Kovači svoje sreće

, ,

Supruga gradskog većnika Nebojše Zupančića dobila je posao u Komradu, javnom preduzeću čiji direktor Dejan Ilić priznaje da je reč o političkoj odluci

Marina Zupančić, supruga Nebojše Zupančića, gradskog većnika za  preduzetništvo, turizam i ugostiteljstvo, posle jednogodišnjeg staža zaposlila se za stalno u vranjskom Javnom preduzeću  „Komrad“ i, prema našim saznanjima, biće zadužena za javne nabavke. Zupančić je u Gradsko veće ušao kao kadar SPS-a, ali i kao čovek od ličnog poverenja gradonačelnika Zorana Antića. Kako se i „Komrad“ nalazi pod upravom SPS-a, nikad i ničim prekinutom, veza između ova dva dešavanja više je nego očigledna. Braneći se od napada čaršije, direktor „Komrada“ Dejan Ilić objašnjava da firma na čijem je čelu nikada nije prekršila zakon.

– Nove ljude primamo samo ako neko ode u penziju, i tu nema ništa sporno. Možda su samo u pitanju personalna rešenja, koja se nekome sviđaju, nekome ne. Ali, to je politička odluka – kaže Ilić.

KAMIONI, AVIONI

Što se same Zupančićeve tiče, on ističe da „Komrad“ mora da po novim zakonskim rešenjima ima zaposlenog koji će se baviti javnim nabavkama, pa je rešenje nađeno u supruzi gradskog većnika, koja je i inače bila na pripravničkom stažu u „Komradu“.

Tako Zupančić više nije jedini većnik i direktor SPS-a koji nije rešio svoj porodični problem, jer je i on iskoristio svoj položaj da zaposli suprugu, iako njegova porodica u vlasništvu ili suvlasništvu ima nekoliko radnji, više zlatara i srebrnara i jedan kafić. Ali, državna služba je državna služba. Tako je Branimir Stojančić ostao jedini socijalista koji ima problema sa zapošljavanjem supruge.

Ali, ako se dublje zagrebe ispod površine, lako se uočava da u javnim preduzećima koja socijalisti drže pod kontrolom zapravo svi ljudi vezani za tu stranku rešavaju sopstvena egzistencijalna pitanja. I, reklo bi se, gotovo ništa više. Da je Bog prvo sebi dao bradu stara je istina, a socijalisti, po navici, toga se drže kao pijan plota, pa zapošljavaju naširoko. Nema njihovog direktora ili političke figure koja, rešavajući nagomilanu narodnu muku, i sebi nije rešio neki problemčić, zaposlio sina, ćerku, suprugu,brata, pobratima, koga sve ne. I niko se ne kaje zbog toga. Kažu, pa i naši negde mora da rade. Verovatno bi to rekao i Zupančić, da se javio na više puta ponovljene telefonske pozive.

Ali, Zupe nije sam. Eto, Krsta Janjić, direktor „Vodovoda“, zaposlio je sina u toj firmi, doduše ne sada, već dok je tamo bio samo predsednik Upravnog odbora. Stranka je u „Vodovodu“ udomila i Srđana Dekića, jednog od potpredsednika odbora, i to odmah na mesto zamenika direktora. Ćerku je u „Komradu“ udomio i Dragan Ilić, direktor Gimnazije i doskora prvi čovek SPS-a u Vranju, a koliko stvar ide daleko pokazuje i činjenica da je u „Komradu“ zaposlen izvesni Cuckić, rodom iz Gnjilana, od koga je, priča se, gradonačelnik Antić kupio automobil! Doduše, Antić kaže da čak i ne poznaje čoveka, a da je auto kupio od ovdašnjih prodavaca.  

Za socijaliste sada dolazi i još teže vreme, jer „Simpo“ puca po šavovima, pa je odliv „kadrova“ otuda evidentan. Ti ljudi sada negde moraju da rade, pa će preplaviti preduzeća i ustanove, policiju i sudove, škole i bolnice. Kadrovi su to! Tako je i Snežana Nikolić Bokčanka morala na zahtev gradskog rukovodstva da se zaposli u „Komradu“. Politička odluka, kažu.

Na kako je niske grane pala ovdašnja politika pokazuje i činjenica da je u „Vodovodu“ zaposlena i doskorašnja većnica DSS-a, a sada socijalista, Miroslava Novković, jedan od direktora Jumka . Priča se da je ona prvo čekala rešenje da kao tehnolog tekstila dobije posao u „Vodovodu“, na brani „Prvonek“. Pošto se to desilo tek u osam uveče, ona se tek posle toga, oko devet, učlanila u SPS.

POLICIJA I KAMERMAN

Sve u svemu, priča se da je u „Komradu“, „Vodovodu“ i Predškolskoj  ustanovi, najvećim firmama pod kontrolom SPS-a, u poslednje dve godine zaposleno ukupno oko 167 ljudi! Od toga, seiri čaršija,  komunalaca je 101, vodovodžija 48 a vaspitačica 18, i to sve odreda, tvrde poznavaoci, članica Foruma žena SPS-a. Da se ne pominju manje firme, gde je na primer Zoran Veličković Zuja, direktor RTV Vranje zaposlio sina u policiji, a zauzvrat na mestu kamermana zaposlio čoveka bliskog komandnom kadru policije.

No, priče na stranu, pitanje je šta je u svim ovim pričama istina?

Prema rečima direktora „Komrada“ Dejana Ilića, prema relevantnim odlukama osnivača, dakle Grada Vranja, ta firma je u 2012. godini imala 239 radnika na plati, angažovala je preko Omladinske zadruge 19 ljudi, a na povremenim poslovima još 17 njih. Za plate na tako razne načine zaposlenih bilo je potrebno 13,9 miliona dinara za godinu dana, plus za redovne plate.

U 2013. situacija se menja, jer sada ima 243 stalno zaposlena radnika, dakle četiri više nego ranije, preko zadruge angažovana su 22 radnika, a na povremenim poslovima 23. Za nijh je sada potrebno 17 miliona dinara godišnje, znači četiri miliona više nego ranije,  plus još 10 miliona dinara za redovne plate mesečno.

– Četiri radnika su nam otišla u penziju, i isto toliko smo zaposlili, i to je sve. Pa ne bi nam prošle poreske prijave, da je drugačije! Imamo mnogo ljudi na bolovanjima, mnogo novih poslova, grad ne prebacuje ni dinar za naše funkcionisanje, i moramo da se snalazimo. A oko imena… Pa, zašto niko ne pita koliko dece naših radnika ovde radi umesto njih sada – kaže Ilić.

Ono, i pošteno. Recimo, mlađi Ordić, odbornik i koalicioni partner SPS-a, zaposlio se u toj firmi posle privatnog biznisa. U prethodoj vlasti posao je tamo dobio i stariji Ordić. Da ni SNS ne ostane na kusom, i Nebojša Stojanović Jelašnica u „Komradu“ je zaposlio rođenog brata. Priča se o nekim ženama policijskih inspektora, o supruzi jednog direktora banke, mnoga su imena u opticaju.

– Radimo po zakonu, i ne zapošljavamo kako kome padne na pamet. Istina je jedna – imamo samo četiri radnika više nego ranije. A šta ko po gradu priča i mašta, drugo je pitanje – odgovara Ilić.

Tako u „Komradu“. U „Vodovodu“ ista priča – ništa mimo zakona, i ništa mimo plana. Direktor Krsta Janjić tvrdi da su od njegovog imenovanja 1.  avgusta 2012. godineu toj firmi zaposlene četiri osobe.

– Tu je jedan ekonomista, pa električar, pomoćni radnik… Dekića ne računam, on je tu od početka. Imamo ukupno 234 radnika, plus četvoro ljudi na određeno. Kod mene sve može da se proveri, ovo je istina i drugačije neće biti – kaže Janjić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)