http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=900&nav_id=720070

,

Aleksandar Vučić nije rekao da će Nikolić biti smenjen. Ali, ni da neće. Bez obzira što mu je Prvi Potpredsednik, kako kažu, očitao bukvicu pred celim Glavnim odborom SNS, Dragan Nikolić Nika, ipak, ne treba da brine. Za sada

SA ŠTITOM ILI NA NjEMU: Ne znam da li je Dragan Nikolić Nika gledao gostovanje Aleksandra Vučića u „Kažiprstu“, na TV B92, krajem prošle nedelje, ali ako nije, predlažem mu da što pre poseti sajt ove televizije http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=900&nav_id=720070 – da se ne muči). I, ako mu se učini da njegov predsednik stranke govori o izborima u Zemunu, onda bi morao ponovo da presluša intervju, pa još jednom, i tako sve dok ne shvati da je Vučić je, zapravo, besedio o njemu.

– Svim našim ljudima je naredjeno da ne pokazuju bilo kakvu vrstu bahatosti, osionosti, zato što je sada naša odgovornost još veća – rekao je Vučić najvaljujući smene onih ljudi koji svojim ponašanjem, kako je rekao, brukaju Srpsku naprednu stranku.

Vučić je još dodao kako je već najavio „smenu naših ljudi“, onih koji idu sa telohraniteljima i onih koji kolonama automobila uznemiravaju ceo grad i remete javni red i mir.

Čovićevsko-vujoševićevskim rečnikom, ne kažem da će Nikolić biti smenjen. Ali, ni da neće. Bez obzira što mu je Prvi Potpredsednik, kako kažu, očitao bukvicu pred celim Glavnim odborom SNS, Nikolić, ipak, ne treba da brine. Za sada. Ne samo što je i ovaj Vučićev nastup bio prožet poslovičnom demagogijom, u kojoj se, moram da priznam, prilično izveštio, već pre svega što Alek ima, u ovom trenutku, mnogo važnijih briga nego li što je eventualno demisioniranje šefa vranjskih naprednjaka.

A, ovo i nije tekst o smeni Dragana Nikolića. Ili, bar bi trebalo da bude ponajmanje o tome.

Dragan Nikolića poznajem odavno, da ne kažem oduvek. Još dok je bio pripravnik kod čuvenog vranjskog advokata – ne volim tu reč ali nemam adekvatan izraz – legende urbanog Vranja, Miomira Tošića, pokazivao je neskriven politički afinitet. Bio je, verovatno najmladji, medju desetak prisutnih, na osnivačkoj skupštini lokalnog odbora Narodne radikalne stranke, takodje čuvenog advokata Veljka Guberine, tamo negde početkom devedesetih. Ovaj, u to vreme, jeretički skup, održan u hodniku velike sale Doma kulture, praktično je označio početak njegove političke karijere. !!!!!!Hommo politicus!!!!! Dragana Nikolića, doduše, imao je raznih perioda, nekih i ne baš za ponos, sa jednim zajedničkim imeniteljem: nije važno u kojoj sam stranci, bitno je da sam predsednik. Ako može i poslanik. Najbolje, i jedno i drugo. Najčešče je u tome i uspevao. Kako, to on sam najbolje zna.

Sa više ili manje uspeha, prisutan je, dakle, skoro trideset godina na vranjskoj političkoj sceni i valjda je logično da se sada, u zrelim godinama, i političkim i životnim, nalazi na prekretnici: sa štitom ili na njemu. Drugim rećima, pred Nikom je period u kome će pokazati sebi i drugima svoje krajnje domete.  Dilema je: hoće li ostati simbol političkog kameleona, čoveka koji svoju „volju za moć“ vidi u obaveznim večernjim šetnjama (u firmiranim trenerkama) od Opštine do DIV-a, elegantnog advokata iz provincije koji u parlamentu uglavnom ima sliku, nema ton… Ili će na sebe preuzeti odgovornost koja mu je gotovo nametnuta novom pozicijom SNS i promenom političkog kursa njegovog predsednika stranke.

Odluka da sedne u udobnu poslaničku fotelju, umesto da svoje ambicije usmeri ka nekom od ključnih mesta u lokalnoj samoupravi, Nikolić je nagovestio, na samom početku, da ima nameru da svoju karijeru nastavi u duhu svog dotadašnjeg političkog habitusa. Možda je, u tom trenutku, kada je još bilo neizvesno ko će formirati lokalnu vlast, to bila racionalna odluka, ali ulaskom u koaliciju sa SPS , kasnije i URS-om i, naročito, neočekivanim jačanjem SNS, Nikolić je stavljen pred nova iskušenja.

Lagodna pozicija narodnog poslanika, kojoj se Nikolić nadao, nisam baš siguran njegovom voljom, zamenjena je odgovornošću koju nosi (sa)upravljanje gradom.

Bez obzira na to, lider naprednjaka, uz očekivane greške, nije načinio neke neoprostive gafove, Naprotiv. Rizikujući da navučem bes mnogih, pre svega „prodemokratskih snaga“, čini mi se da je odabirom kadrova, ne samo izvukao maksimum iz, eufemistički rečeno, specifičnog sastava vranjskog SNS-a, već da su većina njegovih ljudi pokazali do sada, ako ne znanja, ono, sasvim sigurno, više truda nego li gro kadrova pokojnog DS-a ili URS-a.

Nikolić je, na samom početku, smogao snage i političke mudrosti da smeni rodjenog brata sa mesta direktora Direkcije. O motivima može da se nagadja ali, sećam se, poredjenja radi, da je, u vreme vladavine kolacije SPS-DS-URS, kompletna vodeća politička garnitura demokrata pokušavala, besomučno i bezuspešno, celog dana, da pronadje ondašnjeg direktora Turističke organizacije. Kada sam, naivno, upitao, dobro, što ga ne smenite, odgovoreno mi je da ne mogu jer će da se naljuti banjski odbor!?

Nikolić, očigledno, nema tih problema. Bez mnogo buke i objašnjenja, osim brata, smenio je i Gorana Stankovića, lokalnog ministra kulture, do tada jednu od svojih uzdanica, a valja, možda još ovih dana, očekivati nove kadrovske promene.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)