Ma i ja bi namavao ženu, ali treba mi!

Eko Taxi Vranje

-Advokate! Aman zaman, pomagaj!

-Dobro be, smiri se, ne tresi se kao prvoborac, mi advokati smo tu da pomognemo na ljudi; eve ti čaša vodu. Lelkee, nestalo mi. Nego, ajmo si prekoputa u kafanu, ti će popiješ vodu i šećer, da ti l’kne, ja će popijem dupli viski, kafu s med, šećer i ratluk, a možda će izedem i jednu pljeskavicu. Nemam vreme, ovoga mi krsta, ni za topli obrok, od humanitarni rad, spasavam vas klijenti, kao redovi Rajani. Nego, zabravi da te pitam, paričke  imaš li ti? Klijent si mi, svaka čast, ali brate, i humanitarni rad košta. Imaš? Može.



-Advokate, fatiše me juče u krađu ribe, napisaše mi kaznu, kao da sam kita pecao, a ne klenja.Odokle da platim bre? Pa ja nisam u krađu ribe išo da se ogazdim, ne snabdevam Japan sa suši – dobro, Srbija do Tokija – ali reko neko klenče da nakršim, nema za leba, namavaše me iz privredni gigant de sam maznio daske, samo zato što sam reko da sam kao gimnazijalac, na eskurziju u Prag, nakentrio  jednu Čehinju.

-A stvarno si je tako bilo, one Pemice meraklike, ma ne pita te ni za godine, mlad li si, krečana li si matora, samo te pita – imaš li „stil“? Samo se ti naguzi, sestro, će ti da batka i stil i kuću.

-I veliki brat to čuje, kolega te ocinkari na poslovođu, ovaj na šefa, šef na direktora, direktor na predsednika, a predsednik da ne kvari sa Česi i Čehinje odnosi baš sad kad očekujemo datum, imamo ovulaciju, dekretom me namava iz gigant.

-I ja što ću, kude ću, okrenem se slatkome pravoslavliju – post i molitva, i mlađi maloletnici. Kažem na deca – od sad postimo, jedemo samo ribu, i molimo se na svetoga čmaroja. I kako nisam imao pare da se učlanim u ribolovačko društvo, pođem ti ja u krivolov. Dok sam imao ručne bombe što sam doneo od svi srbski poslednji oslobodilački ratovi, to je dosta dobro funkcionisalo. Ali, i to izabi. Onda, pređem na struju; odem u Pčinju, otkačim kabal od banderu, munem u vodu, da vi’š samo kako se izvrću klenja, s ovoliki izbuljeni oči. Pa što? Kad možev Amerikanci sa struju da utepuju ljudi, mogu valjda i ja, Serbin, da utepujem ribe. Kad, u jedan ma’, ja onaj kabal u reku, ono ništa; klenja mi se pleziv iz vodu. Što bilo, isključili struju na to selo, kažu, nisu plaćali TV pretplatu i internet. A ja znam taj kraj, tamo sve starci foče od stotinu ljeta, nisu čuli ni za tranzistor, jedna sijalica u kuću.

-Dobro de dobro, njam mljac, ja sam advokat, ispričaj mi, njam mljac, a be komšijo, pa ne li ti reko da umesiš kromid u ovu pljeskavicu?! Tc tc, ni kuvari nisu što su nekad bili. Nego, de ono stanasmo? Slušaj, pred advokata ne smeš da imaš tajne, da mogu da te odbranim i da ti naplatim. A će ti naplatim i ako te ne odbranim.

-Učio sam od najboljeg, od onog pokojnog advokata, što se ulica de je on imao kuću, po njega zvala „vol strit“. E, slušaj sad ti kako je on bio pravno suptilan, mada me privatno dva-tri oljuštio kao krivu krastavicu od ćutek, i ne samo mene. Ali, tako se uči zanat.

-Brani ti on svojevremeno tipa koji je optužen da je silovao neku pevaljku. I, pazi sad, prvo pitanje mu je bilo – poštovani sude, da li je uopšte logično da kafanska pevaljka bude silovana? Pa brate, pogledaj samo  savremene „zvezde granda“ i TV „Pink“, logično ćeš da zaključiš da samo pevaljka tebe može da siluje, a ne ti nju. Tužilac, što si mu je i rabota, pobija navode odbrane; tiki, kad se advokat iznervira, pa kaže – „druže sudija (tad se tako službeno oslovljavalo), zamolite druga tužioca da više ne jede lajna“.

-I to se tako nastavi, dok ne dođe do unakrsnog ispitivanja. Advokat pita pevaljku – „opišite nam detaljno pozu u kojoj ste bili tokom silovanja“. Ona trepka, pa ovo, pa ono, on – „insistiram, opišite pozu; jeste li bili odozdo, ili odozgo“? Ona vrti s belci, kao ne seća se, ali seti se nekako. Paaa… bila sam odozgo.

Advokat – „kloopaajj batoo“!!

-E, zato ti kažem, nemoj ništa da kriješ od mene. Kako su te zatekli? U reku?

-U reku…

-Imao li si čižme ribarske, one do muda?

-Paa… imao sam.

-A mrežu imao li si?

-Ovaj…

-Imao li si, ili nisi?

-Pa imao sam.

-„Čuvarku“ nađoše li ti?

-Nađoše. Lele, advokate, da ti se pofalim, ona č’čka puna s klenja! Će ti donesem jedno kilo.

-A dozvolu za pecanje, imao li si?

-Imao sam…

-Ne l’ži! Imao li si, ili nisi?!

-Pa, poštenski, nisam. I napisaše mi kaznu, da platim tolko i tolko. Što da pravimo?

-Pa ti što im reče?

-Reko, braćo, imajte mušku solidarnost. Ovo je samo kamuflaža, da pobegnem od ženu, a idem kod švalerku. Ako oćete, ajde i vi, neće se ona nešto mnogo buni, od višak glava ne boli.

-Pa kako se završi?

-Nikako. Em mi napisaše kaznu, em žena mi primila sudski poziv s moju izjavu. I sad mora i da platim kaznu, a žena mi oće da se razvodi od mene. Nije to nešto strašno, evo drugar mi se tu skoro razveo od ženu, blaze si mu; reko, ma, i ja bi moju ženu namavao, nego treba mi gu!



  • Ostavi komentar