Pošteno do Prve lige

,

Rezultat od 3:0 u Nišu govori, sve, zapušili smo usta onima koji su očekivali da prođemo baraž na neregularan način. Inponuje to što su nam fudbaleri Sinđelića i rukovodstvo kluba čestitali i poželeli puno uspeha

Nikola Stojanović (29), jedan od najboljih odbrambenih igrača FK Radnik, novog člana Prve lige Srbije, imponuje profesionalnim odnosom prema obavezama. Smiren, agresivan u duelu, odličan u skok igri, na poziciji štopera ili levog beka, svejedno, uvek je pouzdan i neprelazan. Zna da krene napred, da iznese loptu kroz sredinu ili probije po strani i uputi cenatršut, po čemu je takođe poznat. Proslavio je titulu sa saigračima, trenerom Cvijetinom Blagojevićem, upravom na čelu sa predsednikom opštine Nvicom Tončevim i stekao priliku da po drugi put nastupi u prvoligaškom društvu.

– Slavili smo do duboko u noć, zaslužili smo prvo mesto, a Surdulica uspeh koji će obeležiti njen sport. Prvenstvo je bilo dugo i naporno, do kraja neizvesno, što je dalo draž takmičenju u Srpskoj ligi “Istok” – kaže za “Vranjske” Stojanović..

Jesenji deo prvenstva nije nagoveštavao veliki uspeh.

– Postoji jedan loš manir u sportskoj javnosti Srbije koji se provlači iz godine u godinu, a to je da se unapred prognozira ko će biti prvak, ko će ispasti, na osnovu raznih kalkulacija, uglavnom nesportskih. Prognoze su bile da će prvak biti ekipa Radničkog iz Pirota. To je dodatno podiglo tenzije na utakmicama.

Tri ekipe su do kraja bile u igri za prvaka?

– Izdvojile su se tri ekipe po snazi i kvalitetu – mi, Sinđelić iz Niša i Radnički iz Pirota, sa vrhunskim trenerima, Radnik  Cvijetina Blagojevića, Sinđelić Aleksandra Kuzmanovića, a Radnički, Mileta Tomića. Takođe, najbolje igrače koji su bili na tržištu u jugoistočnoj i centralnoj Srbiji, iskusne i mlade. Znali smo da će odlučivati nijanse i staro fudbalsko pravilo, da će se pitanje prvoligaša rešiti na uslovno “malim” utakmicama, protiv ekipa koje se bore za goli opstanak

Zašto je Radnički potenciran kao glavni favorit?

– Pojedini mediji su bili na njihovoj strani, aludirajući da Pirot ima najbolju fudbalsku infrstrukturu, više kvalitetnih terena, dugu drugoligašku tradiciju… Unapred su ih proglasili prvacima što je izvršilo dodatni pritisak na njih, posebno na fudbalere.

Piroćanci su se žalili na sudije?

– Kada gubite, kad ne ostvarujte zacrtane a nerealne ciljeve, onda se krivac ne traži u sebi već u drugome. Ajde da sasagledamo stvari realno. Da li može Radnički, ako ima profesionalnog trenera i ekipu za Prvu ligu, da izgubi ili igra nerešeno sa ekipom Hajduk Veljka ili nekom drugom ekipom koja se bori za opstanak, a čiji kvalitet je na nivou omladinskih ekipa. Ako ste superiorni u igri ne mogu vam sudije uzeti bod ili tri, a to smo, upravo, mi dokazali na terenu.

NIŠTA BEZ TONČEVA
Stojanović smatra da istorijski uspeh Radnika i surduličkog sporta ne bi bio moguć bez podrške i pomoći Novice Tončeva, predsednika opštine.
– Predsednik Tončev je obezbedio novac da se nesmetano takmičimo, ali za mene lično njegovi najveći kvaliteti su oni ljudski. On zna svakog fudbalera poimenično, sa svakim porazgovara, rešava privatne probleme, jednostvano živi sa klubom 24 sata, uprkos brojnim drugim obavezama. Prati nas kod kuće, ali i na strani, pravi je posvećenik fudabla, čovek koji voli Radnik i Surdulicu. Uspeo je da okupi tim ljudi oko sebe koji su morali da ga isprate, a to nije lako – navodi Stojanović.

Na koji način?

– Dolaskom trenera Blagojevića napravljen je pun pogodak, Doveli smo i najbolje fudablere koji su igrali u Pirotu, Stavrića i Tanaskovića, Kovačevića iz Jagodine, dolmana Mirdžića, Ahčina iz Crvene zvezde, iskusne Ličinu, Petrovića, Djurđevića… Trener Blagojević je zacrtao ofanzivnu igru, bez kalkulacija. U svaku utakmicu smo ulazili da damo gol više i to smo ostvarili. Imamo najviše datih golova u ligi, upkupno 62, Sinđelić 34, Radnički 46, a to govori o našoj snazi.

Umesto Radničkog, glavni protivnik vam je bio niški Sinđelić?

– Znali smo da su Nišlije izuzetno igrački jaka ekipa, da su okupili fudbalere koji su igrali već Prvu ligu. Imali su najiskusniji tim u tom delu, ali i veliki problem u finasiranju, tako da se to odrazilo na motivaciju igrača. Pred kraj prvenstva su sve uradili da dođu do prvog mesta, ali mi smo postali “mašina” koja je mlela protivnike i ostvarivala pobede.

Šta je odlučilo u međusobnim susretima sa Nišijima?

– Naša napadačka, ofanzivna igra, uspeli smo da ih iznenadimo, da damo gol na vreme, a onda da ih dotučemo. Rezultat od 3:0 u Nišu govori, sve, zapušili smo usta onima koji su očekivali da prođemo baraž na neregularan način. Inponuje to što su nam fudbaleri Sinđelića i rukovodstvo kluba čestitali i poželeli puno uspeha u Prvoj ligi.

Kakvi su vaši dalji planovi. Ostajete li u Radniku?

– Trenutno smo svi na odmoru, videćemo kad dođe prozivka, da li će biti promena u stručnom štabu, na koje igrače iz protekle sezone računa uprava. Ne opterećujem se, ako sam potreban biću im na raspolaganju. Imam dovoljno iskustva i prvoligapkog i internacionalog jer sam već igaro u Bugarskoj. Moji planovi su vezani za Radnik, imam porodicu, živim u rodnom Levosoju, nastavljam započete studije na fakultetu koje sam zapostavio zbog fudbala. Nadam se da ću ih ubrzo završiti.

Vaša deviza je da igrate profesionalno fudbal, pružate malksimum i za to budete odgovarjuće plaćeni?

-Od fufdbala sam živeo do sada. Iz vranjskog Dinama sam otišao kada sam odlučio da ne igram bez para i video da klub ide starmputicom. Ako neko u Vranju, u Dinamu odigra 10 i više sezona u kontinuitetu, a ne prima odgovarjuću platu, koja nije velika, i ako po završetku karijere ne mogu da mu nađu odgovarjući posao prema školskoj spremi, onda ne treba da gubi vreeme. Ili da da nađe odgovarjući klub ili da se odluči za neko sigurnije i izvesnije zanimanje u životu.