Kad Toma voli da spava na „Simpu“

Vučić je, kažu, malo kolutao očima ali šta će, precednik je precednik. A, i tu su Aleksa i Bora!
I tako, pronadjeno je rešenje za još koji mesec preživljavanja i Kompanije i Dragomira

TOŠA: Ne verujem da se više iko seća Tomice Lakića Toše. To je onaj opskurni tip iz Valjeva koji je devedesetih, na ledjima, istetovirao likove Mire, Slobe i svog sugradjananina Alekse Jokića. Ne bih ulazio u motive, ionako nisu važni za fabulu radnje, ali ako ovih dana sretnete Dragomira Dragana Tomića, pažjivo ga zagledajte, naročito u predelu nadlaktice, leve plećke, a posebno iznad donjeg dela ledja. Jer, sva je prilika, da će se tu, ako već nije, pojaviti !!!tatoo!!!, kao kod gorepomenutog Toše, i to Jokićev anfas, profil a moguće i portert u prirodnoj veličini.  Tu, negde pored, skromnijih gabarita, naći će se i drugi junak ove storije, Borislav Milačić, dugogodišnji Tomićev savetnik i prijatelj.

I, bogami, obojica sa razlogom.

Aleksa i Bora su, naime, ovih dana, Dragomiru spasili ono što se obično nalazi u nastavku donjeg dela ledja. Za sada.

ALEKSA: Iako je u epicentar pažnje javnosti dospeo tek ovih dana, i to već istorijskom izjavom: „Mog Vučića bi mnogi voleli da vide mrtvog“, šef kabineta Prvog Potpredsednika Vlade Srbije nije nepoznato ime na političkoj sceni Srbije. Kako je objavljeno u „Danasu“, šefovanje Vučićevim kabinetom otprilike je deseta važna funkcija u bogatom Jokićevom „višepartijskom“ angažmanu, od Saveza komunista, preko SPS, SRS do SNS.

Od 1974. do 1984. radio je u policiji, zatim obavljao više javnih funkcija u Valjevu, bio je načelnik Kolubarskog okruga (od 1990. do 1994), potom istovremeno ministar saobraćaja u vladi Mirka Marjanovića, zajedno sa Dragomirom, načelnik Kosovskog okruga (94-97), da bi od tada pa do Petog oktobra obavljao funkciju direktora JP PTT Srbije. Za vreme te poslednje funkcije za njega se vezuju mnogi skandali – sindikat Nezavisnost optužio ga je 2000. godine da je naložio upravnicima svih pošta da na radnom mestu i u radno vreme organizuju prikupljanje potpisa za listu SPS-JUL i Slobodana Miloševića. Zatim, da je dva puta tokom svog mandata od PTT Srbije dobio stanove, prvi put jedan od 165 kvadrata u Beogradu, za koji je ustupio svoj prethodni dvosobni u Valjevu. Za tročlano domaćinstvo (on, supruga i sin), Jokić je od firme dobio i drugi stan, ovog puta od 252 kvadrata. Nikada nije rasvetljena Jokićeva uloga u prodaji dela „Telekoma Srbija“ Italijanima i Grcima iz juna 1997. godine, koju je pokojni premijer Djinđić nazvao „najštetnijim ugovorom po državu ikada napravljenim“.

BORA: I Borislav Milačić nije nepoznat ovdašnjoj javnosti. Kada je u julu 1997. godine ušao u Vladu Srbije, mediji su objavili da je za ministra finansija Srbije doveden direktor „Kolinga“,  firme koja je gradila luksuzne stanove generalima i ministrima, a on je okarakterisan kao „ekspeditivan neimar državne elite“.

U vreme svog ministrovanja, očigledno, stekao je veliko poverenje u SPS, pa je čak bio i jedan od tri koministra, u Ministarstvu finansija, u prelaznoj vladi DOS-a i SPS, oktobra 2000.godine.

Ko zna šta bi se dešavalo sa Milačićem da nije uhapšen u maju 2001. godine i uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji. Zajedno sa njim prijavljeni su i Nikola Šainovic i Hadži Dragan Antić. Sva trojica osumnjičeni za učešće u malverzacijama prilikom uvoza opreme za osam TV stanica u Srbiji ciji je osnivač Socijalistička partija Srbije, a za račun preduzeća STV Mreža. “Nakon uvoza oprema je instalirana uoči prošlogodišnjih izbora”, rekao je tada izvesni pukovnik Vuković i objasnio: “Da bi se prikrila prava namena nabavke televizijske opreme, prilikom kupovine deviza kod NBJ prikazano je da se radi o kupovini i uvozu opreme za RTV Politika. Oprema je plaćena oko 2,5 miliona američkih dolara i ta su sredstva kupljena kod NBJ. Umesto plaćanja deviza, po nalogu bivšeg ministra finansija Borislava Milačića, izdati su akceptni nalozi na teret budžeta Republike Srbije, pa je po tom osnovu NBJ i naplatila dinarsku protivvrednost ovih deviza na teret budžeta i za taj iznos je oštećen budžet. Znači, ova su devizna sredstva suprotno propisima izneta iz zemlje, u inostranstvu je kupljena oprema koja je potom u zemlju prokrijumčarena, jer je na aerodrom Surčin stigla kao diplomatska pošta. Po osnovu carinskih dažbina izbegnuto je plaćanje obaveza drzavi preko 6 miliona dinara”, kazao je tada Vuković. 

Ipak, iako je se sumnjičio da je oštetio budžet za oko 200 miliona dinara, nakon sprovedene istrage, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja.

Milačić, odmah potom, 2001. godine postaje savetnik Dragomira Tomića. I tako do dana današnjeg s tim što je, nakon samoubistva Milana Zukanovića (60), predsednika i većinskog vlasnika „Kolinga”, prešao u „Terming“ poznatog biznismena Nebojše Radonjića.

Bez obzira na sve, Borislav Milačić je takodje i sam stekao popriličan imetak. Koliko je poznato, izmedju ostalog, ima  tri stana u Beogradu ukupne površine 400 kvadrata, kao i kuću na Mačkovom kamenu.

Reklo bi se, na osnovu biografije, pravi ljudi na pravom mestu. I, onda, nije nikakvo čudo kada se njihovi putevi, egzotičnih političkih i inih karijera, ukrste, na opštu korist.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)