Ruska klinika 30.000 evra daleko

, ,

Mare, diplomirani ekonomista koji boluje od cerebralne paralize, bezuspešno traži posao kako bi sam finansirao lečenje u Moskvi

Marko Mare Zlatanović, dvadesetsedmogodišnji Vranjanac, boluje od cerebralne paralize. Jedina želja mu je da normalno hoda a njegov sag moguće je ostvariti u Moskvi, na klinici Neuro vita. Mareta od jave do sna deli 30.000 evra kojih nema.

Nema u Vranju čoveka koji ne zna Mareta, koji svakog dana izađe onako gegajući do grada, do Biroa za zapošaljavanje, koji je od njegove kuće udaljen oko dva kilometra, da pita imali posla za njega. Odgovor je uvek isti: nema! A on, uporno svakog dana odlazi.

– Zaposlenje bi mi omogućilo da dođem do plate i mogućnosti da podignem kredit neophodan za lečenje, da pokušam da prohodam normalno. Nadu za to dali su mi ljudi iz jedne klinike u Rusiji. Od tada ne mogu da zasdpim, sanjam kako sam na operacionom stolu u Moskvi – sa uzdahom priča Marko.

LEČENjE MATIČNIM ĆELIJAMA

Diplomirani je ekonoimista, ali posla za njega nema, ne računajući pripravnički staž u Gradskoj upravi. Nakon toga samo istaknuti partijski kadovi su nastavaljali da rade, ostale je čekalo beznađe.

– Nema gde nisam bio, pitao za posao, ukazivao da mi to život znači, neki bi me primili i saslušali, a većina nije mogla zbog zauzetosti. Nikad me nisu pozvali da završim stručnu praksu, a poslednjih nekoliko godina stotinu njih je to uradilo. Kao da sam kužan, vidim tako me gledaju, jeste da otežano hodam, ali sam bio jedan od najboljih studenata – kaže Marko.

Marko se u porodici Zlatanović rodio kao treće dete. Ima brata Miroslava i sestru Milenu. Otac je vozač u “Simpu”, plata je mala jer je kompanija u krizi. Uprkos tome, uspeo je da prikupi po 5.000 evra za dve operacije u Srbiji, dakle 10.000, kada je Marko bio dete. Operacije su pomogle da mu bude bolje i da hoda sam, inače bi završio u kolicima. Sve što su zaradili teškom mukom, kao i krediti koje su podigli dali su za Markovo lečenje. Danas, nekako preživljavaju. Majka Jagoda radila je u “Jumku”, firma je propla, ona se razbolela i ima minimalnu invalidsku penziju. Teško žive, ali ne žale se. Jedina želja im je da Marko bude srećan.

Za kliniku u Rusiji čuo je od prijatelja koji je bio gotovo nepokretan i kod koga je lečenje matičnim ćelijama dalo neverovatne rezultate.

– Bio sam iznenađen napretkom u lečenju mog prijatelja sa kojim sam se lečio u banji. Kotaktirao sam kliniku u Rusiji putem interneta, lekarima poslao svoju istoriju bolesti, rezultate dosadašnjih operacija i terapija. Iz Rusije je stigao potvrdan odgovor o tome da postoji ogromna šansa da budem izlečen, ali je sreću pomutila informacija da mi je samo za prvi tretman, koji podrazumeva i hiruršku intervenciju i aktivno lečenje matičnim ćelijama, potrebna 21.000 evra i za još dva tretmana po 5.000 – priča Marko.

SIMKE I BUBA

Uspeo je uz pomoć prijatelja i dobrih ljudi da u banci trenutno  prikupi 489.157 dinara, ali to je za sada malo, a operacija bi trebalo da bude na jesen.

– Nadam se da postoje ljudi koji mogu da mi pomognu. Nevladina organizacija „Životna pomoć“ iz Vranja, na čelu sa Ljubinkom Bubom Milovanović, uplatila je na namenski račun 400.000 dinara, a general Milosav Simović 50.000 dinara. To mi je ulilo nadu, da postoje dobri i humani ljudi i svake večeri zaspim sa nadom da ću uspeti da otputujem za Rusiju i vratim se izlečen. Uplaćuju mi drugovi, ko koliko može, i došao sam do sume od 10.000 evra  – govori Marko.

Potražio je pomoć i u nekoliko lokalnih firmi koje koliko-toliko rade. Rekao im je za operaciju, nije tražio novac već posao da sam sebe finansira. Niko nije imao sluha, obećavali su mu kad bude posla i primanja zvaće ga.

Teška bolest nije slomila ovog hrabrog mladića da nastavi da se bori protiv cerebralne paralize, da se bori za normlan život.

Marku je bolest oštetila mišićna tkiva i tetive na nogama, zbog čega se otežano kreće. S obzirom na to da je bolest zahvatila samo noge, po rečima ruskih stručnjaka, šanse za njegovo izlečenje su velike.

– Ne spavam, molim se po celu noć. Moja duša je čista, ali sve je u Božjim rukama – kaže Marko, dok mu u očima iskre suze. 

NE DAJU MU BANjU
Dodatni problem Marku predstavlja izmena zakona koja je dovela do toga da on nema prava na banjsko lečenje, koje mu izuzetno pomaže.
– Moja dijagnoza opterećuje budžet, a godišnje bi trebalo da provedem 21 dan na terapijama u Banji Koviljači. Nažalost, sada država ne finansira obolele starije od 18 godina, tako da mi je u tom smislu lečenje otežano – kaže Marko.
On dodaje da u banji ima puno prijatelja i među lekarima i među zaposlenima, ali prosto njegova porodica nije u stanju da finasira odlazak na neophodno banjsko lečenje, koje je  za ovog bolesnog mladića postalo luksuz.

POMOĆ
U Prokredit banci otvoren je namenski žiro račun za sve koji žele da pomognu Marku Zlatanoviću: 220-3230000057564-12 sa naznakom lečenje Marka Zlatanovića.