Kude su naše pare

,

Funkcionisanje budžetskih korisnika je u ovoj situaciji moguće jedino uz jasnu selekciju prioriteta i uštedama na svim rashodima gde je to moguće. Svi budžetski korisnici će morati da podnesu teret, koji je nemoguće jednako rasporediti. Kao još jedna opcija nameće se rad na većoj naplati lokalnih prihoda

Najnovije izmene poreskih zakona koje je usvojila Skupština Srbije mogle bi Vranje već u ovoj godini da ostave bez 200 miliona dinara planiranih sredstava, dok bi u budućnosti taj novac mogao da bude i veći. Već drugi udar na lokalne zajednice od formiranja sadašne Vlade Srbije jasno pokazuje kako minister finansija I privrede Mlađan Dinkić zamišlja decentralizaciju u koju se šef Ujedinjenih regiona Srbije (URS)  toliko kleo pred izbore. Kao neka vrsta legendarnog antiheroja Superhika, Dinkić je uvek spreman da otme sirotinji da bi bogati bili još bogatiji.

ŠTA TRAŽE VOJVODjANI

Tako i Vranje, suštinski sirotinjska zajednica, ostaje bez i ono malo novca što je do sada utešno stizalo iz Beograda. Gradski većnik zadužen za budžet i finansije Dragan Spirić, koji se ovde već dugo bavi ovim poslovima, kaže da je na delu “menjanje pravila igre u toku igre”, što Vranju, naravno, donosi velike probleme u životu u toku života.

Ne treba zaboraviti da je porez na zarade pojedinačno najznačajniji prihod lokalnih budžeta.

– U Vranju to je godišnje 895 miliona na oko dve milijarde ukupnih tekućih prihoda. Izmena se odnosi na smanjenje stope tog poreza sa 12 na 10 odsto, kao i povećanje neoporezivog cenzusa sa 8.776 na 11.000 dinara. Procenjujemo da će po ovoj drugoj osnovi naš budžet sigurno gubiti još dodatnih četiri do pet odsto, što bi značilo ukupno najmanje 20 odsto od 895 miliona ili oko 180, a možda i svih 200 miliona dinara godišnje – objašnjava Spirić.

Prema njegovim rečima, krajem maja Skuština je usvojila izmene Zakona o porezu na dohodak građana, sa izmenama dve vrste tog poreza: poreza na zarade i poreza na prihode od nepokretnosti.

– Problem je što se izmene zakona dešavaju u toku godine, kada je budžet u punoj realizaciji, kada su budžetski korisnici dobrim delom stvorili obaveze (raspisani tenderi, potpisani ugovori…). Znači, pravila budžetske igre su promenjena u toku igre, u toku budžetske godine i to je gotovo nemoguće popraviti – ocenjuje Spirić.

Ovde se po Vranje dešava još jedan krupan problem. Porez na zarade realizuje se po logici stvari najčešće u drugoj polovini godine, pa će lokalni budžet izgubiti više od polovine godišnje kalkulisanog gubitka.

– Konkretno, ako smo sračunali da godišnje gubimo između 180 i 200 miliona, u 2013. godini izgubićemo više od polovine ove sume, u svakom slučaju više od 100 miliona dinara – kaže Spirić.

Kao da je to malo, Vranje će po osnovu druge poreske izmene, kod poreza na prihode od nepokretnosti, izgubiti još oko 20 miliona dinara, jer ovaj prihod predstavlja, prema Spiriću, oko jedan odsto ukupnog godišnjeg priliva u budžet Vranja.

Priča je, naravno, malo šira, i vrlo komlikovana, kao i obično kada je u Srbiji novac u pitanju. Vrlo pojednostavljeno, ovi, takozvani ustupljeni prihodi, dele se na neravne časti, čim neko plati državi novac na bilo kom nivou. Računa se da je poreski kapacitet  Vranja oko 16 milijardi dinara godišnje bez PDV-a. Od tog novca budžetu ostaje 1,9 milijardi ili oko 12 odsto, u šta ulaze svi mogući prihodi, porez na imovinu, takse, naknade, porez na zarade i transferi iz republičkog budžeta. U prevodu, odavde se, manje više, u Beograd šalje 16 milijardi, a otuda nam se vraćaju dve milijarde. Sad, kad vam neko i od toga skine 200 miliona, samo tako, jer su pare potrebne na nekom drugom mestu, šta vam ostaje i kako će se rasporediti teret ?

– Funkcionisanje budžetskih korisnika je u ovoj situaciji moguće jedino uz jasnu selekciju prioriteta i uštedama na svim rashodima gde je to moguće. Svi budžetski korisnici će morati da podnesu teret, koji je nemoguće jednako rasporediti. Kao još jedna opcija nameće se rad na većoj naplati lokalnih prihoda, pre svega većom obuhvatnošću poreskih obveznika – jasan je Spirić.

No, nije samo u Vranju tako. Zavisno od struktura plata, i sve ostale lokalne zajednice u Srbiji u sličnoj su poziciji. Skeptici bi rekli – baš decentralizovane. Spirić je i zamenik predsednika Odbora za finansije SKGO-a i član Komisije za finansiranje lokalne samouprave koju uz njega čine još i gradonačelnik Beograda Dragan Djilas, predsednik SKGO Saša Paunović, Zoran Todosijević iz Čačka  gradonačelnik Subotice Modest  Dulić. Svi muče istu muku i traže „sistematsku reformu javnog sektora i javnih finansija“ , odlaganje novih poreskih rešenja, jer su „pogubna  za funkcionisanje lokalnih samouprava i može se očekivati da izazovu dužničku krizu, dakle  efekte suprotne od željenih (stvaranje povoljnijeg ambijenta za privredu)“.

– Ima opština koje će teško ovo preživeti i moraće da im se urgentno pomaže iz republičkog budžeta. Najbolje stoje vojvođanske opštine jer imaju i treći izvor finansiranja – pokrajinski budžet. Ukazao sam da je Vranje veliki gubitnik i da nije pravedno, ekonomski, fiskalno ili kako god, da nam uzimaju svake godine 14-15 milijardi a da onda slušamo priče Vojvođana „gde su naši novci“. Ispravnije je pitati „kude su naše pare“ – kaže Spirić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)