bio neobičan izbor za Dačićevog savetnika jer je bio bez iskustva u politici, bezbednosti i u radu vlade.

U februaru ove godine OCCRP/CINS su otkrili da je Tončev bio poslovni partner crnogorskom kriminalcu Branislavu Šaranoviću u austrijskoj firmi „Fil-Šar“. Ova veza se ne spominje u izveštaju BIA. Šaranović je u policijskim krugovima bio dobro poznat  kao važan član crnogorske mafije i dovodili su ga u vezu sa „Grupom Amerika“, međunarodnom organizacijom koja je krijumčarila kokain. Nakon što je pobegao iz zatvora u Nemačkoj i postao vlasnik kazina u Beogradu, Šaranović se redovno sastajao sa kriminalcima, ali CINS/OCCRP nisu mogli da pronađu dokaze da je bio i lično uključen u kriminalne aktivnosti. Ubijen je automatskim oružjem u Beogradu 2009. godine, kada su ga nepoznati napadači izrešetali ispred zgrade u kojoj je živeo.

Tončev je novinarima OCCRP/CINS rekao da je upoznao Šaranovića 2006. godine kada mu je prodao građevinsku firmu. Dokumenta iz Austrije pokazuju da je nakon toga Tončev nastavio da bude direktor u firmi, sve do 2009. godine – dugo nakon što je postao Dačićev savetnik. Tončev nam je rekao da je, zapravo, samo formalno bio direktor, jer je Šaranoviću trebao neko ko je živeo u Beču da prima poštu za firmu. U izveštaju BIA-e se navodi da je Tončev imao i druge kontakte sa kriminalnom sredinom, uključujući veze sa Milutinom Markovićem, Rodoljubom Radulovićem i Nenadom Milenkovićem.

Dokumentacija do koje su došli OCCRP/CINS iz austrijskog poslovnog registra pokazuje da je Tončev u januaru 1997. godine osnovao građevinsku kompaniju pod nazivom „O.T.O.“ u Beču. Godinu dana kasnije, partner u firmi je postao Milutin Marković.

Prema obaveštajnom dokumentu, Marković je povezan sa međunarodnom trgovinom drogom i dovodi se u vezu sa narko šefom Dragoslavom Kosmajcem. Ovo su potvrdila dva izvora iz policije.

„Tokom maja 2010. godine, registrovani su kontakti Tončeva sa Milutinom Markovićem, zvanim Puta, licem uključenim u međunarodni lanac ilegalne trgovine narkoticima, inače bliskom vezom Dragoslava Kosmajca“ – navodi se u izveštaju.

U tom trenutku, Tončev je bio savetnik za evropske integracije Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova.

Kosmajac je, prema izveštajima policije, sudskim svedočenjima i policijskim izvorima, navodno bio jedan od najvećih krijumčara kokaina u Srbiji i Zapadnoj Evropi, ali CINS/OCCRP nisu mogli pronaći dokaze da je ikada bio uhapšen ili optužen u Srbiji.

Prema Beloj knjizi o organizovanom kriminalu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001. godine, „Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu“, ali se bavi i trgovinom heroinom iz Turske, Bugarske i Makedonije u Evropu. On „sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove“, navodi se u izveštaju.

Kosmajac je, navodno, angažovao Ljubišu Buhu i Dušana Spasojevića, bivše vođe dve najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji – surčinskog i zemunskog klana. Dva bivša člana zemunske bande – Dejan Milenković Bagzi i Aleksandar Simović – svedočili su na sudu da je Kosmajac snabdevao drogom surčinski klan.

Milutin Marković je napustio firmu u kojoj je bio partner Tončevu jula 2001. godine. Firma je, prema poslovnom registru, ugašena 2005. godine.

U obaveštajnom izveštaju se dalje navodi da je, u maju 2010. godine, Kosmajac insistirao da Marković doputuje iz Beča u Beograd. Za vreme boravka u Beogradu, komunicirao je sa Tončevim. Tončev i Marković su, prema izveštaju, razgovorali i početkom aprila 2010, dok je Marković boravio u Austriji.

Premijer, saradnik, partner i savetnikTončev je potvrdio da je imao firmu sa Markovićem, ali da ga odavno nije video i da nije znao da je Marković bio umešan u kriminalne aktivnosti u vreme kada su bili poslovni partneri.

– Ako je on sarađivao sa Kosmajcem, to je njegov problem,  nije moj. Šta se bilo koga tiče čime sam se bavio pre bavljenja politikom – rekao nam je Tončev

Tončev je rekao da nikada nije počinio krivično delo i poricao je da se sastao sa Markovićem u Beogradu ili Beču 2010. godine.

– Odgovorno tvrdim da se nisam video sa njim 2010. Godine – rekao nam je Tončev.

– Ti zli ljudi (agenti BIA-e), koji primaju platu države Srbije da štite ustavni poredak – da štite mene i vas – koriste se lažima da unište nečiji život.

Tončev je objasnio da ga diskredituju zbog toga što je nezavisan od uticaja, radi pošteno, i zato što je sa juga Srbije – a ne iz beogradskog „kruga dvojke“, kao i zato što je bugarske nacionalnosti.

-Zašto ta struktura (BIA) nije mene upozorila: Gospodine Tončev, nemojte da se viđate sa tim ljudima, jer su oni iz kriminogene strukture – kaže Tončev.

Prema izveštaju BIA-e, Tončev se 2009. godine sastao i sa Rodoljubom Radulovićem, važnim članom narko bande Darka Šarića, koji je navodno uključen u međunarodnu trgovinu kokainom iz Južne Amerike u Evropu. Sredinom 2012. godine OCCRP/CINS su objavili serijal priča o Raduloviću kojim su otkrili njegovu ulogu u međunarodnoj trgovini drogom . Obaveštajni dokumenti Britanske agencije SOCA koje su objavili OCCRP/CINS identifikuju Radulovića i Šarića kao vođe kartela koji je 2009. godine planirao da prokrijumčari tonu kokaina na brodovima koji su transportovali cement i šećer. U oktobru 2012. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optužnicu protiv Radulovića zbog toga što je u aprilu 2009. godine, navodno, učestvovao u švercu 1,8 tona kokaina, skrivenog u soji, iz Južne Amerike u Evropu. Od tada mu se gubi trag.

Obaveštajni izveštaj pokazuje da su se Tončev i Radulović sastali istog tog aprila kada se brodom prevozila soja „obogaćena“ drogom. Sastali su se u otmenom beogradskom hotelu Hajat – gde je Tončev redovan posetilac.

Sastanku su prisustvovali i Radulovićev sin Djorđe i italijanski biznismen po imenu Andrea Bartolaci. U izveštaju se navodi da su razgovarali o „realizaciji izvesnog poslovnog aranžmana u vrednosti od oko dva miliona evra” na području opštine Surdulica – Tončevljevog rodnog grada. U izveštaju se ne navodi konkretno o kakvoj vrsti posla su razgovarali.

Bartolaci i Tončev su, u intervjuu za OCCRP/CINS, potvrdili sastanak  i obojica kažu da se razgovor odnosio na energetsko poslovanje.

ENERGIJA VETRA

Bartolaci je novinarima rekao da je on konsultant za poslovanje sa energijom vetra i da su ljudi sa kojima se sastao bili potencijalni ulagači:

-Tražili su da im objasnim regulativu i kako se posao vodi – rekao je Bartolaci.

Nije se setio imena ljudi sa sastanka u Hajatu.

Tončev je rekao novinarima da se ne seća kako ga je Radulović kontaktirao – direktno na njegov  telefon ili preko kabineta – ali da se sastao sa njim samo tada i nikada više.

Rekao je da nije znao da je Radulović imao ikakve veze sa drogom, niti da ga to interesuje.

– Ja ću se videti sa svakim ko želi da investira u Srbiju, sa svakim – kaže Tončev.

Tončev je rekao da je sastanak bio kratak jer on nije bio prava osoba za taj razgovor.

– Uputio sam ih na (resornog) ministra- rekao je Tončev.

– Onda sam, kurtoazno, ostao sa njima još pet minuta na kafi i otišao.

Premijer Dačić je na konferenciji za novinare održanoj u februaru javno priznao da se sastajao sa Radulovićem u novembru i decembru 2008. godine, dok je bio ministar policije, ali je, kao i Tončev, rekao da nije znao da je Radulović kriminalac.

Tončev nam je rekao da BIA zna za sastanak jer je došla do video snimka hotelskih sigurnosnih kamera. Policijski izvori su nam potvrdili postojanje video snimka i rekli da je deo šire istrage veza Šarićeve grupe sa političarima, koju predvodi Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. Ni Dačić ni Tončev do danas nisu pozvani da daju izjave povodom njihovih sastanaka sa Radulovićem.

U obaveštajnom izveštaju se takođe navodi da je Tončev dugogodišnji prijatelj Nenada Milenkovića – koga je policija uhapsila zbog sumnje da je trgovao heroinom, ali koji nikada za to nije optužen.

Poternica za Milenkovićem je izdata maja 2003. godine tokom operacije „Sablja“. Uhapšen je u Bugarskoj u julu 2003. i izručen Srbiji sledeće godine, ali optužnica protiv njega nije podignuta.

U izveštaju se navodi da su Tončev i Milenković dugogodišnji prijatelji i da su se redovno sastajali u Beogradu i Surdulici, uključujući i kućne posete, i nakon što je Tončev imenovan za savetnika. Policijski izvor je potvrdio njihovu vezu OCCRP/CINS-u.

Tončev nam je, međutim, rekao da je Milenković njegov poznanik iz rodnog mesta, da ga zna samo površno, ali da nisu prijatelji:

– Poznajem ga iz Surdulice, a ne iz Beograda. U Surdulici ne postoji ko mene ne zna, to je malo mest. Ja nikada nisam sedeo s Milenkovićem. Ni u kafiću.

Novinari OCCRP/CINS-a su došli do fotografije na kojoj čuveni kriminalac Boris Petkov grli mladog Tončeva. Petkov, poznat kao „Bugarin“, bio je jedan od najpoznatijih kriminalaca u Srbiji i rođen je u okolini Tončevljevog rodnog mesta.

Prema navodima Bele knjige, Petkov je bio jedan od krupnijih krijumčara heroina iz Turske i Bugarske u zemlje Evropske unije i imao je bliske veze sa kriminalnim grupama u Kragujevcu i Leskovcu.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar