Ikea raskida ugovor

Šveđani će se ubuduće tapacairanim garniturama za tršište Rusije i Ukrajine snabdevati kod lokalnih proizvođača

Posle višemesečnih natezanja i upozorenja iz centrale iz Rumunije,  konstantnih problema sa kvalitetom,  jedini ozbiljan kupac u osnovnom Simpovom pogonu – fabrici tapetarije, predstavnici Ikee dostavili su vranjskoj kompaniji početkom juna obaveštenje o prekidu saradnje. Šveđani će prestati  sa daljim poručivanjem tapetarskih garnitura, definitvno je saopšteno na sastanku čelnih ljudi ove dve kompanije održanom u Poslovnom centru Simpo u Beogradu, 20. juna ove godine.

Ovakav ishod mogao se i naslutiti. Iako se u raskidu ugovora ne spominju direktno, osim lošeg kvaliteta, najsporniji deo isporuka za rusko i ukrajinsko tržište, bili su mehanizmi.

REKLAMACIJE

Već dugo, naime, tinja nezadovoljstvo u Ikei kvalitetom mehanizama koji se ugrađuju u garniture (vidi upozorenje).

Krajem prošle godine preko 2.000 garnitura je bilo predmet reklamacije a čak 922 su bile blokirane, sve zbog neispravnih mehanizama koji se proizvode i isporučuju iz fabrike Unis iz Dervente, inače, u vlasništvu Gorana Tomića, starijeg sina predsednika Kompanije Simpo Dragomira Tomića. Posle te reklamacije, zahvaljujći Vladi Nikoliću, Dragomirovom kumu i dugogodišnjem poslovnom saradniku, ekipa  Simpovih stručnjaka boravila je u Italiji u poseti fabrikama koje proizvode mehanizme po svetskim standardima. Od posete je bilo malo koristi jer simpovci su uglavnom bili u prilici da vide automatizovane i visoko produktivne mašine, prese i linije za površinsku obradu, za razliku od improvizovanih instalacija u Derventi.

Reklamacije na kvalitet mehanizama ogledao se, naime, u pogledu kvaliteta ugrađenih materijala, metala i čelika, zatim u površinskoj obradi i samoj konstrukciji mehanizama što se ispoljavalo u teškom otvaranju, krivljenju, zaglavljivanju i skidanju boje sa mehanizama.

Prelazak na “Unisove” mehanizme usledio pre nekoliko godina, kada je pogon u Bujanovcu zatvoren. U isto vreme  obustavljen je uvoz mehanizama iz italijanskih fabrika “Comodo”, “Altaflex” i “Stayling”. Opravdanje je nađeno u razlici u ceni. Umesto, kako je tada rečeno, „skupih i običnih“ mehanizama iz Italije, plaćanih između 110 i 120 evra, prešlo se na sinovljeve “povoljnije i bolje“ mehanizme od samo 95evra.  

Simpo je, inače, iz Italije nabavljao godišnje u proseku oko 22.000 mehanizama, ukupne vrednosti oko 2,2 miliona evra. Prostom računicom dolazi se do cifre od oko 770.000 evra, koliko je iznosila ušteda na mehanizmima iz Dervente. Pokazalo se kasnije da će ova “ušteda” koštati Simpo mnogo više – gubitka posla vrednog desetina miliona evra.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)