Slavlje do zore

,

Na trgu, pod kišobranima i ispod nastrešica, ostali samo oni najdosledniji. Atmosferu su, koliko toliko zanimljivom činili fudbaleri Radnika, članovi uprave, prijatelji kluba i naravno oni najvatreniji navijači iz redova „Plave armije

– Pa čekajte vi iz Vranja! Ako ćemo pošteno, nije fer. Vi imate 20 sportskih klubova, Pozorište, nekoliko velikih  nacionalnih kulturnih manifestacija i još 20 kulturnih institucija. Kod vas se svakoga dana nešto događa. Pa valjda i mi imamo pravo na bolji fudbal od vas, kaže dežurni policajac u novinarskoj loži gradskog stadiona u Surdulici.

Prvobitni scenario pokvarili su fudbaleri Radnika ubedljivom pobedom u Nišu.

To je ujedno značilo da će tenzije kod navijača i građana Surdulice u revanšu biti svedene na minimum. Zato je i otpala prvobitna ideja da se, posle druge utakmice baraža, publika i prijatelji sporta u Surdulici, počaste volom sa ražnja i kriglama piva.

– Šta, nema vola? Odmah ste udarili štednju,  primećuje kolega iz Niša.

PROFIL FK RADNIK
Prvu fudbalsku loptu iz Beograda u Surdulicu je doneo 1925. godine, obućarski radnik Gradimir Andrić. Već sledeće, 1926. godine, osnovan je „Surdulički sportski klub“, čiji je direktor bio Petar Dimanić, a sekretar Gradimir Andrić. Dogodilo se to 30 godina pošto je počeo da se igra fudbal u Srbiji.
Posle toga klub je nekoliko puta menjao ime: Univerzum (1933.), Jadran (1936), Polet (1945), Hidrovlasina (1949). Spajanjem Hidrovlasine i Molibdena 30. juna 1950. godine, novom klubu je dato ime Radnik.
Od tada Radnik je bio rasadnik velikih fudbalskih imena od kojih se posebno ističu: Miroslava Vardić (Radnik, Radnički iz Niša i Hajduk iz Splita), Vitomir Dimitrijević (Radnik, Radnički iz Niša, Olimpija iz Ljubljane i Kosmos iz Njujorka), zatim Tomislav Pešić, Stojadni Petrović, Milovan Rajevac, Staniša Savić, Ljubiša Stojanović, Jovica Stošić i drugi.
Sada, u sezoni 2012/13. godine, Radnik je postao prvak Srpske fudbalske lige – grupa Istok, a posle dve baraž utakmice sa Sindđelićem iz Niša, plasirao se u Prvu fudbalsku ligu Srbije, što je najveći uspeh kluba u njegovoj istoriji.

– Ne. Vi ste sve pokvarili. Bili ste toliko loši prošle nedelje da smo se već ohladili. Vola smo trebali da poručimo pre sedam dana u Nišu,  odgovara mu prijatelj iz Surdulice.

Pored fudbalera, priželjkivan i najavljivan spektakl na centralnom gradskom trgu, pokvarila je i kiša, koja je počela odmah posle utakmice. Takvo vreme je potrajalo, pa su na trgu, pod kišobranima i ispod nastrešica, ostali samo oni najdosledniji. Atmosferu su, koliko toliko zanimljivom činili fudbaleri Radnika, članovi uprave, prijatelji kluba i naravno oni najvatreniji navijači iz redova „Plave armije“.

Predsednik opštine Novica Tončev i predsednik kluba Goran Slavković, sa prvim trenerom Blagojevićem, davali su ton atmosferi.

Točilo se i služilo pivo, neki su malo i igrali, fudbaleri od radosti pevali, zvuk trube orkestra Elvisa Ajdinovića i pesma Čede Markovića ođekivali su Surdulicom, ali je zbog lošeg vremena izostala najavljena fešta. Najbolji dokaz tome je mršav finansijski bilans trubačkog orkestra. Osim predsednika Tončeva, skoro da se niko nije mašio za evre ili dinare.

A kada smo već kod evra i dinara, beležimo komentare dvojice člana uprave.

– Od avgusta će biti veselo. Stadion ne ispunjava standarde višeg ranga. Moramo se i pojačati. Troškovi za putovanja će biti duplirana. Pred utakmice u Beogradu i Novom Sadu ekipa će morati da spava. Sve u svemu…, ne stiže da završi svoju misao prvi, a drugi ga prekida.

– Znaš šta si zaboravio? Svaki sudija u Prvoj ligi po utakmici košta minimum 1000 evra. Trojica sudija po utakmici, puta 17 utakmica u Surdulici, pa vidi.

U drugom delu svečanosti, kojom je obeležen ulazak FK Radnika u Prvu fudbalsku ligu Srbije, podeljeno je blizi 50 različitih priznanja zaslužnim pojedincima od igrača, stručnog štaba, uprave do pojedinaca u lokalnoj vlasti. Svi oni odneli su u svoje domove pehare, ukrasne tanjire, povelje, diplome… na kojima je 23. jun 2013. godine, dan kada je Surdulica proslavila svoj najveći sportski uspeh.

Svečanost je nastavljena u kafiću „Blejd“ na trgu. Pilo se, veselilo, askalo i trajala je do zore.

VERIDBA PRED NAVIJAČIMA
Ilija Tanasković (23) iz Lučana, odbrambeni fudbaler „Radnika“ iz Surdulice i Sanja Stanišić (20) studentkinja iz Pirota verili su u nedelji na sred fudbalskog terena i pred punim tribinama stadiona u Surdulici.
U poluvremenu ove utakmice prvotimci domaćih izašli su na teren sa velikim transparentom na kome je pisalo “Sanja, udaj se za Iliju“. Minut-dva kasnije na terenu se zbunjena i skoro uplakana, pojavila Piroćanka Sanja Stanišić.
Njoj je u susret, raširenih ruku krenuo „režiser“ ove prosidbe – odbrambeni igrač domaćeg „Radnika“ Ilija Tanasković. On je, pred vernim navijačima najpre poljubio izabranicu, onda kleknuo i stavio joj verenički prsten, što je publia propratila dugptrajnim aplauzom.
– Do neba sam srećan. Ništa lepše nije moglo da mi se dogodi u životu. U danu kada „Radnik“ postaje član Prve lige Srbije, ja sam izabrao moju životnu saputnicu, rekao je Ilija.
Sanja skoro da nije bila svesna šta ju je snašlo. Rukama je krila suzne u očima, a brojnim novinarima kratko je rekla.
– Ja sam u šoku. Bože, šta mi se dogodilo? Nikada ovo neću zaboraviti.

KO JE IZBORIO VIŠI PLASMAN?
Plasman u viši rang izborili su igrači: Dalibor Petrović, Stefan Mirdžić, Milan Petrović, Nikola Stojanović, Stefen Sibinović, Danijel Ilić, Dušan Stojkov, Nikola Vojinović, Vladimir Stankovič, Nikola Stanković, Nikola Petrović, Miloš Ivanković, Nikola Anđelković, Nenad Djurđević, Milan Marković, Milan Stavrić, Ilija tanasković, Edin Ličina, Nikola Kovačević, Nemanja Ahcin, Stefan Ivanović, Miloš Filipović, Milan Filipović, Nikola Milojković i Nikola Aleksić. Na čelu Stručnog štaba je fudbalska legenda Cvijetin Blagojević sa pomoćnikom Goranom Jocićem.