U Simpu tišina, u Jumku nada

,

U ministarstvu finansija i privrede uzdržani su po pitanju daljeg života vranjskih firmi. Čeka se Akcioni plan koji će Vlada usvojiti ove ili sledeće nedelje da bi stvari bile jasnije

Najnovija odlučnost države da reši probleme najvećih srpskih firma, čija je propast zaustavljena kroz proces restruktuiranja, skoro ni na jedan način neće se dotaći dva najveća ovdašnja primera te vrste, „Simpa“ i „Jumka“.

Pored ovih firmi, u restruktuiranju su još i „Vodogradnja“  i „Zavarivač“, a najava države da će problemi ovih preduzeća, kao i još 179 sličnih u Srbiji, biti rešeni, na ovaj ili onaj način, (27 njih već ove godine ide u stećaj) do sredine naredne godine, za sada je ostala samo na nivou obećanja. Akcioni plan države za restrutuirane firme podrazumeva da se one prodaju, podržave, ili odu u stečaj. Za sada, potpuno je neizvesno kako će koja od vranjskih firmi da prođe u tom procesu, ali su akcije prema Beogadu po tom pitanju u punom jeku. Vlada Srbije ovih dana donosi odluku o tome šta će biti sa velikima, i ko naredne nedelje uspe da se plasira u povoljniju kategoriju, može računati na bar još malo svežeg vazduha u narednim mesecima, ako ne i godinama. Ostale čeka stečaj, pa likvidacija, mučan proces potpunog odumiranja. Pa, kakve su šanse nekadašnih slavnih vranjskih firmi da se umile Beogradu, i tako spasu bar minimum onoga što je vredno spasavati?

GARANCIJE, NE PARE

„Simpo“ i „Jumko“ danas su pred državom suštinski u istom položaju, iako je prva većinski privatna, a druga većinski državna firma. Obe su na infuziji, „Jumko“ na manjoj ali mesečnoj, a „Simpo“ na velikoj, ali povremenoj. Kako će se ovde stvari odvijati u budućnosti?

Po pravilu, „Simpo“ ostaje zatvoren za javnost, a direktor te firme Slađan Disić ne odgovara ni na telefonske pozive, niti na mejlove. Ono, i ne mora, „Simpovo“ se zna – prezaduženost po svim osnovama, nelikvidnost, prezaposlenost, gerijatrijsko stanje zaposlenih i menadžmenta, nedovoljno dobar plasman, nepovoljna struktura zaposlenih… samo su neki od problema koji firmu dave svaki dan. Ako bi se obistinile najave da će i državna pomoć izostati, jer se „Simpo“ u Beogradu sve više čita kao rupa bez dna, bila bi to smrtna presuda za kompaniju i pet hiljada tamo zapošljenih ljudi.

Sa „Jumkom“ je situacija nešto drugačija. Firma danas ima samo 10 odsto zaposlenih u odnosu na predtranziciono vreme, ali tamo još uvek veruju da za „Jumko“ ima nade.

Direktor „Jumka“ Zoran Stošić kaže da je menadžment  kompanije uradio sve što je znao i mogao, i uz tuđa iskustva, kao što je recimo ono iz „Simensa“, napravio plan za dalji razvoj „Jumka“.

– Naš plan je jasan, i mi ne tražimo pare, nego garancije države da bi mogli da uzmemo kredit do 6,5 miliona evra za prekompoziciju firme. U ministarstvu privrede napravljena je radna grupa za nas, na čijem je čelu bio Milun Trivunac, ali je kasnije sve stalo, i ministarstvo sada ćuti. Ipak, verujem da nade ima – kaže Stošić, koji smatra da bi oporavak „Jumka“ morao teći po principu „Fiata“ odrađenog u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, dva su problema najgora za „Jumko“ – energetska neefikasnost, i nedovoljno kvalitetna radna snaga. U firmu se 15 godina nije ulagalo, ona je formatirana za mnogo veći broj radnika, i ovde se praktično radi samo za pokrivanje troškova, ako je i to uopšte moguće.

– Da bi preživeli, moramo da napravimo novi energetski blok, moramo da uradimo prekompoziciju radnih mesta, pa još  jedan krug pravog socijalnog programa za 300 do 400 radnika, a da zatim edukujemo i zaposlimo mlade ljude sposobne da odgovore zahtevima posla. Moramo i da isključimo sve nepotrebne službe i radimo samo svoj posao – kaže Stošić.

Kako situaciju vidi Stošić, na „Jumku“ je da sada dokaže da sam sebe može da izdržava i da može da nađe tržište. Na dobrom su, kaže, putu – rade za srpske državne firme, tu su poslovi sa Poljskom i Finskom, ide se i na Rusiju…

– Namensko tekstilo tržite u Srbiji vredno je 30 do 40 miliona evra godišnje. „Jumko“ bi mogao da pokrije trećinu toga, ali pre toga moramo da se dobro spremimo, da udarimo temelje praktično nove firme, i milsim da imamo veliku šansu. Moramo da pojeftinimo proizvodnju, a onda nam neće ni trebati subvencije – ubeđen je Stošić.

Za sada, Srbija mesečno dotira „Jumko“ sa oko 13 miliona dinara, „što sve ode na struju i mazut, za koje firma troši oko 2,3 miliona evra godišnje.

– Naš bruto obrt je oko milion evra mesečno, plus ono što daje država. Samo  jedna cisterna mazuta košta 1,7 miliona dinara, a trošimo je dnevno. Iskreno se nadam da će Srbija razumetii da joj treba ovakva jedna firma kao što je „Jumko“ – kaže Stošić.

JOŠ SE NIŠTA NE ZNA

E sad, šta na to kaže Srbija?

U ministarstvu finansija i privrede uzdržani su po pitanju daljeg života vranjskih firmi. Na više pitanja „Vranjskih“ uopšte nije odgovoreno, a u direktnom kontaktu sa pres službom ministarstva savetovano je čekanje.

– Treba sačekati Akcioni plan koji će Vlada usvojiti ove ili sledeće nedelje da bi stvari bile jasnije. Trivunac jeste operativno zadužen za „Jumko“, ali nije zadužen za davanje izjava, tako da će se sve znati narednih dana. Ljudi se stalno interesuju, zovu, ali, čeka se Vlada – kažu u Pres službi ministarstva.

Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju kaže da je država odlučila da svih 179 srpskih firmi u restruktuiranju podeli u tri grupe: one koje će podržaviti, koje će oporavljene prodati, i koje će morati da idu u stečaj.

– „Simpo“ je većinski privatna firma, i oni su našli finansijskog savetnika, nešto rade sami, traže strateškog partnera, ali sve je to još uvek neizvesno. „Jumko“ spada u grupu firmi kojima će država naći partnera. Zbog svog značaja, „Jumko“ verovatno neće otići u stećaj – kaže Belanović.

E sad, sve je to lepo, ali, sva preduzeća u restrukuiranju i nalaze se u toj fazi jer ne mogu da ozbiljno rade svoj posao. Tih 179 firmi u Srbiji pravi ukupno 500 miliona evra dugova godišnje, za porez duguju još pola te sume („Simpo“ je srpski rekorder među poreskim dužnicima), i predstavljaju „suštinski nezdrav deo srpske privrede“. Stručnjaci tvrde da, ma sa koje strane gledano, ova priča ne može da se završi dobro (vidi okvir).

Ono, da je država dobar vlasnik, firme ne bi ni došle ovde gde jesu. Da je imao ko da ih kupi, odavno bi to učinio. Nije kriza samo u Srbiji, i u narednih pet do deset godina ne može se očekivati nekakav značajniji napredak ili iznenadno interesovanje investitora. Za to vreme valja preživeti. Kako?

– Očekuje nas miks svega po malo. Neke firme će ostati na infuziji, neke će biti puštene niz vodu, nekima će subvencije biti produžene, nekima ne. „Simpova“ i „Jumkova“ prednost pred državom je veliki broj zaposlenih, kojih Srbija jednostavno ne može da se odrekne, makar kao izborne baze – kaže dobar poznavalac problematike.

Sa druge strane, lokalnu vlast u Vranju niko ništa i ne pita o tome. Boban Stanković, pomoćnik gradonačelnika za privredu, kaže da je Vranje problem svojih najvećih firmi istaklo na nadležnim mestima, ali da za sada odgovora nema.

– Naš interes je da ljudi rade, a to se ne dešava. Niti se firme prodaju, niti se javljaju partneri. Pokušali smo svuda, primali radnike, izašli pred Vladu sa problemima, ali bez ikakvih rezultata. Na kraju, sve ipak završi pred našim vratima – kaže Stanković.

Ovako krupna tema izaziva i očekivane političke reakcije. Dok vlast radi i ćuti, i sprema se za novi poplavni talas nezadovoljnika, dotle opozicija glasno negoduje (vidi okvir).

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)