Za Rome, samo bez Roma

,

Prosto je nemoguće da na konkursu raspisanom samo za Rome nijedan Rom nije prošao. Pa zašto su raspisivali konkurs ako nisu imali para za njegovu realizaciju – čudi se Nebojša Silistarević

Grupa od najmanje 17 Roma iz Pčinjskog okruga, koji su kod NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u Vranju) konkurisali za podsticajna sredstva za samozapošljavanje, otvoreno je u javnosti progovorila o velikim problemima i, kako smatraju, nepravilnostima na koje su tom prilikom naišli. Sve u svemu, iako je država Srbija regularno raspisala konkurs za samozapošljavanje koji se odnosi isključivo na Rome,  ni jedan Rom sa ovog područja nije dobio ni jedan jedini dinar.

– Prosto je nemoguće da na konkursu raspisanom samo za Rome nijedan Rom nije prošao. Pa zašto su raspisivali konkurs ako nisu imali para za njegovu realizaciju – čudi se Nebojša Silistarević, jedan od ljudi koji se smatraju oštećenim ovakvim razvojem situacije.

POZITIVNA DISKRIMINACIJA

Ovaj raniji gradski većnik iz redova DS-a progovorio je na konferenciji za novinare u utorak, smatrajući da su Romi ovom prilikom očigledno diskriminisani. Sa svoje strane, u NSZ smatraju da je čitava priča izvedena po zakonu, i da krivica, ako je ima, leži na samim Romima. 

– Sve je čisto, i mogu čista obraza da pokažem sve dokumente. Čak, postoji i pozitivna diskriminacija Roma, pa i u ovom slučaju – jasan je direktor vranjske NSZ Zoran Antić.

Čitava priča je počela još u martu, kada je Ministarstvoo za rad raspisalo konkurs za samozapošljavanje preko NSZ. Ko ispuni niz uslova, od države dobija 160.000 dinara da osmisli svoj samostalni posao. Uslovi su klasični – kandidat mora biti nezapsolen, mora proći edukaciju, mora imati biznis plan, a boduje se dužina čekanja na posao, porodično stanje, kvalitet ideje… Ovaj konkurs važio je za sve građane koji žele da na njemu učestvuju. Nešto kasnije, isto Ministarstvo raspisalo je isti konkurs, ali ovoga puta on je važio samo za pripadnike romske nacionalne zajednice, pa je zbog toga i simbolično počeo da važi 8. aprila, Svetskog dana Roma. I, što je najvažnije, trajao je do 31. maja. No, kada su ovdašnji Romi krenuli da predaju projekte, rečeno im je da je konkurs zatvoren 26. aprila, te da više para za te namene nema. U čemu je problem?

– I sad, zašto je taj konkurs uopšte postojao? Ako je rok bio do 31. maja, kako je NSZ odlučila da ga skrati, i da sve pare, i za opšti i za romski konkurs, dodeli samo onima koji su se javili na prvi – pitao je Silistarević na konferenciji za novinare koju su Romi organizovali kako bi svoj problem izneli i u javnnost.

Ovu datumsku nedoumicu otklanja direktor Antić, koji kaže da je 26. aprila istekao rok za prijavljivanje po prvom, opštem konkkursu.

– Jesu postojala dva konkursa, ali mi smo dobili jednu jedinstvenu kvotu novca. Dakle, ovde je stiglo ukupno 3,2 miiona dinara za oba konkursa, za čitav Pčinjski okrug, i nije blo napomene da se taj novac odnosi na romski konkurs posebno. Zato smo napravili jedinstvenu rang listu i po njoj podelili taj skromni novac. Do tada se na konkurs prijavilo 200 ljudi, a 180 je ostalo bez sredstava, pa se niko nije bunio – objašnjava Antić.   

Prema njegovim rečima, kada se odlučivalo o kandidatima koji su se javili na prvi konkurs, nije bilo ni jednog zahteva od strane Roma.

– Imali su vreme od 8. do 26. aprila da konkurišu, ali su čekali da vide kako će proći sa drugim projektima, pa su se onda javili kod nas. Došao je konkurs, ali ne i specijallna finansijska kvota samo za njih. Problem je što nisu konkurisali dok je bilo para. Morali su biti svesni da oni kao Romi dobijaju tri boda više od ostalih, i ništa više. Pa ja sam im lično tražio da napišu peticiju, da bih u Beogradu mogao da tražim pare za njih!  A ovamo sam ja ispao kriv – kaže Antić.

O kakvom drugom projektu je ovde reč? Prema rečima Nebojše Silistarevića,  grupa od 30 Roma učestvovala je u projektu Biznis inkubator centra, koji se nalazi u prostorijama „Jumka“, a njih 18 se kvalifikovalo za podsticajna sredstva. Reč je o projektu „Podrška razvoju preduzetništva u romskoj populaciji“,  koji se sprovodi uz učešće EU PROGRES-a, a koji predviđa da svako onaj ko prođe određene edukacije i ima dobru ideju dobije pomoć u opremi i mašinama vrednu od 2.000 do 5.000 evra.

– Sve je to tačno, ali kakve veze to ima sa konkursom NSZ?  To je za neke od nas bila životna šansa, naročito za nas žene. Da, BIC nam je obezbedio opremu, ali su sredstva bila neophodna da se od frizerskog salona napravi pravi salon lepote. Sada je sve to palo u vodu. Osećam da mi je oduzeta ta šansa – rekla je Fara Ajetović.

Dragica Mihajlović pak ima radnju za etno tkanje. Od BIC-a je dobila prostor i mašine, ali su joj neophodna sredstva za repromaterijal.

– Kako da pokrenem posao? Džaba mašine kada nemam materijal za taj prvi momenat. Posle će sve, nadam se, da ide lakše – kaže ona.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)